25.06.2016 Beograd/Vašington

Analiza: Bregzit će imati dalekosežne posledice za Zapadni Balkan

Analiza: Bregzit će imati dalekosežne posledice za Zapadni Balkan Foto: Beta, AP
Odluka Velike Britanije da napusti Evropsku uniju (EU) imaće dalekosežne posledice ne samo za Britaniju i EU već i za zemlje Zapadnog Balkana koje su sada u raznim fazama odnosa prema Uniji, ocenjuje se u članku objavljenom na sajtu organizacije Fridom haus (Freedom House).

Kako navodi autor članka Florijan Biber, koji je i profesor za istoriju i politiku jugoistočne Evrope na fakultetu u Gracu, sama neizvesnost Bregzita čini teškim svako prognoziranje, a neizvesnost će igrati važnu ulogu i u daljem formiranju politike.

Ali, kako se navodi u tekstu pod naslovom "Sve dalje Unija: Balkan i Bregzit" (Ever Farther Union: Balkans and the Brexit) glavno pitanje nije da li će Bregzit zasmetati pridruživanju balkanskih zemalja Uniji, i još važnije, razvoju demokratije u njima, nego koliko će tome naškoditi i koliko će to dugo trajati.

Zapadni Balkan ne samo da gubi glavnog zagovarača za proširenje, nego će Bregzit zaokupiti institucije ; EU godinama i smanjiti interes za proširenje. Konačno Bregzit će znatno smanjiti privlačnost pridruživanja i samim tim podstrek za demokratske reforme u regionu.

U članku se navode tri moguća scenarija kako bi Bregzit mogao da utiče na Zapadni Balkan u zavisnosti od toga kako će se razvijati situacija u Britaniji, njenim pregovorima sa EU o izlasku i odnosa sastavnih regiona Britanije, kao što je Škotska, prema EU.

Proces pridruživanja EU je godinama bio podstrekač političke i ekonomske reforme na Zapadnom Balkanu, ukazuje se u tekstu.

Kako je nastavljeno proširenje, međutim, tehnički proces izgubio je dosta od svoje političke podrške u EU, a balkanske vlade su često izgledale kao da im nije "lagodno da se posvete reformama potrebnim za pristup. Istupanje Britanije iz EU moglo bi da bude zadnji ekser u kovčegu za pridruživanje, navodi se u tekstu.

Sa Evrpskom unijom koja je sada smanjena i koja je ; zaokupljena sama sobom, koja će godinama biti usredsređena na nešto drugo, zemlje u regionu Balkana ne mogu više da se oslanjaju na EU da promoviše reforme i učvršćuje demokratiju.

Nestankom privlačnosti EU kao transformativne snage i njene sposobnosti da deluje ovako smanjena, drugi će ispuniti prazninu. Kratkoročno i srednjoročno ovo izgleda da će osnažiti poluautoritarne vođe koji će ugađati onom ko nudi najviše, bilo da je to Turska, Kina, Rusija ili druge sile ili pak investitori.

Socijalni pokreti, mediji i nezavisne institucije, imaće manje spoljnih saveznika na koje mogu da se oslone.

Da bi se suprotstavili ovom negativnom trendu ključne članice EU posebno Nemačka, ali i SAD, će možda morati da formiraju koalicije da nastave podršku demokratskim promenama na Zapadnom Balkanu. Oni koji podržavaju demokratiju moraće da prestanu da se oslanjaju na pristupanje EU kao odgovor.

autor: MIM izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side