Mladi Hrvati najduže u EU žive s roditeljima

Foto: pixaby

Novi podaci Državnog zavoda za statistiku govore da je u Hrvatskoj u 2017. sa roditeljima živelo 73,2 odsto stanovnika uzrasta od 18 do 34 godine, što je najviše u Evropskoj uniji, piše taj dnevnik uoči Međunarodnog dana mladih, 12. avgusta.

Po podacima za 2017. godinu, gotovo je polovina stanovnika EU uzrasta od 18 do 34 godine živela s roditeljima, a u Finskoj samo 18,7 odsto. 

Drugi pokazatelj da mladi stanovnici Hrvatske najkasnije napuštaju roditeljski krov je to što, po poslednjim raspoloživim podacima, za 2018. godinu, u proseku imaju 31,8 godina kada odluče da se presele. 

Više od 30 godina u vreme kada to odluče imaju i Slovaci (30,9 godina), Maltežani (30,7 godina) i Italijani (30,1 godina), dok je prosek EU u 2018. iznosio 26,0 godina. Najmlađi su roditelje napuštali Šveđani, u proseku s 18,5 godina, a sledili su ih stanovnici Luksemburga (20,1 godina) i Danske (21,1 godina). 

Na to utiče i stanje privrede EU gde je zaposleno manje od polovine radno sposobnih mladih. Stopa zaposlenosti mladih u EU u 2018. bila je 49,8 odsto, što je porast u poređenju s 2013. godinom, kad je zabeležena najniža stopa u poslednjih devet godina (45,9).

U Hrvatskoj je stopa zaposlenosti 2018. godine bila je 41,3 odsto (za 8,5 procentnih poena manje od proseka EU), što je u poređenju s rekordno niskom 2013. godinom, kad je stopa iznosila 31,6, povećanje za 9,7 procentnih poena. 

Najviša stopa zaposlenosti mladih je u Holandiji (70,9 posto), a najniža u Grčkoj (30).

Indikativni su i statistički pokazatelji o zaposlenosti nedavno diplomiranih, koji se odnose na osobe od 20 do 34 godine koje se ne obrazuju i ne osposobljavaju, a završile su svoje obrazovanje u poslednje tri godine. U 2018. godini na nivou EU stopa zaposlenosti nedavno diplomiranih iznosila je 81,6 odsto.

Najviša stopa zaposlenosti je bila na Malti (94,8), a najniža u Grčkoj (55,3). U Hrvatskoj je stopa zaposlenosti nedavno diplomiranih 2018. iznosila 71,2 posto, deset procentnih poena manja od proseka EU. Iz toga proizlazi da gotovo trećina nije našla zaposlenje, iako su svoje obrazovanje završili u posljednje tri godine.

"Jutarnji list" kao zabrinjavajući pokazatelj navodi udeo mladih koji nisu zaposleni, ne školuju se niti osposobljavaju. Njih je u Hrvatskoj 2018. godnie bilo 16,2 odsto, što je nešto više od proseka EU (14,1 posto). 

Vrlo visok udeo tih lica, najveći u EU, ima Italija u kojoj petina mladih (24,8 odsto) ne radi, ne školuje se niti se osposobljava, dok je njihov udeo najmanji u Holandiji (6,8 odsto).

Na kraju "Jutarnji list" navodi još jedan ilustratiovan podatak o mladima u Hrvatskoj, mada on odražava i promenu sistema vrednosti i navika: broj vozača uzrasta od 19 do 24 godine opada od 2010. godine. Zaključno sa 2017. godinom u Hrvatskoj je bilo čak 28,4 hiljade manje vozača tog uzrasta: 2010. ih je bilo 207.349, a 2017. tek 178.989.