Intervju Dejan Papić: Uspeli smo bez države
05.03.2020 Beograd

VideoIntervju Dejan Papić: Uspeli smo bez države

Intervju Dejan Papić: Uspeli smo bez države Foto: Novi magazin/Đurađ Šimić
Priča Dejana Papića liči na “američki san”; u razgovoru za Novi magazin govori kako je sa pozajmljenih hiljadu dolara stigao do najvećeg izdavača na Balkanu.

Razgovarao: Dragan Jovanović

Dejan Papić je vlasnik i osnivač izdavačke kuće Laguna. Lagunu je pokrenuo 1998, desetak godina kasnije i distributerski lanac knjižara Delfi, a pre šest godina i Radio Lagunu. Lagunin klub čitalaca danas ima više od 600.000 članova, a ovu izdavačku kuću izabralo je više od 1.400 stranih i 300 domaćih autora. Laguna je dosad objavila oko 4.000 naslova, svake godine u proseku oko 350 novih, a takvi poslovni planovi i veliko zalaganje u radu i odabiru saradnika doveli su Lagunu na vodeću poziciju u izdavaštvu ne samo u Srbiji već i na Balkanu.

Laguna je uvela svetske standarde u lokalnu izdavačku produkciju, a kroz knjižarski lanac Delfi poseduje 42 knjižare u 23 grada u Srbiji, kao i 11 filijala u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Zapošljava više od 500 ljudi, a uz veliki broj pisaca, prevodilaca i lektora, čini sistem od preko 1.000 ljudi. Dejan Papić dobitnik je prestižnog priznanja EY Preduzetnik godine u 2018, koje međunarodna revizorsko-konsultantska kompanija Ernst&Young dodeljuje sedmu godinu zaredom. Bio je i predstavnik Srbije na izboru svetskog EY preduzetnika u Monte Karlu iste godine. Samo u 2019. Laguni, njenim knjigama i piscima pripale su najvažnije književne nagrade: Ninova, nagrada Politikinog zabavnika, Vitalova nagrada, nagrada za najčitaniju knjigu Biblioteke grada Beograda, nagrada Andrićevog instituta, nagrada “Stanislav Lem”.

Izdavačka kuća Laguna jedna je od najvećih izdavačkih kuća ne samo u Srbiji već i na Zapadnom Balkanu. Bili ste kandidat na Sajmu knjiga u Londonu za izdavača godine u svetu. Godišnje štampate knjige u više od milion i po primeraka, što je rezultat vredan u svetskim razmerama. Kako danas gledate na početak vaše izdavačke kuće 1998. 

Iskreno, nisam ni slutio da ću se ikada baviti izdavaštvom. Istina, mnogo toga me je zanimalo, ali najviše računari i programiranje. Krajem devedesetih bio sam zaposlen u našoj najvećoj turističkoj organizaciji Putnik, na mestu šefa računskog centra. Ali privatno sam voleo da čitam, naravno, i jedan od omiljenih autora bio mi je Teri Pračet. U Britaniji, i ne samo tamo, on je imao pravu armiju poštovalaca, a ovde je bio skoro nepoznat. Njegov humor i igranje rečima činili su kvalitet za sebe na engleskom jeziku, ali pitanje je bilo da li bi to uopšte bilo prevodivo na srpski jezik. Pomislio sam da bi bilo zanimljivo da pokušam da prevedem tridesetak strana i da vidim kako će to izgledati.

Prve reakcije prijatelja bile su više nego pozitivne, i to mi je dalo elana da nastavim s radom do kraja knjige. Sa gotovim prevodom imao sam dva izbora – da ga nekome ponudim ili da sam stanem iz svega. Odlučio sam se za drugu opciju jer sam verovao da svoj entuzijazam upravo ja najbolje mogu da prenesem direktno na potencijalne čitaoce. I tako sam se bez prethodnog iskustva i mnogo znanja o izdavaštvu u ovaj posao upustio s prvom i jedinom knjigom i hiljadu pozajmljenih dolara. Uspeh je dolazio, ali ne preko noći i ne eruptivno. Sav zarađeni novac skupljao sam i spremao za sledeći naslov i Laguna je započinjala svoj izdavački život, skromno, ali sa mnogo elana.

Vremena na početku bila su teška, ali još su teža ubrzo nastupila, kada je usledilo bombardovanje. Ipak, nisam dozvolio da se pokolebam i verovao sam, sada možda ni sam ne znam kako, da će uskoro nastupiti bolji dani i da treba zauzimati što bolju poziciju u izdavaštvu onda kada oni nastupe. U prvih nekoliko godina Laguna je objavljivala samo naslove Terija Pračeta, i to nekoliko njih godišnje. Od 2000. okrećemo se i drugim autorima i počinjemo da privlačimo nove saradnike, od kojih su neki i danas s nama. Tada počinje i sve veća ekspanzija, prvo sa dvadesetak novih naslova godišnje, potom sledeće godine 40, da bismo danas došli do impresivnih 400 novih izdanja, što čini više od jednog dnevno.

Pored Lagune, 2008. ste osnovali i knjižarski lanac Delfi, koji danas ima preko 40 knjižara širom Srbije. Da li je izdavaštvo neraskidivo povezano sa distribucijom?

Izdavaštvo u direktnoj meri zavisi od dobre distribucije knjiga. Sada kada Laguna kroz Delfi knjižare može da ostvaruje sve svoje zamisli u promovisanju i plasmanu knjiga, svakako mogu da kažem da su na dobitku svi – autori, izdavači i svakako najvažnije – sami čitaoci. Naš Klub čitalaca, koji broji preko 650.000 članova, ne bi mogao da ostvari svoj puni potencijal da nema tako razvijene knjižarske mreže, ali isto tako i kvalitetan pristup u izdavaštvu čini naše knjižare zanimljivim mestima za posetioce. Izuzetno me raduje i što smo dokazali da potreba za knjigama postoji i van velikih gradova kao što su Beograd, Novi Sad i Niš.

Mnogi mali i srednji izdavači smatraju da ste spasli izdavaštvo u Srbiji kada je kompanija Delfi postala najveći distributer knjiga. Uveli ste standarde poslovanja, poverenje i finansijsku disciplinu. Isplaćujete izdavače čim prodate knjigu. Ranije su izdavači propadali jer nisu mogli da naplate svoje knjige. Jeste li i vi kao izdavač imali takvo iskustvo?

Moja želja nikada nije bila da se bavim knjižarstvom. Namera mi je bila da budem u punoj meri posvećen i skoncentrisan na izdavaštvo, ali mi je nelagodu stvarala činjenica da su neki od najvećih izdavača u Srbiji imali i sopstvene knjižare i da smo svi na neki način zavisili od njihove dobre volje i/ili finansijske stabilnosti. Možda je najgora situacija bila u drugoj polovini dvehiljaditih, kada se distribucija knjiga u najvećoj meri svela na jedan dominantan lanac knjižara, koji je onda odlučivao o sudbini svih drugih učesnika u ovom poslu. Došli smo do crte iza koje više nismo bili spremni da trpimo ovakvo monopolističko ponašanje i odlučili smo se na riskantan i za trenutak najveće svetske ekonomske krize 2008. veoma hrabar potez, da se u potpunosti oslonimo na svoje znanje i sposobnosti i pokrenemo sopstveni knjižarski lanac. Znali smo od početka šta hoćemo, ali isto tako i šta ne želimo. A nismo želeli da funkcionišemo na isti način kao naši prethodnici u knjižarskom poslu. Naime, smatrali smo da su fer i korektni odnosi s poslovnim partnerima neophodan temelj na kojem se može graditi uspešan sistem, a tako smo se, uostalom, ponašali i u izdavaštvu. Znali smo da samo tako možemo steći poverenje i izaći s prvom i jedinom sveobuhvatnom ponudom srpske izdavačke scene.

Izdavaštvo predstavlja ozbiljnu kulturnu industriju koja upravlja jednom vrstom nacionalnog kulturnog kapitala. Kako vidite saradnju ili nesporazume između privatnog i državnog upravljanja kulturnim kapitalom?

Na sreću ili žalost, nema previše saradnje i podsticaja od države kada je izdavaštvo i knjižarstvo u pitanju. Srećna okolnost je da nas je dato stanje stvari očeličilo i da smo bili spremni na sve tržišne izazove, za razliku od naših kolega u Hrvatskoj, na primer, koji su bili previše oslonjeni na razne podsticaje države i posledično nisu mogli da opstanu u kriznim situacijama. Nije tako dobro, naravno, što država ne uviđa koliko snažnu granu ima u jednoj oblasti kulture i što zajedno ne učinimo neke mnogo odlučnije korake u očuvanju i razvijanju kulture čitanja, a takođe i u odnosu na promociju naše zemlje u regionu i svetu.

Kako biste najsažetije objasnili svoj model poslovanja, izdavača, distributera, ali i promotera kulturnih vrednosti.

Izdavaštvo ne sme biti elitističko i samodovoljno ako želi da ostavi traga u kulturi. Ono mora da bude proaktivno i da svaku novu knjigu promoviše tako da informacija o njoj dođe do svih potencijalnih čitalaca. Pa i šire. Knjižare moraju da budu uočljive i privlačne. Ali, iznad svega, ponuda knjiga treba da bude i široka i kvalitetna. Takođe, a o tome, nažalost, u Srbiji mnogi izdavači nemaju isti stav, svaki segment rada na knjizi mora biti izveden krajnje profesionalno – od prevoda, lekture i korekture do dizajna i štampe. Tada i samo tada možete s punim autoritetom da stanete iza svakog svog izdanja i da ga dalje preporučujete znajući da će poverenje čitalaca prema vama samo rasti.

Objavljujete najprestižnije nacionalne autore i literaturu iz svetu, ali i vrlo komercijalne knjige, žanrovsku literaturu, publicistiku, istoriografiju i slične formate. Kako biste opisali svoj generalni uređivački koncept?

Dobar i veliki izdavač treba da se obraća svima koji žele i vole knjige, ali isto tako i da privlači nove čitaoce. A to se može samo ako imate adekvatnu ponudu za sve ciljne grupe. Tada se ostvaruje mogućnost izbora, za razliku od bilo kakvog pokušaja nametanja. Tako može da postoji slobodan protok interesovanja i po horizontali i po vertikali izdavačke ponude. Nazovimo ovo demokratizacijom izdavaštva, ali ona daje rezultate kakve danas imamo u Srbiji, a to je da se svake godine otvara mnogo novih i modernih knjižara i da je potražnja za knjigama sve veća.

Da li je Laguna prisutna i na tržištima ex-Yu država, s kojima delimo istu jezičku matricu?

Laguna je prepoznata i u zemljama regiona kao vodeći izdavač. Imamo saradnju sa svim zemljama okruženja, a naš Klub čitalaca ima svoje ogranke u knjižarama u Crnoj Gori i BiH i Republici Srpskoj. Takođe, sve veći broj pisaca iz regiona svoje poverenje daje Laguni, pa smo nekima od njih i prva opcija ispred kuća u matičnoj državi. Malo više političke stabilnosti u međudržavnim odnosima otvorilo bi vrata i direktnijem i ozbiljnijem nastupu u ovim zemljama. Smatram da bi Lagunin model poslovanja imao šta da ponudi i na drugim teritorijama, tim pre što bih rekao da ovakvog izdavačkog sistema kao što je naš tamo nema ni u naznakama.

Vlasnik ste najveće privatne kulturne industrije u regionu, upravljate jednim od najkompleksnijih podsistema kulturnog kapitala na nacionalnom nivou, jeste li član Saveta za kreativne industrije koji je formirao kabinet premijerke Ane Brnabić? Kultura je generalno najbolji ambasador svake zemlje.

Da, kultura je to svakako. Ja, nažalost, nisam član tog saveta.

Kako vidite budućnost knjige, s obzirom na digitalnu revoluciju i e-book, koju koristi generacija milenijalaca? Da li je Laguna spremna i za elektronsku knjigu?

Laguna je od samog nastanka gajila inovativni pristup u izdavaštvu i mnoge nove tehnologije i rešenja prvi smo uspostavljali u prethodnim godinama. Tako je i sa elektronskom knjigom. Srbija je na tom polju bila u velikom zaostatku za razvijenim zemljama. Piraterija je cvetala i mnogi izdavači u takvoj situaciji nisu videli svoj interes da ponude i ovu vrstu izdanja. Mi smo pre nešto više od godinu dana pokrenuli prvu aplikaciju elektronske knjižare – Delfi. Želja nam je bila da ponudimo adekvatnu i legalnu ponudu knjiga koje korisnici mogu da čitaju na svojim uređajima. Važno je napomenuti da je ovaj sistem otvoren i za druge izdavače, pa se svakako unapred radujemo i njihovoj sve većoj zastupljenosti. E-knjige jesu budućnost čitanja, ali svakako nisu zamena za tradicionalnu knjigu i neće je istisnuti, barem u doglednoj budućnosti. To pokazuju i trendovi u svetu. E-knjiga ima svoje praktične aspekte, ali zadovoljstvo čitanja može biti potpuno samo dok su vam sva čula uposlena držanjem knjige od papira u ruci. Tako barem ja mislim, a drago mi je i da nisam u manjini.

 

autor: IG izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Intervju Rade Bojović: SPC glavni nosilac velikosrpske politike u Crnoj Gori Intervju Rade Bojović: SPC glavni nosilac velikosrpske politike u Crnoj Gori

    Ponašanje zvanične Srbije prema Crnoj Gori je neprijateljsko, pijemontsko i asimilatorsko. Pritom je garnirano starim istorijskim lažima i obmanama o Crnoj Gori.

  • Najplaćeniji funkcioneri mesečno primaju i po 20.000 evra Najplaćeniji funkcioneri mesečno primaju i po 20.000 evra

    Državni funkcioneri u Srbiji u proseku primaju platu oko 1.000 evra, ali pojedini značajno odskaču od tog proseka, objavljeno je na portalu nova.rs.

  • Tepić: Biljana Popović Ivković se neće baviti MUP-om, već MUP njom Tepić: Biljana Popović Ivković se neće baviti MUP-om, već MUP njom

    Potpredsednica Stranke slobode i pravde i narodna poslanica Marinika Tepić poručila je danas da se državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova neće baviti policijom, nego će se policija baviti njom.

  • Izbore organizuje RIK, ali birači mogu da glasaju samo na lokalu Izbore organizuje RIK, ali birači mogu da glasaju samo na lokalu

    Kada se istog dana održavaju lokalni, pokrajinski i republički izbori za organizaciju glasanja zadužena je Republička izborna komisija (RIK) i lokalna samouprava nema nadležnosti, ali je ipak moguće da građanin glasa samo na jednom nivou ukoliko tako odluči, izjavio je programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Raša Nedeljkov.

  • Ponoš: Vlast nema odgovor na bojkot Ponoš: Vlast nema odgovor na bojkot

    Potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš izjavio je danas da vlast nema odgovor na bojkot izbora, koji će je delegitimizovati, jer nije reč samo o procentima izašlih birača i osvojenih glasova, nego i o tome kako će izgledati skupština u kojoj nema nikoga ko zastupa polovinu glasačkog tela Srbije.

  • Italijanski ambasador zahvalio Srbiji na pomoći i podržao njen evropski put Italijanski ambasador zahvalio Srbiji na pomoći i podržao njen evropski put

    Italijanski ambasador u Beogradu Karlo lo Kašo zahvalio se danas Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću na velikodušnoj donaciji medicinske opreme Italiji i istakao da je u krizi epohalnih razmera u interesu svih da se obezbede garancije za budućnost čitave Evrope i zato Italija veruje u integraciju Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, podržavajući snažno evropski put Srbije.

  • DW: Ratni zločinci žele u Skupštinu Srbije DW: Ratni zločinci žele u Skupštinu Srbije

    U Srbiji pod vlašću predsednika Aleksandra Vučića odrasta generacija koja nema pojma o istoriji, piše švajcarski Tagesancajger povodom kandidatura Vojislava Šešelja, Dragana Vasiljkovića i drugih osuđenih ratnih zločinaca na junskim izborima u Srbiji, prenosi danas Dojče vele (DW).

  • Počinje vađenje 23 potopljena nemačka broda iz Dunava Počinje vađenje 23 potopljena nemačka broda iz Dunava

    Od 220 rečnih brodova za koje se zna da ih je nemačka vojska potopila u Dunavu na kraju Drugog svetskog rata, neposredno posle rata izvađeno je njih 30, a ostalo je još 183 koje treba izvaditi, rakao je predstavnik Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Veljko Kovačević.

  • Skupština Kosova sutra bira novu Vladu Skupština Kosova sutra bira novu Vladu

    Sednica kosovskog parlamenta na kojoj će se glasati o novoj vladi na čelu sa Avdulahom Hotijem biće održana sutra u 11 časova, saopštio je šef poslaničke grupe Demokratskog saveza Kosova Arben Gaši.

  • Vulin: Vojska za ponos Srbije, sve ostvareno uz podršku Vučića Vulin: Vojska za ponos Srbije, sve ostvareno uz podršku Vučića

    Ministar odbrane Aleksandar Vulin ocenio je da je tokom borbe sa epidemijom koronavirusa Vojska Srbije još jednom pokazala da u slučaju krize predstavlja stabilan i pouzdan oslonac svom narodu i državi.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side