08.06.2015 Prag

Nezakonite subvencije uglja bi mogle zemlje jugoistočne Evrope skupo koštati

Nezakonite subvencije uglja bi mogle zemlje jugoistočne Evrope skupo koštati Foto: Freeimages
Nove investicije u rudnike uglja i termoelektrane bi mogle skupo koštati države zapadnog Balkana i Ukrajinu ako oni ne uzmu u obzir obavezujuća pravila koja se odnose na subvencije (državnu pomoć), pokazuje nova studija koju je danas objavila mreža CEE Bankwatch Network.

Praksa kakvu predstavljaju preferencijalni krediti i garancije, mere sa akcijama, dugoročni ugovori i privatizacija su subjekt striktnih pravila po Sporazumu o Energetskoj zajednici otkako je stupio na snagu 2006. godine.

I ipak, države potpisnice i dalje planiraju nove termoelektrane na ugalj i rudnike bez dovoljnog obraćanja pažnje na rizike državne pomoći. Kao rezultat toga, investicioni projekti i postojeća postrojenja mogu da se suoče sa ozbiljnim problemima, posebno ako država bude prisiljena da od operatera traži nazad iznos pomoći, sudeći prema autorima rezimea, pravniku Peter Staviczky i ekonomisti Phedon Nicolaides.

U januaru ove godine je Skupština Srbije ratifikovala kredit od 608 USD za termoelektranu Kostolac B3 [5] i rudnik Drmno. Za proširenje rudnika je država direktno uzela kredit od kineske ExIm Banke u ime kompanije Elektroprivreda Srbije koja se nalazi u državnom vlasništvu, ostavljajući na taj način EPS izuzetu od svih rizika neplaćanja i dovodeći kompaniju u nepravednu prednost na tržištu.

"Vlade država jugoistočne Evrope više ne mogu da daju sredstva energetskim kompanijama kako žele. One moraju da nauče pravila što je pre moguće – u svakom slučaju pre nego što se finansijski obavežu još više u velike energetske projekt", kaže Pippa Gallop, kordinatorka istraživanja u Bankwatch-u. "U sektoru u kojem odluke imaju uticaja koji traje više decenija, energetske investicije u velikoj meri zavise od troškova i donosioci odluka moraju da preduzmu sve potrebne korake da obezbede pravnu sigurnost. Pitanje državne pomoći u tome nije izuzetak".

"Vlade koje ne budu postupale u skladu sa odredbama o državnoj pomoći suočiće se sa zakonskim rizicima na državnom i evropskom nivou, uključujući odluke koje su donete puno pre evrointegracija. U nekm slučajevima čak moraju i da vrate pomoć.

Državama Energetske zajednice bi bilo dobro da uče iz primera Mađarske koja je potpisala dugoročni ugovor o kupovini struje sa jednom elektranom sredinom 1990-tih godina, ali je nakon pristupanja EU 2004. godine bila predmet procedure provere legalnosti koja je trajala 6 godina i koju je pratilo nekoliko tužbi i međunarodnih tribunala za arbitražu. Na kraju je Mađarska morala da zaračuna razliku između tržišne cene i cene plaćene za struju prema ugovoru i da vrate razliku uvećanu za kamatu", upozorila je Ioana Ciuta, koordinatorka energetike Bankwatcha.

Rezime se može skinuti sa: bankwatch.org/publications/EnCom-stateaid

Studija slučaja je na: bankwatch.org/publications/EnCom-stateaid-cases

autor: AP izvor: Beta / OMS
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
Belex2018
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side