25.09.2015 Beograd

Intervju Danijel Bogunović: Uskoro očekujemo povratak imovine

Intervju Danijel Bogunović: Uskoro očekujemo povratak imovine Foto: Z. Raš
Po osnovu Zakona o vraćanju imovine Verskim zajednicama Jevrejska opština Beograd je dobila dve zgrade, ali očekuje da će jevrejskim opštinama u Srbiji biti vraćeno još mnogo nekretnina po osnovu zakona o imovini bez naslednika, čije se usvajanje očekuje na jesen

Razgovarao: Mijat Lakićević

Iako je sa svega 32 godine najmlađi predsednik Jevrejske opštine Beograd u njenoj istoriji, Danijel Bogunović nije čovek bez iskustva. Prethodno je, naime, tri godine zauzimao mesto njenog potpredsednika, a bio je i predsednik Jevrejske omladine Srbije, kao i predsednik Makabi saveza Srbije koji se bavi organizacijom sportskih i rekreativnih aktivnosti “naših” Jevreja. Nema sumnje da su ga energija i preduzimljivost koje je pokazivao kvalifikovali za novu dužnost, a da izbor nije bio pogrešan svedoče ubrzane promene “stila života i načina rada” zajednice Jevreja u Srbiji. To je i bio povod za ovaj razgovor.

 

*Šta je to novo što karakteriše rad jevrejske zajednice u poslednje vreme?

Pre svega, za jevrejsku zajednicu je doskora bila karakteristična određena zatvorenost. To je nesumnjivo, bar delom, posledica strašnih događaja u našoj još uvek ne tako dalekoj prošlosti. Ali, mi mislimo da je došlo vreme da se to menja i mi smo u poslednjih desetak meseci počeli značajno da se otvaramo.

 

*Šta to konkretno znači?

Najpre želimo da pokažemo čime raspolažemo, posebno na kulturnom planu. Recimo, u Beogradu se nalazi najstariji jevrejski hor u svetu, Srpsko-jevrejsko pevačko društvo “Hor Braća Baruh”, koji datira još iz 1879. Stevan Mokranjac je bio njegov član. Imamo i Jevrejsko pozorište “Kralj David” i niz drugih kulturnih organizacija.

Evo, baš na dan kada izlazi sledeći broj Novog magazina, 24. septembra, na Kalemegdanu organizujemo koncert jevrejske muzike. Tu će se, pored pomenutih pevačkih društava, predstaviti i jedan klezmer bend – klezmer je muzika Jevreja Aškenaza – a biće i drugih sadržaja. To je, recimo, jedan pokazatelj otvaranja jevrejske zajednice prema okruženju. Toga ranije nije bilo u tolikoj meri.

 

*Kakva je reakcija tog “okruženja”, odnosno pre svega vlasti u Srbiji?

Veoma je dobra saradnja i sa gradom Beogradom i sa državom Srbijom. Kao što je poznato, zajedno sa gradskim vlastima 10. maja organizujemo Dan sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu. Poslednji put to je bilo na Starom sajmištu, u Spasićevom paviljonu, a događaju je prisustvovao i gradonačelnik.

 

*Ima li novosti oko vraćanja imovine?

U poslednje vreme tu su napravljeni značajni pomaci. Moram da kažem da je sadašnje rukovodstvo uspelo da na tom polju uradi ono što nije urađeno prethodnih 20 godina. Treba da dobijemo dve zgrade u Beogradu. U ovom postupku i na drugim poljima imamo vrlo dobru saradnju sa Agencijom za restituciju.

*Zna li se koliko je bilo jevrejskih stambenih i poslovnih zgrada u Srbiji?

Prema našim procenama jevrejska imovina koja je oduzeta za vreme Drugog svetskog rata, a posle nacionalizovana, vredela je otprilike današnje tri milijarde evra. Mi smo svesni da država Srbija nije u stanju da vrati tolika sredstva i to ne tražimo. Živimo u ovoj državi, veoma poštujemo našu državu i gledamo da nađemo model koji će biti prihvatljiv za nju, ali i koji će obezbediti budućnost jevrejske zajednice. Očekujemo da na jesenjem zasedanju Skupštine Srbije bude usvojen takozvani zakon o imovini bez naslednika, za žrtve koje su stradale tokom Holokausta. Tim će zakonom na neki način biti bar malo ispravljena nepravda učinjena prema Jevrejima tokom Holokausta, ali i osigurana budućnost jevrejske zajednice na ovim prostorima.

 

*Kako će biti osigurana?

S jedne strane, zakon predviđa godišnju apanažu jevrejskoj zajednici, a sa druge strane da se, tamo gde je to moguće, imovina koja nema naslednika vrati jevrejskoj zajednici. Naša je ideja da tu imovinu upotrebimo u komercijalne svrhe, dakle da ona ne stoji kao neka muzejska vrednost, nego da tu pokrenemo određene poslove i zaposlimo ljude.

 

*Ulaze li dve pomenute zgrade u to?

Ne, one se vraćaju po osnovu već postojećeg zakona o vraćanju imovine verskim zajednicama. Mi imamo zgradu u Kralja Petra koja je nacionalizovana, to je jedini primer da su verskoj zajednici nacionalizovali sedište; tu zgradu ne mogu da nam vrate pošto su devedesetih godina prodati stanovi koji se u njoj nalaze. Zbog toga smo se odlučili za supstituciju. Našli smo dva pogodna objekta koja se nalaze u vlasništvu opštine Stari grad. Jedna je robni magacin Benciona Bulija – to je zgrada gde se nalazila Benetonova radnja. Uzgred, poznata jevrejska porodica Buli mnogo je pomagala i grad Beograd i državu Srbiju – jednu trećinu svoje imovine zaveštala je Beogradskom univerzitetu, između ostalog. Zanimljivo je, recimo, da je Hugo Buli doneo prvu fudbalsku loptu u Beograd, tom loptom je odigrana prva fudbalska utakmica u Srbiji, koju je upravo Hugo organizovao.

Druga zgrada se nalazi u Jevrejskoj ulici, tu se sad nalaze Fond B92 i Kulturni centar Rex. Pre Drugog svetskog rata u njoj su se nalazila jevrejska društva “Oneg Šabat” i “Gemilut Hasadim”.

 

*Šta očekujete od zakona koji treba da se donese?

Najpre, jevrejska zajednica će dobiti određenu godišnju apanažu, a drugo, svaka jevrejska opština, a ima ih 10 u Srbiji, na svojoj teritoriji će moći imovinu koja je ostala bez vlasnika da potražuje nazad. Reč je o zgradama, stanovima, zemlji. Imamo ideju da kada to završimo napravimo jedan veliki spomenik posvećen upravo tim ljudima koji su na surov način stradali tokom Holokausta.

*Gde će biti spomenik?

U sklopu memorijalnog centra koji će biti izgrađen na Starom sajmištu. Ideja tog memorijala je da svaka postradala strana dobije posebno obeležje – da Srbi dobiju svoju zgradu, Romi svoju i Jevreji svoju, a jedan deo će takođe biti namenjen antifašistima.

 

*Kad bi otprilike sve to trebalo da bude gotovo?

Očekujemo da se to realizuje u narednih par godina. U toku je raseljavanje, pošto ima ljudi koji tamo žive, kupili su nekretnine tamo, i sad se radi na tome da oni dobiju adekvatnu zamenu.

 

*A kako mislite da nekretnine koje dobijete nazad stavite u komercijalnu funkciju?

Jevrejska zajednica je ranije živela tako što je dobijala donacije od međunarodnih jevrejskih organizacija i od države. Međutim, donacije su sve manje, premeštaju se prema ugroženijim jevrejskim zajednicama, tako da mi gledamo kako da se na neki način skinemo sa leđa države i tih organizacija i da sami obezbedimo određena sredstva. Dakle, ideja nam je da na tim lokacijama pokrenemo određene poslove. Recimo, nameravamo da zgradu robnog magacina pretvorimo u neku vrstu poslovno-tržnog centra.

 

*Imate li kontakte sa nekim firmama iz Izraela ili sveta koje su pokazale interesovanje da investiraju u te objekte?

Već smo ostvarili kontakte sa nekoliko vrlo bitnih uticajnih ljudi, Jevreja, u svetu. Jedan od njih je Ilan Hernandez, vlasnik čuvene modne marke “De puta madre”. Drugi je Mozes Gartner, vlasnik kompanije “Ford Gate” koja se bavi velikim infrastrukturnim projektima, rudarstvom i energetikom.

 

*Bilo je mnogo priče oko saradnje Izraela i Srbije, nema se utisak da ta saradnja ide u skladu sa najavama.

Da, verovatno nisu bila ispunjena sva očekivanja, pre svega čini mi se zbog ne baš najpovoljnije investicione klime u Srbiji, da se tako izrazim, mislim da je jasno o čemu je reč. Ne verujem da je to u Srbiji široko poznato, ali u susednoj Rumuniji ima mnogo izraelskih kompanija zato što je Rumunija napravila dobar ambijent. I u Hrvatskoj ima više izraelskih firmi nego u Srbiji.

Ali, evo, i time mogu da se pohvalim, nedavno je osnovana Izraelska privredna asocijacija. Njen zadatak je pre svega da okupi izraelske firme koje posluju u Srbiji, ali i da privuče nove, kako iz Izraela tako i jevrejske iz čitavog sveta.

*Hoće li i srpske firme imati svoje mesto u njoj?

Naravno, naša želja je i da preko, odnosno uz pomoć te asocijacije, na izraelsko i svetsko tržište plasiramo robu iz Srbije. Konačno, o tome govori i činjenica da će ova asocijacija u budućnosti prerasti u srpsko-jevrejsko privredno udruženje.

 

*Kakve su reakcije jevrejskih kompanija na vaše pozive?

Dobre, mada je veliki problem što je Srbija u svetu praktično potpuno nepoznata kao privredna i investiciona destinacija. Zato mi sad upravo na tome najviše radimo. U pripremi je jedan vrlo kvalitetan sajt koji će biti plasiran na izraelskom tržištu, sajt će biti na engleskom, hebrejskom i srpskom jeziku i na tom sajtu će biti predstavljeno sve ono što je trenutno aktuelno u Srbiji i što može da bude interesantno za Izraelce. Do sada to nije postojalo. Dakle, naša ideja je da kad neko pokaže interesovanje da nešto radi u Srbiji, odmah može da kontaktira asocijaciju, da ga asocijacija uputi na prave adrese, da ga upozna sa našim propisima i slično.

 

*Planirate li neki skup, neku konferenciju na kojoj će se privrednici naći “oči u oči”?

Za 13. oktobar planiramo ceremoniju zvaničnog otvaranja asocijacije kojoj će, na tome radimo, prisustvovati veliki broj privrednika, ali i predstavnika vlada Srbije i Izraela, članovi diplomatskog kora, mediji...

Iskreno, velike nade polažemo u tu asocijaciju. I očekujemo korist za sve. Jer, nama je u Jevrejskoj opštini jedan od glavnih zadataka da radimo na imidžu jevrejske zajednice. U ovom trenutku osnovni problem u Srbiji je velika nezaposlenost. Ako dovedemo neku kompaniju i ona otvori radna mesta, eto koristi za Srbiju i takoreći automatski dobrog imidža za jevrejsku zajednicu.

 

Jevreji pet vekova u Srbiji

Prvi dokazi o Jevrejima na području Beograda potiču iz 1521. godine. To su bili Sefardi iz Španije koja je 1492. proterala sve Jevreje. U to doba ovim prostorom je još vladala Otomanska imperija. Svoj najveći uspon jevrejska zajednica u Srbiji beleži između Prvog i Drugog svetskog rata, kada je brojala oko 30.000 ljudi. U samom Beogradu bilo je oko 14.000 Jevreja. Nažalost, tokom Drugog svetskog rata oko 90 odsto jevrejske zajednice je pobijeno. Na području Beograda nalazila su se tri koncentraciona logora: na Starom sajmištu, na Banjici i Topovske šupe. Tokom rata gotovo celokupna jevrejska imovina oduzeta je njenim vlasnicima, a nakon rata ta imovina je nacionalizovana. To je bio veliki problem, jer je jevrejska zajednica u tom razdoblju imala mnogo problema sa finansiranjem svog rada.

Pre Drugog svetskog rata bile su tri jevrejske zajednice u Srbiji: Sefardska, Aškenaska i Ortodoksna. Posle rata to je sve spojeno i sada postoji samo jedna jevrejska zajednica.

autor: M. Lakićević izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
T6 bazeni, spa
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw