13.07.2017 Beograd

VideoIntervju Branko Ružić: Ne znam šta je to bankrot gradova

Intervju Branko Ružić: Ne znam šta je to bankrot gradova Foto: Zoran Raš
Novi ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić seo je u prilično vruću fotelju iz koje je izašla nova premijerka. U razgovoru sa Jelkom Jovanović Ružić odgovara na ključna pitanja iz svog resora, ali i aktuelna politička zbivanja

Ministar koji je nasledio premijerku. Potpredsednik Socijalističke partije Srbije i ministar državne uprave i lokalne samouprave, Branko Ružić je u medijskim spekulacijama koje su pratile formiranje kabineta Ane Brnabić bio i najveće iznenađenje i, mada zvuči paradoksalno, najveća “sigurica”. Prvo zbog ranije medijske eksponiranosti zbog, kako se tvrdilo, teških kritika na račun tadašnjeg premijera i lidera SNS-a Aleksandra Vučića, ali i šefa sopstvene partije Ivice Dačića. I opet zvuči paradoksalno, upravo zbog toga njegovo novo zaduženje jeste bilo siguran politički ulog za dalju koalicionu saradnju. Premda javnost golicaju te političke “stvari”, prvo pitanje za Ružića vezano je za njegov resor koji premrežava Srbiju toliko da bi svaka stavka iz nadležnosti mogla biti posebno pitanje, čak i bez Direkcije za E-upravu, koja se s premijerkom “preselila” u sedište Vlade. No, šta će ministru Ružiću biti prioritet u radu?

“Treba iskoristiti institucionalnu memoriju i činjenicu da je iz Ministarstva na poziciju premijerke otišla dosadašnja ministarka, pa u epicentar delovanja staviti sve zakonske predloge i afirmaciju nadležnosti koje ono ima kako bi reformski procesi u tranzicionom društvu kakvo naše jeste doveli do pozitivnog epiloga. To je prioritet, ne samo u načelu nego i u konkretnim slučajevima i nešto što shvatam i kao veliki izazov i kao veliku čast”, kaže Ružić za Novi magazin: “Naravno da niko sam to ne može da uradi. Obaveza političara je da radi u interesu građana i građanki i ja ću to činiti zajedno s timom koji neće biti epohalno promenjen sa aspekta pozicija koji zalaze u struku. Naravno da će i oni koji budu imenovani na političke funkcije u ministarstvu kao osnovni kriterijum, mene što se tiče, imati struku.”

 

*Ako vas prevedemo – suština je funkcionalan sistem na svim nivoima?

Tako je. Nijedan sektor nema ekskluzivitet u odnosu na druge. Podsećam da tamo postoji šest sektora i upravni inspektorat i mnogo zakonskih predloga u različitim fazama koji su važni ne samo kao indikatori za sprovođenje određenih reformi nego i za samo delovanje i funkcionisanje Ministarstva. Vidim i nadam se tome da država postane servis, a ne da građani vape za podrškom i jure od šaltera do šaltera. Prethodna ministarka je na tom polju mnogo uradila, mnogo stvari je pokrenuto i tim je veći izazov to još unaprediti.

 

*Najavljen je odlazak više od tri hiljade ljudi iz javne uprave ove godine, a dvadesetak u narednih nekoliko. Koji će kriterijumi biti najvažniji?

Odluka o obaveznom broju zaposlenih u javnom sektoru doneta je 2015. i može se podvesti pod nepopularan korak; izlišno je govoriti da li je bio potreban i rekao bih da je s velikim uspehom sprovođen. Nova uredba je doneta početkom juna i važno je znati da se odluke ne sprovode linearno, da je potrebno uskladiti viškove iz jednog sektora s manjkovima iz drugog. Takođe mislim da ćemo već naredne godine u racionalizaciju ići putem reorganizacije sektora.

 

*Platni razredi su druga dežurna tema već godinama.

To je tema koja zaslužuje realističnu dinamiku, konsenzualni pristup, pregovarački postupak sa svim stejkholderima, pre svega sindikatima, svim resorima kako bi se objasnilo da to nije oduzimanje prava bilo kome nego uvođenje u red sistema koji je dugi niz godina bio prepušten sam sebi. Osnovni principi su transparentnost i pravičnost, a počivaju na najvažnijem načelu – jednaka zarada za jednak rad. Radimo i katalog radnih mesta, što zahteva razgovore sa svim resorima i on će umnogome pomoći da se sve vezano za platne razrede razreši na pravi način.

 

*U vašem resoru su i manjine, najškakljivije je pitanje Albanaca, kojih je zbog bojkota popisa zvanično manje nego što ih ima. Posledica su manji Nacionalni savet i budžet, otežano ostvarivanje prava…

Redovni izbori za nacionalne savete su naredne godine, a što se tiče tog ekskluziviteta albanske manjine, moram da kažem da su njihovi lideri 2011. pozvali na bojkot popisa. Vlada je na inicijativu tadašnje potpredsednice Vlade Kori Udovički pokrenula to pitanje i tim inostranih stručnjaka uradio je izveštaj koji je Vlada 2015. prihvatila. Važno je reći da ti podaci ne odudaraju bitnije od procene o broju stanovnika na jugu Srbije u tri mešovite opštine, koju je 2011. izneo Republički zavod za statistiku. Sa aspekta političkih prava koje uživa albanska manjina, moram da kažem da je zaključno sa 7. julom u Registru političkih stranaka sedam manjinskih stranaka Albanaca. Dakle, nijednoj manjini, pa ni albanskoj, nisu suspendovana kolektivna i pojedinačna ljudska prava, i to je važan preduslov za izbor saveta.

 

*Vruć krompir, tako deluje analiza Fiskalnog saveta o stanju finansija i mogućim bankrotima nekih gradova i opština?

Ne bih rekao da je to vruć krompir, to je realnost s kojom se moramo uhvatiti ukoštac, realnost koja nije toliko dramatična koliko se može steći utisak iz podataka koje je Fiskalni savet izneo. Postoji više modela po kojima se to može rešavati, ali važna je interresorna saradnja. Ministarstvo je i u prethodnom periodu davalo inicijative i predloge kako sanirati neke neracionalne poteze, na primer osnivanje javnih preduzeća u broju koji prevazilazi, tako da kažem, vasionske razmere. Pa partijsko zapošljavanje koje je odvajkada postojalo u Srbiji postalo je kancer koji jede supstancu. Tu je Kragujevac najbolji primer, treba znati da tamo od 2012. praktično nije bilo partijskog zapošljavanja, što je Fiskalni savet registrovao. Mislim da je glavna formula videti prihod i rashod i kako taj javni dug sanirati, da li da država interveniše kreditiranjem na određeni rok, o čemu se mora izjasniti Ministarstvo finansija. Ključno je ne ukinuti servise koji su građanima potrebni; ako neko kao Smederevska Palanka duguje za struju tri godine, to ne znači da možemo da isključimo struju školama, bolnicama, vodovodu…

 

*Gradonačelnik Kragujevca je praktično rekao da očekuje finansijsku injekciju.

To je logično na kratak rok, ali ne odlaže problem i potrebu da se stvari sistemski rešavaju. Gospodin Nikolić govori sa aspekta funkcionisanja grada i to je prirodno, ali prirodno je i racionalizovati poslovanje u smislu broja radnih mesta i svega što nije neophodno.

 

*A bankrot? Kako izgleda bankrot jednog grada ili opštine?

Ja kao levičar i čovek koji se zalaže za solidarnost, ali i za odgovornost, smatram da bi bilo pogubno da se proglasi bankrot bilo koje lokalne samouprave. Ali, to ne znači da bilo ko ima pravo da ne sprovodi ono što Vlada naloži. Pitanje je kako naći poluge da se sistem uvede u red. Inače, nemam viziju šta bi bankrot značio, to nije firma gde je to predviđeno kao model.

 

*Znači li to da se u Vladi ne razmišlja o mogućim bankrotima?
To ne mogu da kažem, ali ja ne razmišljam o tome kao mogućnosti.

 

Pogledajte prvi deo intervjua --->>>

Play

 

*Najavljene su ustavne promene, ali taj se posao u javnosti svodi na kosovsko pitanje.

Ja se ne bih složio sa ocenom da je to samo zbog Kosova iako je ono u žiži; ustavne promene moraju biti refleksija konsenzualnog pristupa svih relevantnih aktera na političkoj sceni Srbije ili bar onih koji žele da učestvuju. Podsetiću vas da je naš najviši pravni akt donet 2006. i da je mnogo toga postalo neuvremenjeno. Kao što je on tada neke uvremenio, recimo pitanje društvene svojine. Ustavne promene su političko pitanje par ekselans, to je i pitanje odgovornosti prema građanima, političkog liderstva i hrabrosti da se promene sprovedu. Siguran sam da ta hrabrost ne manjka ni predsedniku ni liderima vladajuće koalicije, a nadam se da svest postoji u opozicionom političkom spektru i da će razgovarati kad dođe vreme.

 

*Vreme curi, trebalo je Ustav izmeniti do kraja ove godine.

Lako je određivati rokove, ali moramo voditi računa o procesima koji su u toku, o okruženju, o globalnim turbulencijama, svemu onome što utiče i na život čoveka. Ne vidim da malo kašnjenje pravi problem; treba raditi brzo, ali ne i brzopleto.

 

*Da li može doći do normalizacije odnosa sa Kosovom do 2021. tako da se zatvori poglavlje 35?

Ukoliko postoji dobra volja… I dok sam se bavio evropskim integracijama podsećao sam na izreku da je za tango potrebno dvoje, ovde je potrebno troje, Beograd, Priština i Brisel, i mislim da je susret predsednika Vučića i gospodina Tačija okidač, inicijalna kapisla za nastavak dijaloga. Važno je da se sve tačke Briselskog sporazuma implementiraju, da osnivanje ZSO bude prva tačka po formiraju kosovske vlade, da se dnevni život naših sunarodnika na KiM ne vezuje isključivo za normu. Normalizacija odnosa iziskuje mnogo mudrosti, živaca i hrabrosti, ali mislim da je razvezivanje kosovskog Gordijevog čvora otvorilo mogućnost da standarde koji nas vode ka EU ispunimo što pre, a krajnji epilog neće značiti priznavanje samoproklamovane nezavisnosti. Kosovo nije subjekt međunarodnog prava, nije član UN, to nije država, to je provizorijum, ali u interesu našeg naroda i Albanaca je da izgrade društvo koje ima evropsku perspektivu.

 

*Gospodin Tači provizorijum, ali s kojim se pregovara. Kako vam deluje model dve Nemačke kao rešenje?

Ne zaboravite da se tu radilo o istom narodu. Da li će se i kakav model primenjivati manje je važno od onoga što treba da uradimo i mi ovde u Beogradu i oni koji su titulari politike i političkih procesa u Prištini kako bismo svim građanima i građankama olakšali komunikaciju, slobodu kretanja, privrednu aktivnost, to je značajno tržište za nas, kao i Albanija i mislim da ne treba da pravimo zrno razdora koje nam nikada nije donosilo dobro.

 

 

Pogledajte drugi deo intervjua --->>>

Play

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
T6 bazeni, spa
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije