Automobili nestaju za dvadeset sekundi

Mladić u crnom kombinezonu i sa fantomkom na glavi približio se luksuznom džipu “folksvagen tuareg”, isekao mu lim na vratima, izvukao kablove, onesposobio alarm i otključao auto. Drugi “uniformisani” kolega ušao je u automobil, startovao ga i odvezao. Samo 23 sekunde bilo je potrebno da skupoceni “tuareg” nestane.

Scenario ove krađe nije izmišljen, a poznat je zahvaljujući kamerama za video nadzor koje su snimile akciju od početka do kraja.

U Srbiji se godišnje ukrade između 2.500 i 3.000 vozila, a samo u Beogradu svakog dana u proseku nestanu četiri automobila. Prošle godine je u srpskoj prestonici ukradeno 1.558 automobila, pretprošle 1468, a 2009. - 1.861 automobil. Godinu dana ranije 2008. nestao je 2.301, 2007. - 2.625, a 2001. čak 4.787 vozila.

Lopovi obijaju automobile, otimaju uz pretnju oružjem, odnose ih ”paukom”… Beogradska policija beleži porast krađe “natrkača”. Poslednji metod moguć je zahvaljujući nepažljivosti vlasnika koji auto parkiraju da bi nešto kupili na obližnjem kiosku, ostave ključ u bravi, a često i uključen motor, što je dovoljno da ih spretni lopov neprijatno iznenadi. Zabeležen je i slučaj krađe automobila u kojem je bila beba, ali kada se oglasio “alarm” u vidu bebinog plača lopov ga je ostavio na Bežanijskoj kosi i pobegao.

NAJUGROŽENIJI “FOLKSVAGEN” I “RENO”:Na prvom mestu po broju ukradenih automobila već duže vreme je Folksvagenov program. Na drugom mestu je paleta Renoovih vozila od kojih se najviše krade „megan“, a slede ga „laguna“, „senic“ i „clio“.

„U poslednje tri godine uvezeno je više od 30.000 renoa, a kroz veliki uvoz raste potražnja za delovima. Sada lopovi ljudima kojima su ukrali automobil retko nude da otkupe svoje vozilo, možda u dva ili tri slučaja mesečno, za razliku od ranijih godina kada je mesečno bilo i po 20 otkupa. Ukradena vozila sada uglavnom idu za delove“, kaže za Novi magazin Borislav Kovačević, šef Odseka za suzbijanje delikata na motornim vozilima u beogradskoj policiji.

Osim u delovima, ukradena vozila završavaju i na različitim tržištima, često u zavisnosti od boje. Prema Kovačevićevim rečima luksuzni, veliki i crni automobili kao što su džipovi „porše kajen“, „BMW X5“ ili „audi Q7“ idu u Rusiju, a beli na Bliski istok. Postoji i razmena vozila sa zemljama regiona, na primer džip ukraden u Beogradu menja se za sličan ukraden u Zagrebu.

Deo ukradenih vozila ostaje u Srbiji, ali mu se radi nova identifikacija, kuca se novi broj šasije i ponovo se radi uvoz i registracija.

BEOGRADSKA ARENA KRITIČNA TAČKA: Sitni kradljivci kojima su meta starija i jeftinija vozila bez ozbiljnih zaštita kradu da bi se poslužili autom, često za potrebe drugih krivičnih dela.

„Da bi se ukralo vozilo novije generacije potrebno je onesposobiti zaštitu i imati elektronski alat koji dekodira motorni kompjuter i savlada startovanje vozila. Ono što znamo sa sigurnosnih kamera, kada je reč o vozilima novije generacije, to je da uglavnom treba oko minut da se auto ukrade, a često i mnogo manje“, kaže Kovačević.

Najveći problem predstavlja izuzetno dobra opremljenost kradljivaca automobila koji poseduju najsavremeniju opremu, prate trendove u autoindustriji i spremno dočekuju nove modele.

SLABE TAČKE: „Tuareg“ se buši na zadnjim vratima iznad praga, gde prolazi rebrasto crevo u kojem su kablovi koji se iseku, izvuku se žice i tako se otvaraju vrata i eliminiše fabrički alarm. „Audi A6“ i „BMW“ buše se ispred brave vozačevih vrata. "Reno megan" se buši u donjem delu vozačevih vrata. Onda se pronađe OBD ulaz preko kojeg je vozilo povezano s kompjuterom i na njega se prikači dekoder. Dovoljno je nekoliko sekundi da automobil nestane s parkinga. Na kritičnim mestima u vratima mogu se postaviti pancir ploče koje će onemogućiti izvlačenje žica.

ZEDER I IGLA NAJBOLJI: Beogradska policija pronađe od 50 do 60 odsto ukradenih vozila. U svim slučajevima kada su žrtve odmah prijavile da im je nuđeno da otkupe automobil koji im je ukraden beogradska policija je, kaže Kovačević, pronašla i vratila vozila vlasnicima.

Policija ima načelan stav da je uvek bolje imati bilo kakvu zaštitu nego ostaviti nezaštićen automobil, jer fabrički alarm ne može da zaustavi ni nespretnije kradljivce.

„Uvek će prvi da strada onaj automobil koji nema zaštitu“, kaže Kovačević.

U beogradskoj policiji kažu da se dosad najbolje pokazao originalni „zeder“ koji blokira volan, jer nisu imali nijedan slučaj krađe automobila s njim. To važi i za „iglu“ koja se pokazala dobro, ali ima jeftinijih kopija koje se otvaraju za nekoliko sekundi. Naravno, svako vozilo sa zaštitom može da se podigne na šlep i odnese, a ima i bandi opremljenih šlep vozilima.

Osim mehaničkih, stavljaju se i elektronske zaštite koje osim zvučnog signala imaju i prekid struje ili dovoda goriva.

Prilično efikasna, a jeftina zaštita (košta oko 2.500 dinara) je premeštanje OBD priključka preko kojeg se lopovi „kače“ na kompjuter vozila i startuju motor. Pošto se nalaze na standardnim mestima dovoljno je prebaciti ga na skriveno mesto i postaviti mu nestandardni priključak. Kada vide da OBD kabl nije na standardnom mestu, lopovi najčešće odustaju od krađe jer znaju da će izgubiti mnogo vremena.

NIJE KRAĐA VEĆ POZAJMICA: Prema Kovačevićevim rečima u zakonu ne postoji krivično delo krađe automobila, već „neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila“.

Zakonski minimum za neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila je šest meseci zatvora. U slučaju teške krađe, ako je vrednost ukradenih stvari iznad milion i petsto hiljada dinara, kazna može da ide od dve do deset godina, ali u praksi niko zbog krađe automobila nije dobio tako visoku kaznu.

(opširnije u štampanom izdanju)