Njemcov upozoravao – Putin će me ubiti
04.03.2015 Beograd

Njemcov upozoravao – Putin će me ubiti

Njemcov upozoravao – Putin će me ubiti Foto: Beta, AP
Prijatelji Borisa Njemcova tvrde da je njegova likvidacija motivisana opozicionim delovanjem, dok zvanična Moskva atentat povezuje sa biznisom, političkom provokacijom, pa i terorizmom

Nešto pre ponoći u petak, na Boljšoj moskvoretski mostu, stotinjak metara od Kremlja, izrešetan je Boris Njemcov, 55, najpoznatiji domaći kritičar politike ruskog predsednika Vladimira Putina. Četiri od osam metaka ispaljenih iz devetmilimetarskog “makarova” okončali su na licu mesta život liberala koji je 90-ih bio potpredsednik ruske vlade, pa je po dolasku Putina postao opozicionar i samo nekoliko sati uoči ubistva apelovao da se u Moskvi održi marš u znak protesta protiv rata u Ukrajini. A samo dve nedelje ranije javno je upozorio da će ga Putin likvidirati zbog protivljenja politici Moskve u Ukrajini. Da ironija bude veća, Njemcov je upucan dok je bio u šetnji sa poznatom ukrajinskom manekenkom Anom Durickajevom. Devojka nije povređena i jedini je očevidac atentata.

Putin je odmah osudio ubistvo, izjavio saučešće porodici i naredio šefu policije da lično vodi istragu. Policija je objavila snimak ubistva zabeležen saobraćajnom kamerom, saopštila da je otpočela poteru za počiniocem i saučesnicima i ponudila nagradu od tri miliona rubalja (oko 44.000 eura) za informaciju o atentatorima.

 

Reakcije na atentat

Političari i mediji na Zapadu pažljivo se određuju prema mogućim motivima i naredbodavcima likvidacije Borisa Njemcova. Ipak, u komentarima se nazire mišljenje da iza toga stoji Kremlj, pa makar i indirektno, zbog, kako se kaže, “atmosfere agresivnosti prema Zapadu i proevropskim političarima kao što je bio Njemcov, jer to stvara plodno tle za nasilje i ubistva”.

Portparol Vladimira Putina Dimitrij Peskov saopštio je da je Putin ocenio kako ovo “surovo ubistvo ima sve karakteristike naručene likvidacije i da predstavlja ekstremnu provokaciju”.

Arsenij Jacenjuk, ukrajinski premijer, na Tviteru je napisao: “Ruski patriota i istovremeno prijatelj Ukrajine. Tako ćemo pamtiti Borisa Njemcova.”

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je Fejsbuku na Njemcova nazvao “mostom između Ukrajine i Rusije. “Pucnji ubica su ga (most) uništili. Mislim da nije bilo slučajno.”

Mihail Kasjanov, bivši premijer, sada u opoziciji, novinarima je rekao: “U 21. veku lider opozicije demonstrativno je ubijen kod zidina Kremlja! Zemlja klizi u ambis!”

Barak Obama, predsednik SAD, pozvao je Moskvu da pokrene “hitnu, objektivnu i transparentnu” istragu kako bi osigurala da “odgovorni za ovo okrutno ubistvo budu privedeni pravdi”.

Nemačka kancelarka Angela Merkel takođe je pozvala Putina da “obezbedi da ovaj atentat bude rasvetljen i da izvršioci odgovaraju”.

 

NEŠTO LIČNO, ILI...: “Ako podržavate prekid ruskog rata sa Ukrajinom, ako podržavate zaustavljanje Putinove agresije, dođite na marš Proleće, na Marijino, 1. marta”, napisao je pred smrt Njemcov na svom tviter nalogu.

A 10. februara je za ruski Sobesednik vebsajt napisao da se plaši za život. “Bojim se da će me Putin ubiti”. Verujem da je on taj koji je počeo rat u Ukrajini. Smučio mi se”.

Advokat Borisa Njemcova Vladimir Prokhorov potvrdio je da je njegov klijent, čovek koji je Putina kritikovao i zbog ekonomske politike, poslednjih meseci dobijao pretnje smrću na društvenim mrežama, koje su nakon ubistva preplavljene porukama sećanja prijatelja na “pristojnog i poštenog čoveka i demokratu”.

Za sada postoje najmanje dva viđenja atentata. Zvanična Moskva je u prvom izveštaju Istražnog komiteta formiranog nakon atentata pomenula niz mogućih motiva. Predstavnik Istražnog komiteta Vladimir Markin je novinarima rekao da bi “ubistvo moglo da bude i provokacija da se destabilizuje politička situacija u zemlji. Njemcov je mogao da bude izabran za neku vrstu ‘žrtve’ i to od strane onih koji ne oklevaju da iskoriste bilo koju metodu da bi postigli svoje političke ciljeve”. Markin je dodao da postoje izveštaji da je Njemcov primio pretnje “zbog svog stava o ubistvu zaposlenih u Šarli ebdou u Parizu i da se istražuje moguća veza ubistva sa građanskim ratom u Ukrajini”. Motivi, prema njegovim rečima, mogu biti povezani i sa poslovnim i privatnim životom Njemcova. Policija je priznala da je atentat brižljivo planiran i da su ubice znale tačan raspored kretanja Borisa Njemcova. A da je bio izveden profesionalno pokazuje i činjenica da Durickajeva nije povređena i da je ubica pobegao kolima koja su ga čekala.

 

Pogrebna šetnja, umesto protesta

U Moskvi je u nedelju održana pogrebna šetnja posle ubistva Njemcova, umesto planiranog protesta zbog ruske politike čiji je jedan od organizatora bio ubijeni opozicionar. Policija je, bez opreme za suzbijanje demonstracija, obezbeđivala skup za koji prvo nije dobijena dozvola, da bi potom bio odobren. Kolonu su nadletali policijski helikopter i dron. Prema zvaničnim podacima prisustvovalo je 16.000 ljudi, dok su organizatori procenili da ih je bilo 50.000. Učesnici su nosili transparente na kojima, osim slike Borisa Njemcova, piše: “ Heroji ne umiru”, “Umro je za budućnost Rusije” i “Plašili su te se, Borise”. Uz to, u tišini, nosili su cveće, sveće i zastave opozicionog pokreta Solidarnost, kojem je Njemcov takođe pripadao.

 

KO ĆE POVEROVATI MOSKVI?: Opoziciona Rusija, međutim, nema dilemu da je likvidacija politički motivisana. “Uvereni smo da je u pitanju političko ubistvo jer smo to proverili na svim relevantnim instancama do kojih smo mogli da dođemo. Očekujemo da ćemo nakon ovoga okrenuti novi list u ruskoj politici, jer je ovo bilo ubistvo prvog čoveka ruske opozicije”, izjavio je za Blic Andrej Pivovarov, Njemcovljev prijatelj i predsednik regionalnog odbora za Sankt Petersburg njegove Parnas partije.

Ako je suditi prema sličnim događajima u Srbiji pod vlašću Slobodana Miloševića – sa čijim metodama u vreme raspada Jugoslavije mnogi porede poteze Vladimira Putina u Ukrajini – zvanična verzija lako može biti veza s kriminalom ili, što Milošević nije imao na raspolaganju ili se nije setio da koristi, teroristički čin. Ubica i saučesnici mogli bi biti policiji poznati kriminalci ili, pak, neki islamista, domaći pristalica Islamske države, ili proruski Ukrajinac kome su zemljaci ubili porodicu, ili pak Rus sa PTSP-om kome su za rat krivi i Rusi poput Njemcova.

Ma kakva bila zvanična verzija, na nju se neće dugo čekati, sudeći prema pokazanoj državnoj i Putinovoj agilnosti. Izvesno je, međutim, da će malo ko van Kremlja poverovati u izveštaj Istražnog komiteta, čak i nakon eventualnog hapšenja i priznanja atentatora. Naprosto, Putinov rejting u svetu je takav da se, pogotovu na Zapadu, veruje da je spreman na sve, pa i na ovakve likvidacije u sprečavanju drugačijeg mišljenja i delovanja.

 

Nasilne smrti Putinovih oponenata (izvor: BBC)

April 2003: liberalni političar Sergej Jušenkov ubijen je u blizini svog stana u Moskvi;

Juli 2003: Juri Ščekočikin, novinar, umro je 16 dana pošto se razboleo od misteriozne bolesti;

Juli 2004: urednik magazina Forbs Pol Klebnjikov upucan je iz kola u pokretu i preminuo je u bolnici od posledica;

Oktobar 2006: Ana Politkovskaja, novinarka, ubijena je ispred svog moskovskog stana;

Novembar 2006: bivši ruski špijun Aleksandar Litvinjenko preminuo je gotovo tri sedmice nakon što je u londonskom hotelu popio čaj sa polonijumom;

Mart 2013: Boris Berezovski, jedan od najuticajnijih ljudi u politici Kremlja, koji je kasnije postao Putinov kritičar, nađen je mrtav u svom stanu u Velikoj Britaniji.

Hiljade ljudi na sahrani

U utorak se u Moskvi od Borisa Njemcova oprostilo hiljade Rusa koji su mu u četvoročasovnom mimohodu odali poštu kraj otvorenog sanduka. Komemoracija je održana u muzeju i centru za ljudska prava Andrej Saharov, a sahranjen je na groblju Trojekurovskoje, gde i ubijena novinarka Ana Politkovskaja 2006.

Među stranim političarima nije bilo predsednika poljskog Senata Bogdana Boruseviča i članice Evropskog parlamenta iz Estonije Sandre Kalnijete, koji su hteli da prisustvuju sahrani. Boruseviču nije izdata viza, a Kalnijete je vraćena sa aerodroma.

Evropska unija je kritikovala Moskvu zbog ovih poteza. “Rusija krši međunarodne obaveze i sporazum sa EU o viznim olakšicama”, rekla je novinarima Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini.

Kocijančič je objašnjenje Moskve da oni predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost nazvala neuverljivim, a Moskva je pokušaj Kalnijete okarakterisala kao PR provokaciju, jer ona navodno zna da je na spisku ljudi kojima je zabranjen ulazak u Rusiju.

Karijera Borisa Njemcova

“Usprotivi se Putinu i tvoj život će malo vredeti”, prokomentarisao je nakon atentata Gari Karpov, šahovski velemajstor i politički istomišljenik Borisa Njemcova. Njih dvojica su imali značajnu ulogu u velikim opozicionim protestima u Moskvi posle kontroverznih ruskih izbora 2011. Njemcov je tada uhapšen i proveo je 15 dana u pritvoru. Karpov je dodao da je krvoproliće neminovno u Putinovoj “atmosferi mržnje i nasilja”.

Njemcov je političku karijeru započeo neuspešnom predsedničkom kandidaturom 1989, da bi u vreme mandata Borisa Jeljcina postao regionalni gubernator u Njižnom Novgorodu u koji je uspešno dovodio strane investitore. Jeljcin ga je kasnije promovisao u vicepremijera, zaduženog za privredne reforme. Ta dužnost mu je prekratila karijeru na vlasti zbog ekonomske krize u avgustu 1998. kad je izgubio poziciju, kao i ambiciju da se ponovo kandiduje za predsednika kao favorit Borisa Jeljcina. Nakon toga postaje opozicionar, u početku relativno uspešan, dok je njegova partija Unija pravih snaga, SPS, koju je osnovao sa Anatolijem Čubajisom i Jegorom Gajdarom, uslovno podržavala Vladimira Putina. Kad su prešli na otvorenu kritiku, partija se osula i nije prešla cenzus na izborima 2003. Usledila je ostavka na mesto šefa stranke i početak bavljenja biznisom. Ipak je godinama pokušavao da ujedini slabu i rascepkanu rusku liberalnu opoziciju. Njemcov, nuklearni naučnik, borac za zaštitu životne sredine i otac četvoro dece, za života nije uspeo. Njegovi istomišljenici veruju da je ubistvom počela “nova politička realnost”.

autor: Julijana Mojsilović izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side