20.04.2014 | 09:30h ► 14:45h Slavjanks

Poziv Putinu za pomoć, policijski čas u Slavjansku

Poziv Putinu za pomoć, policijski čas u Slavjansku Beta/AP
Lider pro-ruskih demonstranata na istoku Ukrajine u Slavjansku, Vjačeslav Ponomarjov, uputio je danas apel zvaničnoj Moskvi da pošalje mirovne trupe i uveo "policijski čas", nakon što je u tom mestu uskršnje primirje prekšeno napadom u kome je stradalo šest osoba.

Ponomarjov smatra, kako prenosi RIA Novosti, da jedino Rusija može da odbrani gradove istične Ukrajine. Zato on na predsednika Vladimira Putina apeluje da pošalje mirovne trupe u region Donjecka i Luganska.

Ponomarjov je novinarima izjavio da uvodi "policijski čas" koji stupa na snagu od noćas u ponoć i trajaće do šest sati ujutro.

Tokom noći, kako je rekao, biće zabranjeno kretanje po ulicama, prenosi AFP.

Uprkos mirovnom sporazumu o deeskalaciji sukoba, koji su 17. aprila u Ženevi postigli predstavnici Rusije, Ukrajine, Evropske unije i SAD, uskršnje primirje je narušeno baš na dan najvećeg hrišćanskog praznika.

U napadu na kontrolni punkt u gradu Slavjansku na istoku Ukrajine sinoć je ubijeno šest osoba, javio je danas Glas Rusije.

Među ubijenima su četiri pripadnika samoodbrane samoproglašene Narodne republike Donjeck i dva napadača za koje se veruje da su pripadnici paravojne radikalne, ukrajinske grupe "Desni sektor".

Kod napadača su nađene oznake radikalne grupe "Desni sektor" i velika količina oružja, među kojima su plastid, dimne bombe i instrumenti za noćno osmatranje, američke proizvodnje.

Napadači su došli u četiri vozila i otvorili vatru na lokalne građane od kojih su na licu mesta ubili trojicu a jedan je teško povređen i posle preminuo u bolnici.

Na kontrolnom punktu je bilo 26 civila naoružanih motkama. Oni nisu nosili oružje poštujući nalog Kijeva i loklanih vlasti o primirju za vreme Uskrsa.

Nakon napada, civili koji su se razbežali obavesti su svoje sugrađane koji su došli naoružani i otvorili vatru na napadače, pri tom ubivši dvojicu a ostali su pobegli i za njima se traga u šumi.

Desni sektor demantuje učešće u napadu u Slavjansku

Desni sektor negira da je umešan u jutrošnju pucnjavu u Slavjansku i za napad u kome je na Uskrs stradalo šest osoba optužuje ruske specijalne snage..

Među stradalima su četiri proruska demonstranta i dva napadača, za koje se, prema navodima zapadnih agencija, veruje da pripadaju Desnom nacionalističkom sektoru, odgovornom za napad.

Portparol Desnog sektora Artem Skoropadski izjavio je Rojtersu da su ruske specijalne snage odgovorne za napad koji naziva "bogohulnim jer se dogodio na Uskrs".

"Jasno je da su napad izvele ruske specijalne snage", rekao je on.

Rusija: Kijev nije u stanju da obuzda ekstremiste

Žestoki sukob tokom noći blizu Slavjanska, u istočnoj Ukrajini, pokazuje da ukrajinske vlasti ne mogu da obuzdaju naoružane ekstremiste, saopštilo je danas rusko ministarstvo spoljnjih poslova.

Ministarstvo je navelo da je neprecizirani broj nevinih civila stradao u napadu naoružanih pripadnika Desnog sektora, ekstremno desničarske nacionalističke organizacije koja je u februaru imala vodeću ulogu u svrgavanju ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča koga podržava Moskva.

"Rusija je zgrožena ovom provokacijom naoružanih osoba, što je dokaz da vlasti u Kijevu nemaju volju da zauzdaju i razoružaju nacionaliste i ekstremiste", dodaje se u saopštenju.

Ministarstvo je poručilo da je bilo iznenađeno zbog toga što je do ovog incidenta došlo nakon što su Rusija, EU, SAD i Ukrajina 17. aprila u Ženevi potpisale sporazum kojim su ljudi pozvani da odustanu od nasilja i zastrašivanja, prenosi Rojters.

"Rusija insistira na tome da Ukrajina striktno poštuje obaveze koje je preuzela i da smiri situaciju u jugoistočnoj Ukrajini", navedeno je u saopštenju ruskog ministarstva.

Vaskrs na barikadama

Proruske snage na istoku Ukrajine dočekuju Uskrs na barikadama, ispred vladinih kancelarija koje su zauzeli u nekoliko gradova, uprkos međunarodnom sporazumu o razoružanju i oslobađanju tih objekata, javio je AP.

Denis Pušilin, kopredsedavajući samoproglašene "Narodne republike Donjeck", koja traži jačanje moći regiona i bliže veze s Rusijom, poručuje da će pobunjenici nastaviti okupaciju vladinih kancelarija dok ne bude raspuštena prozapadna vlada u Kijevu.

"Otići ćemo samo kad ode i kijevska hunta. Prvo Kijev, onda Donjeck", rekao je on juče AP-u.

U blizini, u crvenom šatoru, ukrašenom crvenom sovjetskom zastavom sa srpom i čekićem, penzionerka Ksenija Šulejko (65) nudi kolače sa suvim voćem, koji se tradicionalno serviraju na Vaskrs.

Šulejkova kaže da se nada da će Rusija, koja je prošlog meseca anektirala Krim, zadržati uticaj u regionu Donjecka, u blizini granice s Rusijom, poznatom kao Donbas: "Verujemo u Rusiju. Pomogla je Krimu, pomoći će i Donbasu. Bog će pomoći onima koji veruju, a mi verujemo."

Posle razgovora sa izveštačima AP-a, Šulejko se pridružila grupi demonstranata koji pevaju patriotske pesme iz sovjetske ere. Nije mogla da zadrži suze.

Pripreme za Uskrs dešavaju se samo dva dana pošto su najviše diplomate Ukrajine, Rusije, SAD i EU objavile zajedničku izjavu u kojoj pozivaju na čitav niz akcija koje uključuju razoružanje militantnih grupa i oslobađanje javnih zgrada koje su zauzeli pobunjenici.

Dogovoreni uslovi brzo su postali "vruća tema" pošto su proruske naoružane grupe, koje su zauzele i policijske stanice kao i druge vladine zgrade na istoku Ukrajine, poručile da se neće povući dok aktuelna vlada u Kijevu ne podnese ostavku.

Istovremeno, Pušilin je ruskoj agenciji RIA Novosti rekao da bi njegova grupa mogla da učestvuje na širokom nacionalnom okruglom stolu o smirivanju krize, koji je predložila Julija Timošenko, bivša premijerka i kandidatkinja na predsedničkim izborima 25. maja.

Pobunjenici kažu da je cilj vlade u Kijevu - koja je preuzela vlast posle svrgavanja proruskog predsednika Viktora Janukoviča u februaru, posle višemesečnih protesta - da stavi van zakona građane koji govore ruski jezik, navodi AP, podsećajući da istočna Ukrajina, koja je bila Janukovičevo glavno uporište, ima značajnu populaciju koja govori ruski.

Nova vlada insistira na svojoj legitimnosti i nema nameru da podnese ostavku, pošto je formirana nakon što je Janukovič napustio Ukrajinu i ima podršku nekih članova njegove stranke. Dok Rusija nastavlja da kritikuje novu vladu, ipak se uključila u direktne pregovore s Kijevom, primećuje AP. Nova vlast tvrdi da radi na ustavnim reformama, koje će dati istočnim regionima veća prava u samoupravi.

Ukrajinska kriza prouzrokovala je najozbiljnije tenzije između Istoka i Zapada od Hladnog rata. Vašington i EU uveli su sankcije Rusiji pošto je anektirala Krim prošlog meseca, posle referenduma kojim je masovno podržana secesija poluostrva. Rusija je razmestila trupe u regionima koji se graniče s Ukrajinom i kritičari kažu da Moskva ohrabruje nemire na istoku Ukrajine, tražeći izgovor za vojni upad.

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk izrazio je strahovanje da ruski predsednik Vladimir Putin teži da obnovi nekadašnju geopolitičku i teritorijalnu moć Moskve.

"Predsednik Putin sanja da obnovi Sovjetski Savez. I svakog dana, ide dalje i dalje. I Bog zna gde je konačno odredište", rekao je Jacenjuk za En-Bi-Si (NBC), u intervjuu koji će u celosti biti emitovan u nedelju.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da se zamenik ministra Grigorij Karasin danas sastao sa Olegom Carevom, proruskim kandidatom na ukrajinskim predsedničkim izborima. Kako je saopšteno, ruska strana je naglasila da bi pitanja rešavanja unutrašnje političke krize trebalo da rešavaju sami Ukrajinci u bliskom kontaktu sa specijalnom pomatračkom misijom OEBS-a, a Rusija je spremna da u ovome pruži najširu podršku.

AP primećuje da se u saopštenju ne precizira o kakvoj je podršci reč i podseća da Rusija negira tvrdnje da njeni agenti u istočnoj Ukrajini organizuju ili ohrabruju pobunjenike.

Uz isticanje odgovornosti Ukrajine, ističu da bi prvi korak trebalo da bude razoružanje članova ultranacionalističkog Desnog sektora, čiji aktivisti drže nekoliko zgrada u centru Kijeva, koje su pretvorili u improvizovane kancelarije.

AP dodaje da su aktivisti Desnog sektora bili ključni element tromesečnih protesta, koji su prethodili padu Janukoviča.
 

autor: SA izvor: Tanjug/Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side