18.12.2017 | 10:43h ► 21:46h Vašington

SAD stavile veto na rezoluciju o odbacivanju Trampove odluke o Jerusalimu

SAD stavile veto na rezoluciju o odbacivanju Trampove odluke o Jerusalimu Foto: Beta, AP
Ambasadorka SAD u UN Niki Hejli stavila je veto na rezoluciju kojom se zahteva odbacivanje saopštenja predsednika Donalda Trampa o Jerusalimu kao glavnom gradu Izraela.

To je prvi veto od kako je ona postavljena za ambasadorku u svetskom telu navode izraelski mediji.

Rezoluciju kojom se zahteva odbacivanje saopštenja predsednika Donalda Trampa o Jerusalimu kao glavnom gradu Izraela Savetu bezbednosti UN predložio je Egipat.

 

Tramp kaže da ne razmatra otpuštanje specijalnog tužioca Mulera

Američki predsednik Donald Tramp je rekao da ne razmatra otpuštanje specijalnog tužioca Roberta Mulera koji vodi istragu o mogućim vezama njegovog zbornog štaba s Rusijom u vreme preddničke kampanje.

Tramp se vratio juče u Belu kuću iz Kemp Dejvida i kada je upitan da li razmatra otpuštanje čoveka koji istražuje da li je njegov izborni štab bio u dosluh s ruskim zvaničnicima tokom predsedničke kampanje, on je odgovorio odrečno, bez dodavanja detalja.

Pravni predstavnici Trampovog tranzicionog tima, uspostavljenog u periodu od njegovog izbora dok nije stupila na dužnost njegova nova administracija krajem januara, naveli su da su Mulerovi istražitelji došli do hiljada imejlova zvaničnika tog tranzicionog tima na nepropisan način.

Konzervativci kritikuju Mulera smatrajući da je došao do imejlova na nelegalan način, što je podstaklo spekulacije da bi Tramp mogao da uradi nešto da prekine istragu. Mulerov tim odbacio je kritike, navodeći da su potpuno legalno došli to do tih meljova.

Tramp je rekao da ne razmatra da optpusti Mulera, ali je oceno da "ne izgleda dobro" to što se govori o nepropisnom dolaženju do dokumenata.

"Ne izgleda dobro. Baš je tužno da se to vidi. Moji ljudi su bili vrlo ljuti zbog toga. Iskreno, ne mogu da zamislim da ima bilo šta na njima (imejlovima), jer kao što smo ranije rekli nema dosluha. Nema nikakvog dosluha", rekao je Tramp na pitanje novinara.

Mulerovi istražitelji nisu dobili podatke od Trampove tranzicione grupe, koja još postoji, već od odvojene savezne agencije Uprave za opšte poslove koja je skladištila materijal, naveli su advokati tranzicione grupe.

Mulerov portparol rekao je da su dokumenti dobijeni na odgovarajući način.

Međutim, mnogi Trampovi saveznici iskoristili su pitanje imejlova kao još jedno sredstvo da napadnu kredibilitet istrage o mogućoj vezi s Rusijom koja zaokuplja novu administraciju od početka godine. Članovi konzervativnih medija i neki republikanci u Kongresu počelisu sistematski da se pitaju o Mulerovim motivima i kredibilitetu.

Priča o mogućem otpuštanju Mulera uznemirila je mnoge demokrate, koji su upozorili da bi time mogla da se pokrene ustavna kriza. Neki republikanci su takođe protiv tog poteza smatrajući da bi to bila greška.

Glasine o mogućem otpuštanju Mulera potisnule su u drugi plan interesovanje za republikanski poreski plan, o kome treba da se glasa ove nedelje.

 

Tramp predstavlja Strategiju nacionalne bezbednosti

Predsednik SAD Donald Tramp danas će predstaviti novu "Strategiju nacionalne bezbednosti" u kojoj se navode izazovi s kojima se suočavaju Sjedinjene Države.

Tramp koji je vodio predsedničku kampanju na platformi "Amerika na prvom mestu" danas će detaljno predstaviti svoj plan u dokumentu koji bi mogao, ukoliko bude u potpunosti primenjen, drastično da promeni odnose SAD s ostatkom sveta, navodi agencija AP.

Prema visokim američkim zvaničnicima koji su juče videli nacrt dokumenta, strategija će se koncentrisati na četiri glavne teme, zaštitu zemlje i njenog načina života, promovisanje američkog prosperiteta, očuvanje mira kroz snagu i unapređenje američkog uticaja u sve konkurentnijem svetu.

Tramp smatra da su države sveta u stalnoj konkurenciji i da SAD moraju da se bore na svim frontovima da zaštite i odbrane svoj suverenitet kako od prijatelja tako i od neprijatelja. Tramp će jasno navesti da će SAD delovati kako je najbolje za sebe čak iako to znači da deluju jednostrano i da udalje druge po pitanjima kao što su trgovina, klimatske promene i imigracija, naveli su ljudi upoznati sa strategijom.

U poslednjem takvom dokumentu koji je pripremio tadašnji predsednik Barak Obama 2015. godine klimatske promene navedene su kao hitna i rastuća pretnja nacionalnoj bezbednosti. Jedan zvaničnik je rekao da se u Trampovom planu ta odrednica uklanja, ali da će se pomenuti značaj upravljanja životnom okolinom.

Uprkos riziku od potencijalne izolacije koji predstavlja Trampova strategija, njene osnove ne predstavljaju iznenađenje, navodi agencija AP.

Tramp će u dokumentu navesti da američka ekonomska bezbednost predstavlja nacionalnu bezbednost. Naglasiće da su SAD zainteresovane samo sa vezama s drugim zemljama ili savezima kao što je NATO, koji su fer i recipročni.

Tramp će takođe razmatrati pretnje od po njegovoj oceni "otpadničkih režima" kao što je Severna Koreja, i "revizionističkih sila" kao što su Rusija i Kina koje nameravaju da promene status kvo. To se odnosi na delovanje Moskve u Ukrajini i Gruziji, i Pekinga u Južnom Kineskom moru.

Očekuje se da će obnoviti poziv zemljama članicama UN i NATO da troše više na odbranu, navodeći da će SAD insistirati na tome njeni savezi treba da budu fer i recipročni.

Zvaničnici su naveli da se u dokumentu Kina označava kao "strateški konkurent", a ne koristi se jača formulacija da se u slučaju Kine radi o ekonomskoj agresiji, kako je prošle nedelje nagovestio savetnik za Nacionalnu bezbednost H.R. Makmaster.

Uprkos međunarodnim izazovima dokument navodi šanse za unapređenje američkih interesa na Bliskom istoku.

U dokumentu se navodi da se generacijama verovalo da je sukob između Izraela i Palestinaca glavna smetnja koja sprečavas mir i prosperitet u tom regionu, ali da su danas pretnje od radikalnih terorističkih organizacija i Irana dovele do saznanja da Izrael nije glavni uzrok problema tog regiona.

"Države sve više nalaze zajedničke interese s Izraelom u suočavanju sa zajedničkim pretnjama", navodi se u nacrtu dokumentu.

Kritika Rusije će označiti odstupanje od nedavno izrečenih toplih reči između Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina. Oni su razgovarali dva puta u poslednja četiri dana kada je Tramp pozvao Putina da mu se zahvali na na ljubaznim rečima o američkoj berzi i Putin pozvao Trampa da se zahvali CIA na pomoći u zaustavljanju planiranog terorističkog napada u Sankt Peterburgu.

U dokumentu se neće eksplicitno pominjati ruski pokušaji da se meša u američki politički sistem, ali jedan zvaničnik je rekao da će se ukazati na značaj osiguranja snage američkih demokratskih institucija.

U nacrtu u koji je imao uvid AP izražava se žaljenje što je Amerika sebe stavila u loš položaj ulaskom u multinacionalne sporazume, kao što su oni namenjeni borbi protiv klimatskih promena.

 

Tramp: Znao sam da će Roj Mur izgubiti

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da je znao da će republikanski kandidat za upržnjeno mesto u Senatu Roj Mur izgubiti na izborima i da veruje da će Republikanska partija dobro proći na izborima za Kongres sledeće godine.

Tramp je jutros na Tviteru naveo da je znao i da će republikanac Ed Gilespi izgubiti na izborima za guvernera Virdžinije, mada je i njega, kao i Mura, podržao na izborima.

Američki predsednik je takdoje naveo da je ispravno procenio da će pobediti na predsedničkim izborima prošle godine, kao i da mediji prećutkuju da su republikanci pobedili u pet od pet izbora za Predstavnički dom, mada je iz nekog razloga izostavio da je na izborima za upržanjeno mesto iz Kalifornije pobedio demokratski kandidat.

Dok se poraz Gilespija na izborima za guvernera Virdžinije mogao očekivati, pobeda demokrate Daga Džonsa na izborima u Alabami je bio mnogo veće iznenađenje, pošto je ta država jedna od najkonzervativnijih u SAD, dok je poslednji put kandidat demokrata za Senata tamo pobedio pre 25 godina.

Tramp je prvo na strnačkim izborima podržao Murovog rivala Lutera Strejndža, ali je Mur pobedio. Na potonjim izborima za mesto uz Senatu Tramp je podržao Mura iako je on u međuvremenu optužen za seksualne napade na maloletnice pre 30-tak godina. Na dan izbora u Alabami, Tramp je kritikovao demokratskog kandidata i ocenio da će "narod Alabame uraditi pravu stvar".

"Zapamtite, republikanci imaju 5-0 u kongresnim izborima ove godine. Mediji odbijaju da ovo spominju. Rekao sam da će Gilespi i Mur izgubiti (iz sasvim različitih razloga), i izgubili su. Takođe sam predvideo da ću 'ja' pobediti. Republikanci će dobro proći 2018, veoma dobro!", naveo je Tramp.

Ove godine je održano šest mesta za upražnjena mesta u Predstavničkom domu. Republikanci su pobedili na pet tih izbora, ali s mnogo manjom razlikom nego što se očekivalo imajući u vidu da su to bila čvrsta uporišta konzervativaca. Na izborima za upražnjeno mesto iz Kalifornije, gde redovno pobeđuju demokrate, republikanski kandidat nije imao dovoljno podrške da se uopšte kvalifikuje za izbore.

Portal Fajvtrtiejt (fivethirtyeight), koji se fokusira na statističke analize anketa i izbora, ocenjuje da rezultati ove godine za upražnjena mesta u Senatu ukazuju na dobre rezultate Demokratske partije na izborima sledeće godine, na kojima se bira nov saziv Predstavničkog doma i trećina Senata.

 

Tramp: Saradnja obaveštajnih službi Rusije i SAD spasila hiljade života

Američki predsednik Donald Tramp ocenio je danas da je saradnja obaveštajnih službi SAD i Rusije pomogla da se izbegnu "hiljade" žrtava u planiranom terorističkom napadu na Sankt Peterburg.

"Oni su mogli da uhapse teroriste bez ijednog izgubljenog života. Možda bi hiljade ljudi bilo ubijeno", rekao je Tramp i dodao da "stvari tako treba da se rade".

Ruski predsednik Vladimir Putin se juče zahvalio Trampu za "obaveštajne podatke koje je poslala CIA" i koji su, prema njegovim rečima, omogućili sprečavanje napada na Sankt Peterburg.

"Informacije dobijene CIA su se pokazale dovoljnim za oktrivanje, potragu i hapšenje kriminalaca", navodi se u saopštenju Kremlja. Rečeno je da su teroristi planirali napad eksplozivom na crkvu Gospe od Kazanja.

Ruska Federalna služba bezbednosti je krajem prošle nedelje objavila da je rasturila ćeliju Islamske države koja je planirala napade u Sankt Peterburgu 16. decembra.

U sredu i četvrtak je uhapšeno sedam ljudi.

autor: JU izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw