Ambasador Šib: Nemačka ne menja stav o crtanju novih granica na Balkanu

Foto: Beta / GIZ / Andrej Pap

"Sama kancelarka (Angela Merkel) je u više navrata javno iznela svoj stav, taj stav i nadalje važi, znam da je bilo spekulacija da li će se možda stav Nemačke promeniti, ali ne, nemački stav ostaje kakav jeste", rekao je nemački ambasador u razgovoru za televiziju N1.

On je rekao da po pitanju razgraničenja ili razmene teritorija i više drugih članica EU izražavaju rezerve, kao i zemlje u regionu i da Nemačka nije jedina.

Ambasador je rekao da je Nemačka zabrinuta da ukoliko bi došlo do promene granica da bi to moglo da ima implikacije u regionu, da bi to možda doprinelo rešenju kosovskog problema ali bi moglo da izazove probleme u drugim delovima regiona, što se ne može prognozirai.

"Ako posle ovih sukoba koje smo imali ovde u regionu ponovo crtamo nove granice zabrinuti smo da to može dovesti do nestabilnosti u regionu", rekao je Šib.

Šib je ukazao i da nije tačno da će se "samo malom promenom teritorija rešiti kosovski čvor" i dodao da postoji čitav niz drugih pitanja kao što su zaštita manjina, zaštita crkvene baštine i mnoga druga i da pitanje razgraničenja samo skreće pažnju sa svih tih drugih pitanja.

Osvrćući na konstataciju da komesar EU za proširenje Johanes Han i Vašington kažu da bi podržali šta god se dogovore Priština i Beograd, Šib je ukazao da oni ne kažu da podržavaju razmenu teritorija već da žele da daju više manevarskog prostora obema stranama da vide šta će one uraditi, a da će onda videti kakav je dogovor i da li sa njim mogu da se slože.

"Ne radi se o blanko čeku za razmenu teritorija, nego da ima više manevarskog prostora i videćemo posle", rekao je Šib.

Nije tajna da Srbija i Nemačka imaju različite stavove po pitanju Kosova, rekao je Šib i dodao da je to zapravo obeležje dobrog partnerstva, da možete imati različite stvove i da se o tome razgovara.

Šib je rekao da je Nemačka svesna koliko je težak put ka rešenju kosovskog pitanja ali da postoji dijalog Beograda i Prištine s ciljem nalaženja sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazma uz posredovanje EU i da Nemačka to podržava.

"Mi znamo da taj deo ne napreduje, ali rekli smo moramo dati novi impuls kako bismo napredovali, jer plan dinamike postoji i ceo spektar tema koje moramo rešiti i razmotriti", rekao je nemački ambasador.

On je rekao da pozdravlja susret predsednika Srbije i Kosova u Briselu u sklopu dijaloga o normalizaciji ocenivši da to svakako nije bilo u jednostavnim okolnostima ali da je dobar pomak.

Po njegovim rečima, razgovor predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačke kancelarke Angele Merkel bio je impuls za taj proces. Dodao je da Nemačka ceni što je Vučić rekao da želi da nastvi taj dijalog i u tome ga ohrabruje.

Govoreći o ekonomskoj saradnji rekao je da je lepo da toliki broj nemačkih investitora dolazi u Srbiju, i da je to cilj i zadatak nemačke ambasade. Nemački privrednici smatraju da je Srbija privlačna destinacija, ocenjuju da je situacija u Srbiji stabilna, da postoji kvalifikovana radna snaga i da je nivo plata nizak u odnosu na Nemačku i druge evropske zemlje, rekao je Šib.

Rekao je da se preporučuje kompanijama da otvore radna mesta za visokokvalifikovanu radnu snagu i dao kao primer pozitivnog trenda firmu Kontinental u Novom Sadu koja otvara istraživački institut za 500 radnih mesata za IT stručnjake.

Šib je ocenio da još dosta treba učiniti u Srbiji po pitanju medija i da Nemačka prati medijsku situaciju u Srbiji.

"Svesni smo značaja nezavisnosti medija, smatram da čvrsta demokratija može funkcionisati samo ako je medijska situacija otvorena i ako mediji mogu odigrati svoju kritičnu ulogu, tu ima još dosta toga da se učini toga su svi svesni", rekao je Šib.

On je kao pozitivno ocenio to što se radi na novoj medijskoj strategiji i što je sama premijerka prihvatila te teme.

"Prijem Kosova u Interpol dobar za suzbijanje kriminala"

Tomas Šib izjavio je danas da Berlin podržava članstvo Kosova u Interpolu jer smatra da to može doprineti borbi protiv kriminala.

"Interpol je važan za suzbijanje kriminala. Smatramo da kosovska policija može doprineti toj borbi i ne mislmo da to ima implikacija po status", rekao je Šib.

Prema njegovim rečima, postoji stav da se to može rešiti preko Unmika, "ali svakako to duže traje nego kad bi kosovska policija bila članica Interpola".

To bi zaista doprinelo efikasnosti, dodao je Šib.

On je naveo da članstvo u Interpolu ne traži Kosovo, već Kosovska policija.

O članstvu Kosova bi se moglo glasati na Generalnoj ;skupštini ;Interpola koja se održava ;od 18. do 21. novembra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.