Letonci ne žele ruski jezik

Na 50 odsto prebrojanih glasova, oko 78 odsto izašlih birača je glasalo protiv promene ustava koja bi omogućila da ruski bude drugi zvanični jezik.

Pripadnici manjina, od kojih je ruska najveća, i pre izjašnjavanja su priznali da praktično nemaju šanse za uspeh, ali su se nadali da će velikim brojem  glasova “za” primorati vladu desnog centra da počne dijalog s nacionalnim  manjinama koje 20 godina od sticanja nezavisnosti Letonije nisu uspele da  imaju predstavnike u vladi.

Mnogi Letonci, koji ruski jezik smatraju jezikom bivših okupatora, referendum  su smatrali pokušajem zadiranja u nezavisnost zemlje. Takođe postoji bojazan  da Moskva nastoji da proširi uticaj preko manjine koja govori ruskim jezikom. 

Stotine hiljada Rusa, Belorusa i Ukrajinaca došlo je u Letoniju i susedne  baltičke republike u vreme Sovjetskog Saveza. Većina nikada nije naučila  letonski jezik, a nisu dobili državljanstvo kada je zemlja stekla nezavisnost  zbog čega nisu mogli da glasaju ili rade u državnoj administraciji. 

Prema aktuelnom zakonu, svako ko je došao u Letoniju za vreme Sovjetskog  Saveza ili su mu roditelji tada došli, nema državljanstvo i mora proći ispit iz  letonskog jezika da bi dobio status građanina. 

Letonija ima oko 2 miliona stanovnika, a oko 300.000 ljudi nema status građanina.