Pišu: Zorica Kojić i Dragan Stošić
Pandemija koronavirusa, osim zdravstvenog aspekta, uticala je i neosporno će razorno uticati na ukupnu ekonomsku situaciju u svetu – mnogi stručnjaci sadašnje prilike porede sa velikim svetskim ekonomskim krizama, čak i sa onom iz 1929.
Muzička aktivnost u tom kontekstu nije mogla biti zaobiđena, naročito njen koncertni segment, koji je među prvima morao biti stopiran, pre svega zbog obaveznog izbegavanja fizičke bliskosti među publikom. Veliki broj festivalskih događanja već je platio prvu cenu – mnogi su odloženi za sledeću godinu, dok se neki za sada drže, sve u nadi da će njihovi (kasniji) termini moći da zadovolje uslove koje u datom trenutku treba ispoštovati.
A spisak je podugačak. Spomenimo samo neke od najpopularnijih svetskih dešavanja tog tipa, uz malu rekapitulaciju trenutnog statusa: američki Nju Orlins džez festival među prvima je pao – umesto da bude održan od 23. do 28. aprila i 2. i 3. maja ove, festival je pomeren za period od 22. aprila do 2. maja sledeće godine. Britanski Glastonberi, umesto od 24. do 28. juna ove godine otkazan je i održaće se tek naredne 2021, dok Reding festival još uvek odoleva – najavljeni datumi, od 27. do 30. avgusta, zasad nisu pomerani. Ovogodišnji belgijski Tumoroulend (od 17. do 19. i 24. do 26. jula) otkazan je, a njegov novi termin je od 16. do 18. i 23. do 25. jula 2021, dok je španski festival Primavera saund prebačen za period od 26. do 30. avgusta 2020. Švajcarski Montre džez festival, koji je trebalo da se održi od 3. do 18. jula, otkazan je i pomeren za period od 2 do 17. jula 2021, a danski Roskilde (od 27. juna do 4. jula) takođe je premešten u interval od 26. juna do 3. jula 2021. Nemački Rok am Ring (od 5. do 7. juna), ima nove datume – od 11 do 13. juna 2021. Originalno izdanje legendarnog američkog festivala Lolapaluza dešava se zasad u predviđenim terminima u Čikagu (od 30. jula do 2. avgusta), dok se odlaže njegova francuska verzija u Parizu (18. i 19. jul), za slične datume (17. i 18. jul) sledećeg leta. Pomeranje za godinu dana desilo se i Sigetu u Budimpešti (od 5. do 11. avgusta), a – konačno – i komšijski In Music festival na Jarunu (Zagreb) odložen je za period od 21. do 23. juna 2021.
Naravno da zbog nesigurne situacije – jer teško je u ovom momentu predviđati kretanje polupoznatog virusa – muzičari i drugi umetnici, organizatori manifestacija, firme za prodaju ulaznica, koncertne sale, tehničko i menadžersko osoblje… u potpunosti ostaju bez prihoda koji su, osim pukog preživljavanja, bitni i za njihov budući rad. A u zavisnosti od dužine prekida ovih delatnosti, ne mali broj njih neće izbeći bankrot. Organizatori odloženih ili otkazanih koncerata zbog pandemije, imaće i – izvesno je – dodatni problem oko refundiranja novca kupcima ulaznica za događaje koji nisu održani. Nikad se, naime, nije desilo da se istovremeno otkažu baš svi koncerti…
Krizni štab koji se bavi i ekonomskim posledicama epidemije koronavirusa u Srbiji zasad ćuti o ovom problemu, odnosno – osim osnovnih mera donetih generalno za sve sektore – ne nudi nikakav specifičan pristup. Nadu donosi najava drugog paketa državnih mera, koje bi verovatno bile osmišljene kao neophodna podrška za ciljane privredne delatnosti, što drugačije ne mogu da prežive zbog sadašnjeg prekida rada – ali pomoć treba dočekati. Takođe, još nema ni reči o tome kad će se i pod kojim uslovima bezbedno moći održavati i mali, a kamoli veliki koncerti i festivali. A desetine hiljada ljudi u Srbiji iz ovog sektora, time i njihove porodice, direktno je pogođeno prestankom poslovanja.
Najvažnija asocijacija evropskih festivala Yourope (broji više od 90 najvećih festivala na kontinentu), kako je objavio Telegraf Biznis, uputila je pismo premijerki Ani Brnabić, u kojem poziva Vladu Srbije da ekonomski podrži i sačuva srpsku manifestacionu privredu, ugroženu pandemijom koronavirusa. Oni ističu, kako se dodaje, da je pad prihoda te industrije tokom blokade zbog koronavirusa stoprocentan, a da pomenute manifestacije donose stotine miliona evra prihoda na godišnjem nivou. U pismu podsećaju da Srbija ima višestrukog nosioca titule Najboljeg evropskog festivala, te da je Exit ekonomiji Srbije dosad doneo više od 200 miliona evra prihoda.
“Ovaj sektor u Srbiji generiše više od 10.000 stalnih i više desetina hiljada honorarnih poslova. Samo je Exit dosad našoj turističkoj ekonomiji doneo više od 200 miliona evra”, podsetio je nedavno i Exit tim.
*Ceo tekst pročitajte besplatno OVDE