03.07.2019 Brisel

Nove čelnike EU treba da potvrdi Evropski parlament

Nove čelnike EU treba da potvrdi Evropski parlament Foto: Beta/AP/Jean-Francois Badias
Članice Evropske unije posle višednevnih tegobnih pregovora i više odbačenih predloga uspele su da se dogovore o novom liderstvu koje će voditi EU kroz mnoštvo izazova u narednom perodu, izveštavaju evropski i američki mediji, ukazujući da su teške rasprave odraz problema političke fragmentacije u Evropi, prenosi danas Radio slobodna Evropa.

Dogovoreni predlozi nominovanih kandidata treba da dobiju potvrdu Evropskog parlamenta.

Evropski lideri saglasili su se da Evropsku komisiju vodi nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lejen, dok bi na čelu Evropskog saveta trebalo da bude belgijski premijer Šarl Mišel. Za novog visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku je predložen šef španske diplomatije Žozep Borel, a za predsednicu Evropske centralne banke sadašnja šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard.

Posle više dana i noći Evropska unija je odabrala svoje lidere da vode Uniju kroz uzburkanu novu eru, u kojoj desničarski nacionalisti pokušavaju da je razbiju iznutra, dok su tradicionalne stranake oslobaljene, piše Njujork tajms.

Imenovanja za četiri najvažnije pozicije u EU usledila su posle iscrpljujućeg pregovaračkog procesa među 28 članica Unije, pošto razgovori nisu doneli konsenzus ni u nedelju ni u ponedeljak, ukazuje američki list i dodaje da su u pregovorima o čelnicima ključnih institucija ponovljene stare podele: Zapad protiv Istoka, konzervativci protivi progresivaca.

Borba za ključne funkcije je istakla političku fragmentaciju Evrope, gde su velike stranke izgubile na snazi dok su manje ojačale, više ideološke partije, što je otežalo postizanje konsenzusa, ali što odražava i šire probleme s kojima se suočava EU dok iscrtava svoj put napred, navodi list.

Dogovor je usledio posle složenog samita tokom kojeg je nemačka kancelarka Anglea Merkel bila suočena s pobunom svoje Evropske narodne partije, zbog pokušaja da progura plan usaglašen s francuskim predsednikom Emauelom Makronom koji je, međutim, naišao na čvrst otpor Italije, Poljske i drugih država, ističe agencija Rojters.

Zbog toga je morao da bude odbačen predlog da socijalista Frans Timermans bude šef Evropske komsije, što je, kako ocenjuje Rojters, bio očigledan podsetnik na opasnosti s kojima se suočava EU od populista, koje zvaničnici optužuju da pokušavaju da oslabe demokratske temlje EU dok se Unija bori s Bregzitom i izazovima koje predstavlaju Rusija, Kina, Iran i Amerika predsednika Donalda Trampa.

Fon der Lejen, ako bude potvrđena u Evropskom parlamentu, ući će u istoriju kao prva žena na čelu Evropske komsije, piše portal Politiko, ali i ukazuje da bi kandidatkinja za najvažniju poziciju u EU mogla naići na otpor u Evropskom parlamentu gde treba da dobije apolutnu većinu od 751 člana.

Odluka da nemačka ministarka odbrane bude šefica Komsije iznenađujući je izbor posle trodnevnih maratonskih pregovora i, kako ističe Politiko, predstavlja makar privremenu smrt procesa "vodećeg kandidata" (Spitzenkandidat), prema kojem je Evropski savet trebalo da bira među kandidatima koje su iznele glavne političke grupe.

Fon der Lejen je snažna zagovornica čvršće evropske saradnje i bliska saradnica nemačke kancelarke Angele Merkel, piše agencija Asošiejtid pres.

U jednom intervjuu iz 2011, rekla je da je njen cilj stvarenje Ujedinjenih Država Evrope, po modelu federalnih država kao što su Švajcarska, Nemačka ili SAD, a zalaže se i za veću vojnu saradnju, za šta je rekla da će biti lakše kada Velika Britanija izađe iz EU.

I na čelo Evropska centralne banke (ECB), što je, po mnogim ocenama, druga najvažnija pozicija u EU, takođe će prvi put u istoriji doći žena. Ipak, kako ocenjuje Volstrit džurnal, odluka da Lagard bude na čelu ECB-a mnoge je iznenadila.

Njeno iskustvo u MMF-u donosi globalnu reputaciju potrebnu da se izbori s političkim pritiscima iz evropskih vlada, ukazuje američki list, ali dodaje da ona nema iskustva s monetarnom politikom, kao drugi kandidati o kojima se razgovaralo, baš u vreme kada ECB razmatra dodatne mere podsticaja.

S druge strane, ocenjuje Blumberg, Lagard bi mogla doneti drugačiju vrstu liderstva ECB-u, u odnosu na vreme njenog prethodnika Marija Dragija, koji je poznat kao karijerni ekonomista.

Lagard će doneti kvalitet političara, pošto je imala uspeha kao francuska ministarka finansija tokom finasijske krize posle 2008. U vreme kada je establišment EU često na udaru građana, njene veštine bi mogle pomoći popravljanju imidža centralnih bankara, a, takođe, mogla bi više od Dragija tražiti maštovitija rešenja za izazove evrozone, ocenjuje Blumberg.

Neočekivani politički povrtak u EU predstavlja imenovanje španskog ministra spoljnih poslova za novog šefa evropske diplomatije, piše Fajnenšl tajms i ukazuje da bi Borel mogao da se suoči s političkim tenzijama na novoj funkciji u vezi s Kosovom i Srbijom.

Katalonac koji se protivi otcepljenju Katalonije i bivši predsednik Evropskog parlamenta, 72-godišnji Borel je prošle godine došao na čelo španske diplomatije s povratkom socijalista na vlast.

Borelovo imenovanje predstavlja generacijsku promenu u evropskoj diplomatiji, pošto je četvrt veka stariji od dosadašnje visoke predstavnice Federike Mogerini, čiji je intezivni raspored putovanja bio istaknuta osobina njenog mandata.

Borel bi takođe mogao da se suoči s političkiom tenzijama, piše Fajnenšl tajms, ukazujući da je deo njegovog posla da nadzire dijalog Srbije i Kosova, koje Španija i još četiri članice EU ne priznaju kao nezavisnu državu.

autor: SA izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side