RSE: Težak početak evropskog Zelenog dogovora
06.03.2020 Beograd

RSE: Težak početak evropskog Zelenog dogovora

RSE: Težak početak evropskog Zelenog dogovora Foto: Pixabay
Predlog zakona Evropske komisije za smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte i dostizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine odmah je naišao na kritike zelenih aktivista kao nedovoljno ambiciozan plan, dok se postavlja pitanje jedinstva u Evropskoj uniji, potrebnog da bi predlog postao zakon, pišu svetski mediji.

Evropska komisija je u sredu objavila planove za svoj prvi klimatski zakon kao osnove Zelenog dogovora EU koji ima za cilj da Unija bude klimatski neutralna do 2050. godine, piše Asošiejted pres, ukazujući da Komisija želi da smanjivanje emisija gasova s efektom staklene bašte na nulu do sredine veka bude nepovratno i pravno obavezujuće, prenela je Radio Slobodna Evropa.

U nacrtu predloga Evropske komisije predviđen je mehanizam za redovno podizanje ciljeva EU za smanjenje emisija u naredne tri decenije, ali ne i plan da se povećaju ciljevi u smanjenju emisija do 2030. godine, što je naišlo na kritike klimatskih aktivista, koji tvrde da odlaganje ambicioznijeg cilja podriva kredibilitet EU u borbi protiv klimatskih promena.

Komisija je, ukazuje AP, u nacrtu navela samo da će do septembra preispitati trenutni cilj EU za smanjenje gasova s efektom staklene bašte od 40 odsto i ispitati mogućnosti za novi cilj da se do 2030. emisije smanje 50 do 55 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. godine.

Ekološka organizacija Grinpis ocenila je da će zbog odsustva cilja za 2030. godinu, vladama članica EU "biti izuzetno teško da dogovore novi cilj" pre klimatskih razgovora UN u novembru. Grinpis takođe insistira da cilj smanjenja od 55 odsto za 2030. neće biti dovoljan za ograničavanje globalnog zagrevanja na dva stepena Celzijusa.

Mada se predloženi zakon o zelenom rastu u Briselu vidi kao pokretač ekonomske revolucije kojom će Evropa biti održiva i ispuniti ciljeve Pariskog klimatskog sporazuma, aktivistkinja-tinejdžerka Greta Tunberg odgovorila je da je to "predaja" pred pretnjom klimatskih promena, navodi agencija Frans pres.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će predlog biti kompas EU u narednih 30 godina koji će voditi ka održivom modelu rasta i "u kamen uklesati evropsku poziciju klimatskog lidera". Međutim, kako navodi AFP, 17-godišnja eko-ratnica optužila je Evropu da se lažno predstavlja kao lider u zaštiti životne sredine.

EU mora prestati "da se pretvara da može da bude klimatski vođa, a da nastavlja da gradi i subvencioniše nove infrastrukture za fosilna goriva", rekla je u Evropskom parlamentu Tunberg koja je na poziv Fon der Lajen prisustvovala sastanku visokih zvaničnika EU koji su odobrili taj predlog.

Predlog bi Komisiji dao nova ovlašćenja da nameće ciljeve u emisijama nacionalnim vladama, što su pozdravili zeleni i pojedini aktivisti, ali što će, kako ukazuje AFP, skoro izvesno naići na protivljenje u Evropskom parlamentu i među vladama članica koje moraju da ratifikuju predlog.

Kritičari kažu i da cilj predloga previše zavisi od tehnologije koja ne postoji i da stvara lažnu nadu da se može rešiti problem klimatskih promena bez žrtvovanja, kao što bi bilo odustajanje od vozila na fosilna goriva ili smanjenje potrošnje. Moli Velč iz organizacije Prijatelji Zemlje Evropa kaže da se EU kladi na neisprobane tehnologije kao što je usisavanje ugljenika iz atmosfere, dok zapravo treba prestati s upotrebom fosilnih goriva.

Pojedini klimatski stručnjaci pohvalili su plan EU, ukazuje Njujork tajms i ukazuje na ocenu Kventina Ženara iz briselskog instituta za istraživanje klime E3G da je predlog "smeo", pošto je klimatska neutralnost postavljena kao glavni princip. On je rekao da razume mlade aktiviste, ali da je potreban politički izvodljiv način da se to uradi, i ukazao da je bilo potrebno 14 meseci za dogovor u EU o klimatskoj neutralnosti do 2050. godine.

Saradnik instituta Brojgel Simone Taljapjetra rekao je da predlog predstavlja prekretnicu, ali da je odgovornost na kraju na nacionalnim vladama koje jedino imaju moć da Evropskoj komisiji daju veća ovlašćenja.

Mere EU protiv klimatskih promena više puta su blokirane, pošto članice nisu mogle da se dogovore koliko ti planovi treba da budu ambiciozni, piše časopis Forbs, ukazujući da je Poljska već tri puta stavila veto na ambiciozne klimatske ciljeve EU.

Evropska komisija je predložila zakon za koji misli da može da reši taj problem, uvođenjem mehanizma za procenu napretka na osnovu savetnika naučnika umesto politike, objašnjava Forbs i ukazuje da je Komisija dala sebi mogućnost da ti zahtevi budu stroži bez prolaska kroz uobičajeni zakonodavni proces EU, što podrazumeva odobrenje izabranih predstavnika u Parlamentu EU i Savetu EU.

Izabrani predstavnici bi ipak mogli da blokiraju te odluke, ali samo ako budu imali većinu i u Parlamentu i u Savetu, što će, prema Forbsu, biti teško.

Međutim, te institucije će verovatno negodovati zbog izgleda da u budućnosti budu izostavljene iz klimatskih odluka, ukazujući da manjak demokratskih provera u tom procesu, navodi Forbs, i citira izjavu jednog izvora iz EU da "nema šanse da to prođe Parlament i Savet".

autor: AP izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side