Internet neće ugasiti štampu

Novi magazin

Mediji su od 2008. godine poveli borbu na dva koloseka. U isto vreme kad je počela ekonomska kriza Internet je krenuo da se širi i dobija sve više korisnika koji se navikavaju na besplatan sadržaj. Krize i dalje ima. Koliko će ona još trajati prema vašem mišljenju i kakav će biti epilog?

- Mi jesmo u istom momentu dobili dva udarca. Kriza je, ljudi nemaju novca da kupuju novine, oglašivači nemaju novca da se oglašavaju, a onlajn je u toj meri penetrirao pa to jeste bila borba na dve strane. Jedna od prezentacija koju sam prošle godine imao prikazala je groblje novina i magazina koji su umrli od početka krize. Kriza je zaista zbrisala veliki broj medija i prema onome kako stvari sada stoje u Srbiji 2013. godinu neće dočekati 50 odsto medija koji danas postoje. Jednostavno, srpsko tržište je takvo da od šest televizija s nacionalnom frekvencijom prema mom mišljenju ovde ima prostora za tri. Od 10 dnevnih novina može postojati pet, a od svih magazina polovina. To je optimalan i realan broj i za džepove građana i oglašivača.

Drugo, proći će izbori i svi ovi netržišni inputi u medije koje smo viđali i u izveštajima Verice Barać i u ostalim dokumentima na ovaj ili onaj način će prestati. Kada svi ti inputi prestanu i kada se ekonomska kriza zaoštri, kao što će se verovatno zaoštriti, 2013. godinu neće dočekati 50 odsto medija.

Na koji ste se način prilagodili zahtevima koje je proizvela široka upotreba Interneta?

Lideri smo u tom segmentu šou biznis magazina kakvi su Skandal, Svet, Hello... Sve te magazine transformisali smo da više ne donose vesti, već vesti rade portali koji nose njihov brend. Jednostavno, više niko neće da čeka ponedeljak da u Svetu pročita da li se neko razveo, jer se to promenilo 20 puta u toku dana. Drugo, interaktivnost onlajn usluge je tolika da je vrlo često zabavnije čitati komentare ispod vesti nego samu vest. Na Internetu treba objavljivati sve ono što je za onlajn izdanje prirođeno, što zahteva interaktivnost, glasanje, da bude brzo i kratko.

Internet neće ugasiti tradicionalne medije. Slikarstvo je, na primer, procvetalo posle pronalaska fotografija. Fotografija ga nije ubila nego je procvetalo u 20 raznih pravaca u drugoj polovini 19. veka. Verujem da i u ovom području tako može da bude. Nijedan medij nije ukinuo prethodni – ni televizija nije ugasila radio, ni bioskop pozorište. Svi mediji koji su postojali i dalje egzistiraju.

Ipak, internet portali očigledno ne mogu da se izdržavaju samo od oglašavanja, zar ne?

Cena jednog banera koji je mesec dana na sajtu odgovara ceni oglasa na pola strane u dnevnim novinama. Ekvivalent u novcu tu se ne može nadoknaditi. Ali, da biste bili relevantni, da biste bili u toku, morate imati i kvalitetno onlajn izdanje, a da u tom print izdanju teme obrađujete na način za koji će neko reći – dobro, izdvojiću ovih 50 ili 99 dinara da to kupim jednom nedeljno. Imali smo, na primer, ekskluzivu u magazinu Hello - fotografije sa venčanja Željka i Jovane na Maldivima. Tu ekskluzivu njima smo platili. Njihove fotografije sa Maldiva niko nije imao ni onlajn ni u dnevnim novinama. To je jedan od načina.

Mnogi u štampanim medijima Internet i dalje doživljavaju kao neku vrstu pretnje, neprijatelja. Čini se da niste među njima...

Uživam i u kreiranju internet portala. Blagoslov je za našu industriju da se to pojavilo kao neka dopuna, kao nešto čime možete čitavu tu ponudu upotpuniti. Uveren sam, a i podaci pokazuju, da će mnogo ljudi želeti da kupuje i nedeljnike i dnevne novine i mesečnike ako u tim medijskim proizvodima ponudite nešto što je vredno kupovine. Međutim, tu cenovna politika ima važnu ulogu. Povećanje cene od pet odsto može da bude katastrofalno.

Imamo dobar primer s Lepotom i zdravljem i listom Joy. Kada je kriza počela i kada je evro 2008. otišao sa 78 na 96 svi su, posebno strane kompanije, povećali cene novina na preko 200 dinara. Mi smo uradili suprotno. Spustili smo cenu, otišli sa 120 na 99 za oba magazina, jer smo bili svesni da čitaoci više nemaju platu 500 ili 450 evra nego 320. On će se prvo odreći ovakvih stvari i samo smo mu se namestili da tih 99 dinara bude nešto što će on dati jednom mesečno. Bio je to rizičan potez, ali se isplatio. To govori da nema zadatih recepata, već da se u ovom poslu reaguje iz dana u dan, iz minuta u minut. 

Za koliko je procenata opao tiraž vaših izdanja za vreme krize i koje je magazine kriza najviše pogodila?

Kad na gomili posmatramo naša izdanja čak smo možda sada imali neki blagi rast, ali samo zbog toga što počeli da radimo neka nova izdanja, poput Pošalji recept koji nije postojao pre četiri godine. Sada ima 300.000 tiraž i uspeo je da nadoknadi to što je nedostajalo. Pali su pre svega nedeljnici koji donose informacije o poznatima, kakvi su Svet i Skandal. Svet je kao nedeljnik i dalje najtiražniji, ali taj tiraž je sada 50.000, a pre nekoliko godina je bio veći od 100.000. U Francuskoj su ženski mesečnici u blagom porastu, a takav je i slučaj sa magazinima Lepota i zdravlje i Joy u našoj kompaniji. Muški segment je katastrofalan u celom svetu. Muški magazini padaju kao muve, ginu. Kod nas CKM koji je najtiražniji muški magazin u Srbiji ima tiraž od 7.000, a svi ostali imaju 3.000 ili 2.000.  Dok je žena biće izdavaštva, jer žene su u tom smislu mnogo lojalnije (smeh). 

(Opširnije u štampanom izdanju)