04.11.2019 Beograd

Tamara Jorgovanović: Zabrinuti optimisti

Tamara Jorgovanović: Zabrinuti optimisti
Građani nekadašnjeg Istočnog bloka ne žale za starim vremenima, ali ih brinu funkcionisanje političkih sistema i jaz između bogatih i siromašnih u sopstvenim zemljama, pokazuje istraživanje Pju centra

Kada je srušen Berlinski zid i za njim ubrzo pali stari komunistički režimi u Evropi, među građanima tadašnjeg Istočnog bloka vladao je optimizam da budućnost donosi bolji životni standard, prosperitet na svim poljima i veću otvorenost društva. Trideset godina kasnije malo njih u ovim državama žali za starim ustrojstvom, ali su većinom nezadovoljni funkcionisanjem političkog sistema i zabrinuti zbog određenih ekonomskih pitanja, poput zaposlenja i nejednakosti, pokazuje najnovije ispitivanje američkog Istraživačkog centra Pju (Pew Research Center).

Slična istraživanja sprovođena su i 1991, ubrzo nakon sloma Sovjetskog Saveza, kao i 2009. Najnoviji podaci vezani za nekadašnje komunističke države deo su šireg ispitivanja evropskog javnog mnjenja tri decenije posle pada komunizma, sprovedenog u 14 država Evropske unije i Rusiji, Ukrajini i Sjedinjenim Državama. U anketi je učestvovalo 18.979 ljudi.

Prelazak na višepartijski sistem i slobodnu tržišnu ekonomiju podržava većina građana u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Litvaniji i bivšoj Istočnoj Nemačkoj, ali ta podrška pada u Bugarskoj, Ukrajini i Rusiji. Time se jasno odslikavaju različite percepcije napretka pojedinih zemalja nakon događaja 1989-1991, ocenjuje se u izveštaju.

Isto pitanje je u ovim državama postavljeno i 1991. i 2009. U nekoliko nacija – Mađarskoj, Litvaniji i Ukrajini podrška obema stavkama opala je u ovom periodu, da bi u poslednjih deset godina značajno porasla. Rusija je jedina zemlja u kojoj je podrška višepartijskom sistemu i tržišnoj ekonomiji veoma pala u odnosu na 2009.

Najzadovoljniji promenama su Poljaci, Česi i Litvanci, koji smatraju da je ekonomska situacija u njihovim zemljama bolja nego u vreme komunizma. Isto misli i malo manje od polovine Mađara i Slovaka, dok Rusi, Ukrajinci i Bugari kažu da se kod njih živi gore nego pre sloma komunizma. U Rusiji 63 odsto ispitanika žali za Sovjetskim Savezom – pet procenata više nego pre deset godina, a svega 30 odsto ne misli da je loše što se SSSR raspao.

 

NAPREDAK U OBRAZOVANJU: Većina ispitanika u zemljama iza nekadašnje Gvozdene zavese smatra da se u postkomunističkoj eri najveći napredak oseća u obrazovanju (65%), životnom standardu (61%) i nacionalnom ponosu (58%), ali da se nazadovalo u redu i zakonu (44%), porodičnim vrednostima (41%) i, naročito, u zdravstvenoj zaštiti (53%).

Svojim životom danas najzadovoljniji su Česi (57%) i Poljaci (56%), a zatim slede Slovaci (49%), Mađari (47%), Litvanci (44%), Bugari (29%), Rusi (28%) i Ukrajinci (25%).

Rast životnog standarda u poslednjih 30 godina najviše primećuju Poljaci, Česi, Istočni Nemci i Litvanci, Slovaci i Mađari su u sredini, dok je najmanji skok zabeležen u Rusiji, Bugarskoj i Ukrajini.

Najveća podrška Uniji beleži se u Poljskoj, Litvaniji i Bugarskoj, čak i u odnosu na države-članice sa zapada i severa kontinenta, iako su se prve dve pridružile savezu 2004, a treća 2009.

U odnosu na isto istraživanje sprovedeno 2009. u vreme velike ekonomske krize, primetan je porast optimizma među ispitanicima da korist od promena imaju i obični građani – pre 10 godina 21 odsto je verovalo da imaju, a 77 da nemaju, dok danas korist vidi 41 odsto, a 56 odsto ne. Osobe s višim primanjima u većem procentu govore da su obični građani profitirali nakon promena u odnosu na one koji imaju niska primanja.

Mišljenje o trenutnoj ekonomskoj situaciji oblikuje i odnos građana prema budućnosti. Većina ispitanika, naročito mlađih, relativno je optimistična oko budućnosti svoje zemlje u odnosu sa evropskim nacijama, ali su pesimisti kada je u pitanju funkcionisanje političkog sistema, dostupnost dobro plaćenih poslova i smanjenje jaza između bogatih i siromašnih.

U bivšem Istočnom bloku veći su optimisti nego zapadni Evropljani kada je budućnost u pitanju, a pozitivni stavovi češći su kod osoba mlađih od 34 godine nego kod starijih od 60.

 

DEMOKRATSKE VREDNOSTI: Kao i u državama EU, i u bivšim komunističkim zemljama smatraju da političare ne zanima mišljenje običnih građana – ovakav stav ima između 70 i 80 odsto ispitanika u Ukrajini, Bugarskoj, Češkoj i Mađarskoj.

Stanjem demokratije najzadovoljniji su Poljaci, Litvanci, Česi i Slovaci, dok je manje od polovine Mađara, Bugara, Ukrajinaca i Rusa zadovoljno funkcionisanjem demokratije u svojim zemljama.

Građani bivših komunističkih država koje su u međuvremenu postale članice Evropske unije smatraju da su njihove zemlje imale ekonomsku korist od pridruživanja i generalno podržavaju evropske demokratske vrednosti, ali neke manje od drugih.

Kada je reč o demokratskim pravima, kao što su slobodno sudstvo, rodna jednakost i sloboda govora, u bivšem Istočnom bloku najveći procenat podržava slobodno sudstvo, dok su im slobodno civilno društvo i slobodne opozicione stranke najmanje bitni.

U bivšim komunističkim zemljama mali broj anketiranih smatra da homoseksualnost treba da bude društveno prihvaćena. Dok u Zapadnoj Evropi ovakvo mišljenje deli 86 odsto ispitanika, u nekadašnjem Istočnom bloku prosek je 46 odsto – najviše u Češkoj (59%), a najmanje u Rusiji i Ukrajini (po 14%).

Da je veoma bitno da žene imaju ista prava kao i muškarci, smatra 85 odsto Mađara, 73 odsto Bugara, 70 odsto Čeha, 69 odsto Poljaka, 67 odsto Slovaka, 62 odsto Litvanaca, 57 odsto Ukrajinaca i 54 odsto Rusa. U većini ovih država ovakav stav o jednakosti više dele žene nego muškarci.

Pozitivan odnos prema braku u kojem su oba partnera zaposlena u proseku ima 68 odsto ispitanika iz bivših komunističkih zemalja.

Ispitanici u ovim državama, 58 odsto njih, takođe veruju da individualni uspeh u životu zavisi od sila na koje ne mogu da utiču, sa čime se slaže i 53 odsto anketiranih na Zapadu.

 

Političari najveći profiteri

 

Ispitanici širom bivših komunističkih zemalja složni su da su na promeni sistema pre tri decenije profitirali političari i biznismeni, a ne i obični građani. Ovo mišljenje najviše dele osobe starije od 60 godina – oni koji su živeli u komunizmu – a najveći procenat ih je u Ukrajini, Rusiji i Bugarskoj. U svim zemljama osim u Ukrajini građani smatraju da su političari više profitirali od biznismena. Jedino u Češkoj i Poljskoj više od polovine anketiranih misli da su i obični građani imali koristi od promene sistema.

 

 

Mladi imaju pozitivniji stav

 

Mladi ljudi prema mnogim pitanjima o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti svojih zemalja pokazuju pozitivniji stav nego stariji sunarodnici. Šest od deset Ukrajinaca, Poljaka i Litvanaca veruje da će, kada njihova deca odrastu, finansijski bolje stajati od svojih roditelja. Isto to misli samo četvrtina ili manje ispitanika u zapadnoevropskim državama kao što su Grčka, Španija, Italija i Velika Britanija.

U poređenju sa starijima, osobe koje imaju između 18 i 34 godine smatraju da je prelazak na tržišnu ekonomiju bio dobar za njihovu zemlju, da od promena koje su se dogodile korist imaju i obični građani i zadovoljniji su zdravstvenim sistemom. Takođe, njima je necenzurisani internet daleko bitniji nego starijima od 60 godina.

 

 

Nemci sve zadovoljniji

 

I u nekadašnjoj Istočnoj i u Zapadnoj Nemačkoj oko 90 odsto ispitanika na ujedinjenje do kojeg je došlo 1990. gleda kao na dobru stvar, ali mali broj njih – 23 odsto u Istočnoj i 32 odsto u Zapadnoj – misli da je životni standard u oba dela jednak. Pre deset godina samo 12 odsto istočnih Nemaca smatralo je da su životni uslovi jednaki.

Istočni Nemci su manje zadovoljni funkcionisanjem demokratije i pravcem u kojem im se zemlja kreće, ali su mnogo zadovoljniji svojim životom nego 1991. Tada je svega 15% ocenjivalo svoj život iznad sedmice na skali od nule do maksimalnih 10, a danas 59% misli tako. I zapadni Nemci su zadovoljniji, a kod njih je za 30 godina zabeležen skok sa 52 na 64%.

 

 

Pročitajte još:


Dejan Jović: Tri decenije od pada Berlinskog zida - 1989: obećanja i razočaranja

U stvarnosti se liberalni ideal pokazao nedovoljnim da objasni “drugu stranu” 1989. To se, prije svega, odnosi na porast nacionalizma, pa i povratak radikalnih (profašističkih) ideologija, politika i praksi. Opširnije OVDE
 

Vladimir Gligorov: Najpre oslobodimo Berlin

Iz Beograda gledano, nije lako oceniti da li je gore videti propušteno ili sada više nedostižno. Kako su drugi znali šta da rade, a mi nismo? Opširnije OVDE
 

Ivan Vejvoda: Cigla koja je pokrenula lavinu

Pad berlinskog zida 28 godina nakon što je podignut doveo je do niza ključnih događaja

U Berlinu u noći 9. novembra 1989. dramatično je okončan međunarodni poredak čije je izvorište bilo na konferencijama u Jalti i Potsdamu 1945. Podela Evrope na sfere uticaja koja je tada ustanovljena dovela je, između ostalog, do podizanja berlinskog zida 1961, nakon što je 1945. podignuta “gvozdena zavesa”. Opširnije OVDE

 

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side