23.04.2015 Beograd

Sto godina od pogroma Jermena u Turskoj

Sto godina od pogroma Jermena u Turskoj Foto: Wikipedia
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić prisustvovaće sutra u Jerevanu ceremoniji obeležavanja 100. godišnjice pogroma nad Jermenima u Turskoj tokom Prvog svetskog rata, dok će šef diplomatije Ivica Dačić istog dana prisustvovati obeležavanju 100. godišnjice bitke u Galipolju.

Te godišnjce otvorile su u međuvremenu u međunarodnoj zajednici ponovo debatu o pitanju - da li je Turska počinila genocid nad Jermenima ili ne.

Kako piše današnja "Politika" Nikolić tokom boravka u Jermeniji neće koristiti reč "genocid", što je u skladu sa državnom politikom Srbije, koja je među onim zemljama koje ubistvo milion i po Jermena između 1915. i 1917. godine nisu zvanično proglasile genocidom.

Ankara tvrdi da nije reč o genocidu, ali ne poriče zločin velikih razmera, dok je Evropska unija nedavno pozvala Tursku na bazi rezolucije iz 1987. da „prizna genocid“.

Debatu je inicirao papa Franja, kada je ranije ovog meseca stradanje Jermena nazvao „prvim genocidom u 20. veku“.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pozdravio je nedavnu izjavu američkog predsednika Baraka Obame u kojoj je on pozvao Ankaru na „potpuno, iskreno i pravedno" priznavanje masakra nad Jermenima, ne upotrebljavajući reč genocid.

„Već šest godina od kada je Obama predsednik, zajedno razmatramo to pitanje i složili smo se da to prepustimo istoričarima, a ne političkom rukovodstvu“, rekao je Erdogan.

Mnogi istoričari tvrde da su turske vlasti u periodu između 1915. i 1917. godine ubile oko 1,5 milion Jermena, smatrajući ih saveznicima Rusije sa kojom su bile u ratu, dok Turci tvrde da je taj broj žrtava preuveličan i pominju oko 500.000 ubijenih.

Premijer Turske Ahmet Davutoglu saopštio je pre nekoliko dana, u izjavi dostavljenoj Tanjugu, da je istorijska i ljudska dužnost njegove zemlje da čuva sećanje na osmanske Jermene i jermensko kulturno nasleđe, kao i da je veoma važno iskreno suočavanje sa prošlošću i sećanje na nedužne žrtve Prvog svetskog rata.

On je međutim ocenio da je „problematično“ sa moralne i sa pravne strane svaliti svu krivicu na turski narod putem uopštavanja i svesti sve na „jednu reč“ propraćenu govorom mržnje.

Davutoglu, koji je inače masakr u Srebrenici više puta nazvao „genocidom“, ocenio je da drevna anadolijska civilizacija uči turski i jermenski narod da gledaju u budućnost, napominjući da će takav „zreo i moralno ispravan ishod biti moguće postići kada prošlost ne bude eksploatisana u političke svrhe“.

Predsednik Erdogan osudio je predstojeću komemoraciju u Jerevanu 24. aprila, jer će „tamo pričati priče i vređati Tursku“, najavljujući da se priprema da istog dana učestvuje u obeležavanju bitke kod Galipolja, zahvaljujući kojoj su Turci sačuvali evropski deo svoje teritorije.

Na skupu u Jerevanu učestvovaće i predsednik Francuske Fransoa Oland, a svoje prisustvo najavio je i predsednik Rusije Vladimir Putin.

Njegov portparol Dmitrij Peskov izjavio je da poseta Jerevanu neće uticati na odnose Rusije i Turske i na izgradnju gasovoda "Turski tok".

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik nije dobio dozvolu turskih vlasti za prelet njegovog aviona do Jerevana preko njihove teritorije.

Osmansko carstvo koje je u Prvom svetskom ratu bilo u savezu sa centralnim silama Nemačkom i Austrougarskom, pokrenulo je pre 100 godina program „preseljenja“ Jermena, koje su obeležili „marševi smrti“ tokom kojih su jermenski civili bez hrane i vode bili prisiljavani na pešačenje kroz pustinju u kojoj su uglavnom okončavali živote na putu ka severnoj Siriji.

Istovremeno, Jermeni koji su služili u turskoj vojsci bili su razoružavani i upućivani u radne logore, ili streljani.

Zločini nad Jermenima nastavljeni su i po okončanju rata, sve do 1923. i proglašenja Republike Turske, a jermenski narod potpuno je istrebljen u Anadoliji.

Od tada pa do danas, stradanje Jermena ostalo je veoma nepopularna tema u Turskoj, a da je reč o genocidu prihvaćeno je u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj.

Kraljevina Jermenija bila je prva država u svetu koja je usvojila hrišćanstvo kao zvaničnu religiju još u 4. veku.

autor: VV izvor: Tanjug
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side