04.11.2019 Beograd

Kako su Vašington i Teheran postali neprijatelji

Kako su Vašington i Teheran postali neprijatelji Foto: Beta / AP
Na današnji dan pre 40 godina iranski studenti su zaposeli američku ambasadu u Iranu, uzevši 52 Amerikanca kao taoce. Talačka kriza je trajala 444 dana, a njene posledice osećaju se i danas.

Kako piše Dojče vele (Deutsće Welle - DW), raspoloženje u Teheranu ujutro 4. novembra 1979. bilo je napeto. Nije bilo prošlo ni tri dana kako je vođa revolucije ajatolah Ruhola Homeini svoje sledbenike pozvao na akciju koja je celom svetu trebalo još jednom da pokaže da je Iran posle uspešne revolucije napokon postao Islamska Republika i da je persijski šah zauvek svrgnut sa vlasti.

"Smrt Americi", skandiarale su stotine studenata ispred američke ambasade. Kasno prepodne, nekoliko desetina njih su prešli ogradu i nasilno ušli u zgradu. Zarobili su 66 američkih građana, od kojih su 52 zadržali kao taoce - na užas celog zapadnog sveta.

Bliski saradnik Homeinija i kasnije državni sekretar Sadek Tabatabai rekao je da je u njihovim očima diplomatska misija Vašingtona u Iranu bila stecište špijunaže.

"Da je američka ambasada u Teheranu zaista bila diplomatski centar i da su njene aktivnosti bile čisto prikupljanje informacija ili u okviru uobičajenog rada obaveštajnih službi, onda bi se moglo govoriti i drugačije. Ali pošto je dokazano da su ti ljudi u američkoj ambasadi posle revolucije bili umešani u mnoge nemire u zemlji, i čak ih planirali, onda se s pravom može zaključiti da to nije bio istinski centar diplomatije, nego centar špijunaže", rekao je.

Zaposedanje američke ambasade u Teheranu bilo je međunarodni skandal. Jer ni u vreme Drugog svetskog rata nije se desilo da zemlja domaćin napadne diplomatsku misiju neke zemlje i ljude u njoj izloži agresiji.

Vladari u Iranu su očigledno hteli da svetskoj javnosti nedvosmisleno pokažu da se u njihovoj zemlji s pobedom islamske revolucije 11. februara 1979. godine dogodilo više od uobičajene promene vlasti. U njihovim očima je počelo novo doba. Po prvi put u istoriji uspostavljena je islamska republika pod vođstvom šiitskog sveštenstva, za koju se na referendumu 1. aprila izjasnilo više od 90 odsto stanovništva.

                                                                                                             Foto: Beta / AP

Homeini nije ni podržao niti osudio akciju. Znao je da svakim danom talačke krize njegov autoritet raste, a time i pritisak na Vašington.

Pošto su pregovori bili neuspešni, američki predsednik Džimi Karter video je samo jedan izlaz. I tako je 24. aprila 1980. godine pokrenuo vojnu operaciju - sa pogubnim posledicama, kako je sam morao da prizna.

"Nakon što se, po mom naređenju, tim za oslobađenje talaca povukao, dva helikoptera sudarila su se na tlu posle točenja goriva u iranskoj pustinji. Nije bilo borbe, ali je poginulo osam članova posade. Ali, nećemo odustati", rekao je.

Propala operacija spasavanja dovela je do pada Karterove popularnosti i u novembru 1980. je za novog predsednika SAD izabran Ronald Regan.

Ali, baš kada je Regan preuzimao funkciju, Karter je još jednom bio u centru pažnje: tog  20. januara 1981. bivši predsednik SAD u Frankfurtu na Majni je dočekao svoje sunarodnike - koji su pušteni na slobodu posle tačno 444 dana.

"Želim jasno da kažem da će iranska vlada - svi odgovorni - za sva vremena biti prokleti zbog onoga što su učinili našim sunarodnicima", rekao je bivši predsednik.

Zaposedanje ambasade SAD 4. novembra 1979. učinilo je da Vašington i Teheran, koji su blisko sarađivali decenijama, postanu žestoki neprijatelji. Pritom, ta akcija nije bila planirana.

Trideset godina kasnije Abas Abdi, jedan od glavnih u toj akciji za nemački radio je rekao da je zaposedanje ambasade bilo spontana inicijativa.

"Nije bila planirana duža akcija. Razmišljali smo o kratkom protestu. Da je bilo tako, sve bi bilo zaboravljeno nakon nekog vremena. Jedan od razloga zbog kojeg je to trajalo toliko dugo je bila velika podrška akciji. To znači da su u osnovi i potencijalno bile moguće slične akcije. Zato ne mogu reći šta bi se dogodilo da to nismo uradili. Nešto bi se sigurno dogodilo, u nekom drugom obliku. Ali studenti definitivno nisu imali nameru da ostanu duže od pet dana i mislili su da napuste ambasadu nakon pet dana", naveo je.

autor: AP izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side