10.03.2014 | 13:49h ► 20:34h Kijev, Krim

Ruske snage zauzele vojnu bolnicu i bazu na Krimu, nema povređenih u pucnjavi

Ruske snage zauzele vojnu bolnicu i bazu na Krimu, nema povređenih u pucnjavi Foto: AP
Ruske snage učvrstile su danas svoje prisustvo na ukrajinskom poluostrvu Krim, preuzevši vojnu bolnicu i bazu ukrajinske vojske nekoliko dana pred referendum na kojem će stanovnici Krima odlučiti o budućnosti ovog regiona.

Ruske trupe otvorile su danas vatru iz automatskog oružja tokom preuzimanja baze ukrajinskih pomorskih snaga na Krimu, javila je agencija Iterfaks pozivajući se na izjavu neimenovanog ukrajinskog oficira.

On je rekao da su ruske trupe provalile u bazu u blizini grada Bakčisaraj nešto posle dva sata po podne po lokalnom vremenu, oduzele mobilne telefone ukrajinskim vojnicima i počele da pomeraju njihova vozila.

Nijedan od ukrajinskih vojnika nije povređen, a komandant baze pokušava da pregovara o okončanju akcije, prenosi Rojters i dodaje da drugi detalji za sada nisu poznati.

Ruske snage, koje su preuzele kontrolu nad izvesnim brojem vojnih objekata širom ukrajinskog poluostrva na Crnom moru, do sada nisu razmenjivale vatru sa ukrajinskim trupama, navodi britanska agencija.

Ukrajinska agencija Interfaks javila je da su proruske paravojne i vojne snage zauzele bolnicu u Simferopolju, glavnom administrativnom gradu na tom poluostrvu, a osoblje sakupili u holu kako bi ih "očigledno upoznali sa novim rukovodstvom te institucije".

Dvadeset pacijenata u toj bolnici je ozbiljno bolesno, navodi Interfaks.

U luci Sevastopolj, ruski vojnici su razoružali vojnike u ukrajinskoj vojnoj bazi, saopštio je portparol ukrajinske vojske Vladislav Seleznjov, a prenosi Rojters.

On je rekao televiziji Peti kanal da je oko 200 vojnika u 14 kamiona oko 1.30 sati rano jutros po lokalnom vremenu zapretilo da će sravniti zgradu sa zemljom ukoliko ukrajinski vojnici ne predaju oružje, navodi britanska agencija.

Krim, gde pretežno žive Rusi, odbio je da prizna nove vlasti u Kijevu. Stanovnici Krima će se 16. marta na referendumu izjašnjavati o otcepljenju od Ukrajine i pripajanju Rusiji.

Većina na Krimu za pripajanje Rusiji

Više od 80 odsto stanovnika Krima podržava otcepljenje od Ukrajine i pripajanje Rusiji, manje od nedelju dana pre održavanja referenduma o tome, izjavio je danas predsednik krimskog parlamenta Vladimir Konstatinov.

To su pokazali rezultati ankete koja je sprovedena juče.

Pre nedelju i po dana taj procenat je iznosio 75 odsto, pa je Konstantinov razliku u procentu pripisao postupcima novih ukrajinskih vlasti, navodi Itar-Tass.

Krimski Vrhovni savet (parlament) 6. marta je odlučio da će se ta autonomna republika otcepiti od Ukrajine i pripojiti Rusiji. O tome je raspisan referednum koji će biti održan 16. marta.

Za vreme Sovjetskog Saveza Krim je pripadao Rusiji do 1954. godine kada ga je Nikita Hruščov, prvi sekretar sovjetske Komunističke partije, prebacio pod ukrajinsku jurisdikciju.

Krim će uvesti rublju ako se Krim pripoji Rusiji posle referenduma 16. marta, javlja "Raša tudej".

"Mislim da su dve valute neizbežne -ruska rublja i ukrajinska grivna", rekao je Konstantivnov.

On je dodao da će plate biti isplaćivane u rubljama i da će cene biti takođe u ruskoj valuti, ako Krim postane deo Rusije.

Lider Tatara organizuje bojkot referenduma

Predsednik tatarske skupštine na Krimu Refat Čubarov koji se zalaže za bojkot referenduma 16. marta, rekao je da je ubeđen da će Kremlj namestiti rezultate glasanja i zatražio je od međunarodne zajednice da zaštiti turski narod, krimske Tatare.

"Rezultat referenduma o sudbini Krima je već odredila Moskva", rekao je Čubarov u krimskoj prestonici Simpferopolju u intervjuu za britansku agenciju Rojters.

"Radi se o nameštenom referendumu, pokušaju da se obezbedi pokriće za agresiju", rekao je Čubarov i dodao da će glasanje značiti izdaju ukrajinske države čija je privremena vlada rekla da lokalni lideri nemaju pravo da organizuju referendum.

"Ukoliko se sve odigra po planu zacrtanom u Moskvi, to će značiti da je ceo svet nemoćan pred nepravdom i silom. Mi nemamo ni oružje niti snagu da sami zaustavimo tu nepravdu", rekao je Čubarov.

Tatari su se svrstali uz protivnike opozvanog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, odnosno sadašnju prelaznu vladu u Kijevu, navodi britanska agencija.

Formiranjem bivšeg SSSR-a 1922. godine Krim je bio autonomna republika u sastavu Ruske socijalističke federativne republike RSFSR, a 19. februara 1954. je Krimska oblast na inicijativu generalnog sekretara Komunističke partije Nikite Hruščova predata Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici.

Približno 200.000 krimskih Tatara je, na osnovu odluke Državnog komiteta za odbranu SSSR-a iz 1944. godine po ukazu Josifa Visarionoviča Staljina, bilo deportovano pod optužbom za izdaju u zemlje Srednje Azije, pretežno u Uzbekistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Kirgistan.

Istim ukazom sa Krima su deportovani i mnogobrojni Jermeni, Bugari i Grci.

Povratak Tatara na poluostrvo započeo je 1989. godine.

Prema statističkim podacima iz decembra, Krim ima 1.958.000 stanovnika, među kojima najviše Rusa (58,5 odsto), Ukrajinaca (24,3 odsto) i krimskih Tatara (12,1 odsto).

Druga grupa dobrovoljaca položila zakletvu na vernost Krimu

Druga grupa dobrovoljaca od oko 40 ljudi položila je danas u Simferopolju zakletvu na vernost narodu Krima, izjavio je telefonom za RIA Novosti komandant kombinovanog puka narodne milicije Krima Aleksandar Bočkarjev.

"Zakletvu je položilo oko 40 ljudi starosti od 22 do 50 godina. Oni su se još ranije prijavili snagama za samoodbranu, a svaki je ranije služio ili u oružanim snagama ili u vojnim strukturama. Svi su sposobni za vojnu službu i poseduju neophodne veštine. Detaljno su provereni, jer će dobiti oružje", rekao je Bočkarjev. 

U dobrovoljnim odredima za samoodbranu učestvuje oko 1.500 stanovnika Krima. Prva grupa dobrovoljaca položila je zakletvu 8. marta.

Prema njegovim rečima, na Krimu će se redovno održavati svečano polaganje zakletve. 

"Formiramo Oružane snage. Kasnije, kada prođe referendum (o statusu Krima) i ako počne ulazak u sastav Rusije, neko od momaka će ostati u službi, neko će možda poželeti da se povučce ili nam iz nekih razloga neće odgovarati", rekao je komandant narodne milicije.

Hodorkovski: Moskva uništava rusko-ukrajinsko prijateljstvo

Bivši ruski tajkun koji je poslednjih 10 godina proveo u zatvoru Mihail Hodorkovski upozorio je da Rusija svojim agresivnim i proseparatiskičkim akcijama na Krimu uništava dugotrajno prijateljstvo sa Ukrajinom.

Zbog ruskih akcija "gubimo ukrajinsko-rusko prijateljstvo", rekao je on na predavanju studentima Kijevskog politehničkog univerziteta, preneo je AP.

Hodorkovski je, takođe, izrazio podršku novim ukrajinskim liderima rekavši da su oni došli na vlast zahvaljujući "revoluciji pravde".

"Ukrajina mora da postane evropska država", a za to su, kako je naveo, neopodne strane investicije, iskorenjivanje korupcije i svojevrstan Maršalov plan međunarodne pomoći.

On je, takođe, pozvao na osnivanje kongresa ukrajinskih i ruskih intelektualaca radi učvršćivanja veza dva naroda. 

Hodorkovski je juče učestvovao na mitingu u Kijevu gde je okupljenim građanima poručio da ne veruju da svi Rusi podržavaju akcije Kremlja na Krimu.

Hodorkovski je u decembru prošle godine pomilovan ukazom predsednika Rusije Vladimira Putina nakon decenije koju je proveo u zatvoru na koji je osuđen za prevare i utaje poreza koje je počinio kao vlasnik "Jukosa".

NATO šalje Avakse u izviđanje 

NATO je danas saopštio da će poslati izviđačke avione "Avakse" preko Poljske i Rumunije da bi nadgledali krizu u Ukrajini.

Ambasadori NATO su odobrili ove letove na osnovu preporuke glavnokomandujućeg Alijanse, američkog generala Filipa Bridlava, prenela je agencija Rojters, pozivajući se na izjavu portparola Alijanse.

autor: VPS izvor: Tanjug
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side