Dodik: Nisam protiv nezavisnosti Kosovo, to je na Beogradu

Dodik je u danas objavljenom intervjuu Dojče veleu, koji je dao u oktobru, rekao da politika Beograda za očuvanje teritorijalnog integriteta predstavlja opterećenje za RS, jer bi se ona već odvojila od BiH.

Na konstataciju novinara da je protiv nezavisnosti Kosova, Dodik je rekao: “Ja nisam, ja sam za razgovor Beograda i toga (Kosova)”.

“I ako Beograd odluči da je to tako, ja tu nemam ništa protiv, ali je onda moje sledeće pitanje, zašto onda ne može RS. Ako postoje prava za jedne, onda moraju da postoje prava i za druge. Ako Beograd odluči o tome, jer ja o tome ne odlučujem”, rekao je Dodik.

On je rekao da Kosovo i Srbija treba da raščiste svoje odnose. “Ali govorim o nekom uporednom političkom ambijentu ili situaciji u kojoj ako dođe do toga hipotečki da se kaže Kosovo je okej, a zašto se onda ne kaže RS je okej”, dodao je.

Predsednik RS je rekao da je, ako Albanci “gurnu tu priču da treba jedinstveno rešiti Kosovo i RS”, on spreman da definiše svoj politički stav.

Dodik je rekao da je “kao Srbin” zainteresovan za rešenje pitanje Kosova i upitao ako Srbija prizna Kosovo “zašto onda RS nije država i zašto se ne bi priznala”.

“Ja mogu da kažem da je opterećenje činjenica da je Srbija ostala u politici očuvanja teritorijalnog integriteta. Da je u onom trenutku Srbija, kada se Kosovo odvojilo, rekla da je to okej, mi bismo se sigurno do sada već odvojili”, rekao je Dodik.

Na pitanje šta treba da se dogodi da se normalizuju odnosi Beograda i Prištine, i Banjaluke i Prištine, Dodik je rekao da “realni život postoji, to je tako, da neke stvari ne mogu da se isključe”, ali da je tu reč “duplim aršinima” Nemačke koja je priznala nezavisnost Kosova, a na drugim mestima je spremna da ide do kraja da bi sprečila referendum.

“Kosovo nema potpuno međunarodno priznanje. Kosovo nije članica UN. Kosovu je potrebno da razgovara sa Beogradom, da se dogovori aranžman u tom pogledu, a Srbi su poniženi u svemu tome. Ranije možda bi neka rešenja bila bolja da se svi tu osećaju i dobitnicima i gubitnicima, da se kreira neko rešenje, ali to nije moja nadležnost”, rekao je Dodik.

Dodik predviđa Republiku Srpsku i sever Kosova u okviru Srbije

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik predvideo je da će za 10 godina u sastavu Srbije biti Republika Srpska i severni deo Kosova.

Dodik je u danas objavljenom intervjuu Dojče veleu, koji je dao u oktobru, izrazio uverenje da će doći do promena granica država u regionu za 10 godina ili kada region uđe u Evropsku uniju.

Na molbu da pokaže na mapi šta će biti s granicama, Dodik je povukao grancu između BiH i RS koju je pripojio Srbiji. Takođe je povukao granicu na severu Kosova koji je pripojio Srbiji.

“Šta fali, baš je ovo lepo. Ovde bi bila ova, kako se zove, Bosna, a ovde bi bila Herceg-Bosna”, rekao je Dodik.

Na pitanje gde Herceg-Bosna ide, Dodik je rekao “pa neka ostane sama”.

“I mi ćemo ostati. Nemamo nameru da ovde ukinemo sebe, pa da se pripojimo Srbiji”, rekao je Dodik i pojasnio ;”kako ima Vojvodina, može i Republika Srpska””.

Dodik: BiH može biti samo zajednica država – RS i Federacije BiH, sve ostalo su prazna naklapanja

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da Republika Srpska, kao državotvorni entitet, zajedno sa Federacijom BiH tvori Bosnu i Hercegovinu, te da bi ona mogla biti zajednica država – Republike Srpske i Federacije BiH.

Sve ostalo su prazna naklapanja, ocenio je Dodik u autorskom tekstu u Glasu Srpske, povodom godišnjice Dejtonskog mirovnog sporazuma.

On tvrdi da Republika Srpska kao država postoji od 9. januara 1992. godine, te da sa svojom državnošću, koja se u skladu sa međunarodnim pravom sastoji od teritorije, efektivne vlasti i naroda, učestvovala u mirovnim pregovorima tokom građanskog rata u BiH od 1992. do 1995. godine.

“Republika Srpska je svoju državnu samostalnost unela u završne mirovne pregovore u Dejtonu od 1. do 21. novembra 1995. godine”, istakao je Dodik.

Entiteti su preneli na nivo BiH samo ograničeni deo svojih nadležnosti, naveo je Dodik, dodavši da “lažno i bezobrazno bošnjačke političke strukture u Sarajevu pokušavaju predstaviti da je ‘država BiH’ nešto prenela, odnosno dala entitetima”.

On tvrdi i da ne postoji nikakav unutrašnji pravni kontinuitet između “Republike BiH” i dejtonske BiH.

“Dejtonskoj ‘Bosni i Hercegovini’ Ustav BiH ne dodeljuje nikakvu teritoriju, jer teritorija pripada entitetima – Republici Srpskoj 49 odsto i FBiH 51 odsto. Bosna i Hercegovina nije izborna jedinica za bilo šta, jer su izborne jedinice izvorno pravo entiteta. Bosna i Hercegovina nije subjekt promena aneksa Dejtonskog sporazuma, već to pravo pripada isključivo entitetima”, istakao je Dodik.

On je naglasio da su entiteti države u većem kapacitetu nego Bosna i Hercegovina, navodeći da Bosna i Hercegovina ima samo tri organa koje prema Ustavu BiH u svom nazivu imaju odrednicu BiH: Predsedništvo, Ustavni sud, Centralna banka.

Dodik je u tekstu naveo da Republika Srpska ima pravo na uspostavljanje specijalnih veza sa susednim državama, dodavši da je u dejtonske pregovore ušla Savezna Republika Jugoslavija, koju je sporazumom pd 29. avgusta 1995. godine Republika Srpska ovlastila da u njeno ime potpiše delove mirovnog plana koji se odnose na RS.

Prema njegovim rečima, prema važećem i nepromenjenom Ustavu BiH, entitetima pripadaju sve državne nadležnosti koje Ustavom nisu izričito dodeljene BiH.

“Za svaku novu nadležnost koju ne predviđa dejtonski Ustav BiH, trebalo je da entiteti u skladu sa Bečkom konvencijom zaključe sporazum o promeni i dopuni Ustava BiH i potom u skladu sa ustavnom procedurom usvoje amandmane u Parlamentarnoj skupštini”, naglasio je Dodik.

On negira da je postojao ustavni osnov za donošenje zakona o odbrani, pravosuđu, PDV-u, kao i uspostavljanju novih institucije na nivou BiH i tvrdi da zbog toga RS i dalje ima nadležnosti nad odbranom sa Vojskom RS, pravosuđem, carinom, graničnom službom.

Dodik je dodao da su Ustavom BiH entiteti preneli u nadležnost Predsedništvu BiH spoljnu politiku, spoljnotrgovinsku politiku, carinsku politiku, monetaru politiku, finansiranje ustanova i međunarodnih obaveza BiH, ali da, kako je ocenio, sve odluke Predsedništva BiH u vezi sa tim nadležnostima podležu krajnjoj potvrdi u entitetima.

“Poslednja reč pripada Republici Srpskoj i njena državnost, kao i državnost Federacije BiH, jači su i važniji od Bosne i Hercegovine”, zaključio je Dodik.

Sutra se navršavaju 22 godine otkako je u Dejtonu potpisan Opšti okvirni sporazum za mir u BiH, kojem je okončan četvorogodišnji rat u BiH.