21.04.2012 Njujork

Kako prepoznati skrivene simptome infarkta

Kako prepoznati skrivene simptome infarkta
Simptomi srčanog udara nekada mogu biti veoma složeni pa je pacijentu teško da ih prepozna. Ljudi se neretko zavaravaju i ne povezuju tegobe koje osećaju sa predinfarktnim stanjem.

Ako na vreme odreagujete, možete da spasite život sebi ili dragoj osobi. Pogledajte nekoliko simptoma srčanog udara.

Gorušica – mnogi pacijenti koji su doživeli srčani udar, žalili su se da su nekoliko meseci pre toga na gorušicu. Gorušica ili osećaj peckanja u grudima javlja se zbog vraćanja želudačne kiseline i primećujemo je uglavnom oko sat vremena nakon jela. Izazivaju je stres, pušenje, nedovoljno žvakanje hrane ili pojedini lekovi.

Loš san – poremećaj sna može biti posledica niza zdravstvenih problema. Ljudi često nisu svesni toga, pa uzrok za nespavanje pripisuju, na primer, nervozi ili lošem krevetu. Ako srce ne radi dobro, onda neudoban krevet nije odgovoron za vaš loš san.

Teškoće pri penjanju uz stepenice – ovo je klasičan znak srčanih tegoba. Stariji ljudi često umor koji osećaju i gubljenje daha kad idu uz stepenice pripisuju svojim godinama. To je greška jer gubljenje daha može da znači da ih njihovo srce upozorava da mu je potreban hitan preled.

Jak bol u grudima – ovo je najprepoznatjiviji simptom srčanog udara. Međutim, intenzitet nije isti kod svih pacijenata. Kod nekih je bol izrazito jak, dok je kod drugih slabiji i može da zavara pacijenta.

Kašalj – može da bude uzrok prehlade, upale pluća, ali i pokazatelj da je srce zatjilo. Nekad je moguć i krvavi kašalj što je znak za uzbunu!

Znojenje – ako počnete iznenada, naglo da se znojite, posetite lekara, posebno ako se to dešava u trenutku kada radite nešto neobavezno, poput gledanja filma ili čitanja knjige.

Ovo su samo neki od simptoma koji ne moraju nužno da znače da vam preti srčani udar, jer slični simptomi upozoravaju i na druge bolesti.

Međutim, važno je da odreagujete na vreme i sprečite najgore. Lekari preporučuju da, kada osetite tegobe, popijete aspirin i pozovete Hitnu pomoć ili se odvezete do najbliže bolnice. Nemojte preći 10 ili 20 kilometara više samo da biste došli do bolnice u kojoj mislite da ćete dobiti bolji tretman. Svaki minut je dragocen i zato ne gubite vreme!  

autor: MP izvor: ABC/Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Novinska agencija Beta Tanjug
Android NM