09.02.2018 Beograd

VideoIntervju Dragan Đilas: Vučić zna da ih u Beogradu ne vole!

Intervju Dragan Đilas: Vučić zna da ih u Beogradu ne vole! Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Bivši gradonačelnik Beograda i kandidat opozicione liste “Dragan Đilas – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju” za Novi magazin govori o razlozima za povratak u politiku posle višegodišnje pauze, uslovima u kojima se odvija kampanja za beogradske izbore 4. marta, izgledima opozicije i prioritetima liste koju zastupa

Razgovarala: Jelka Jovanović

 

Vučić zna da ih u Beogradu ne vole i upregao je sve medije, pokrenuo mašineriju negativne kampanje protiv opozicije. Ovo su presudni izbori za Beograd jer ako ovde smenimo naprednjake, taj talas promena krenuće i u Srbiji.

Mislim da ima dovoljno opozicionih stranaka koje dele iste vrednosti kao mi, ali je nažalost činjenica da neće svi preći cenzus. Voleo bih da beogradski izbori budu prekretnica za jedno bolje sutra za sve građane.”

 

*Iako je u javnosti bilo puno govora, čini se da niste objasnili zbog čega ste se posle više godina vratili u politički život i zbog čega je toliko važno upravo 4. marta smeniti vlast? Imam u vidu vaše izjave da je ovo vreme kad je sramota ćutati i da su beogradski izbori važni i za sudbinu Srbije, pa je pitanje kako?

Izašao sam iz politike kada mi se nije dopao pravac u kojem Demokratska stranka ide. Bio sam godinama najnapadanija osoba u medijima, imao sam više od 250 strana izmišljenih afera, a nije bilo previše ljudi koji su osudili te napade. Bio sam razočaran što je deo građanske Srbije poverovao u te laži i što su u novoj vlasti prepoznali Čerčila, De Gola...

Podsetiću, 2011. sam ušao u košarku na poziv naših košarkaških legendi, na predlog Zvezde i Partizana.. Nizali su se uspesi, niko nije verovao da će, osim košarkaša, i košarkašice osvajati najviša odličja. Vodio sam se logikom da kad nešto radim to činim svom snagom. Prestao sam da gledam televiziju i čitam novine. Počeo sam da se bavim poljoprivredom, orijentisao se na organsku hranu koja je budućnost Srbije. Nisam davao izjave jer bih bio kao oni likovi što dobacuju s tribina igračima na terenu i kritikuju ih, a i ne oznoje se. Nisam takav.

Međutim kada su ljudi sve češće počeli da mi prilaze na ulici sa svojim teškim sudbinama, kada su prijatelji počeli da mi govore o progonima koje trpe zato što nisu za SNS, shvatio sam da ne smem više da sedim na tribinama, metaforično rečeno. Posle sve znate, pozvao me je Saša Janković sa idejom da budem zajednički kandidat za gradonačelnika i ja sam se ponovo vratio na teren, u utakmicu pod nikad lošijim uslovima, ali utakmicu u kojoj ćemo pobediti...

 

*Kad gledate sa kratke istorijske distance, šta bi budući gradonačelnik D. Đilas morao hitno da uradi da bi ispravio greške bivšeg gradonačelnika D. Đilasa, a šta u tom slučaju bivšeg gradonačelnika Siniše Malog. Čiji je bagaž teži?

Već sam priznao da sam grešio oko kulture u Beogradu, nisam direktno bio nadležan za nju, ali morao sam da osetim da stvari ne funkcionišu kako bi trebalo. U svom programu čije ostvarenje jedini garantujem sopstvenim potpisom i imovinom naveo sam da ćemo formirati Savet za kulturu, estetsku komisiju u oblasti arhitekture, izgraditi pozorište u Novom Beogradu, izgraditi Prirodnjački muzej...

A ispraviti sve ovo što su upropastili naprednjaci, potpuno uništili sve što su bile odlike jednog divnog grada, koji je u naše vreme bio proglašavan za svetsku metropolu, mislim da bi mi bilo potrebno nekoliko dana da nabrajam. Za početak, prvo ću ukinuti odluku o rušenju Starog savskog mosta jer, osim što je to jedno obeležje Beograda, on pomaže smanjenju saobraćajnog kolapsa. Zamislite Beograd u kojem nema tramvaja preko reke dve godine i isto toliko vremena ima jedan most preko Save manje u funkciji! Danima tražim primere rušenja gradskih mostova u svetu, a da nisu bili ratni uslovi, i ne nalazim ih.

 

*Vlast vas proglašava tajkunom i pulenom drugih tajkuna, nišaneći na Miroslava Miškovića. Šta je za vas lično tajkun i hoćete li se braniti od tih kvalifikacija i kako?

Vlast stalno vrti istu matricu, sve ono što oni rade pokušavaju da prebace na nekog drugog, pa i na mene. U vlasti su sada najbogatiji ljudi koji kupuju naše kompanije, grade hotele po Kopaoniku, imaju firme koje grade puteve i stanove… Svako ko bi malo analizirao video bi kako su čak i nekadašnji vozači ili sekretarice naprednjaka sada ne samo predsednici opština već i ljudi koje ne biste prepoznali jer su sad “naprednjačka elita”.

Stvorila se potpuno nova kasta ljudi s lažnim diplomama i bogatstvom. Samo njihov lider žmuri na jedno oko i obmanjuje građane pričom da sam plaća kiselu vodu u Vladi, tragajući za kobajagi lopovima u opoziciji. Šest godina istom retorikom obmanjuju ovaj narod. A svako ko podrži režim istog trenutka prestaje da bude tajkun. Danas čak ni Bogoljub Karić to više nije. Znači, kada si s njima sve možeš da radiš. Ja sam sve što imam stvorio, uradio uz pomoć pametnih ljudi koji su bili menadžment moje firme u nekoliko zemalja, nisam imao nijednog državnog klijenta u Srbiji, nikad nisam učestvovao u privatizacijama. I kao ministar i kao gradonačelnik vozio sam sopstveni auto, plaćao sam svoj telefon, a platu sam davao u humanitarne svrhe. Karte za retka službena putovanja u inostranstvo plaćao sam iz sopstvenog džepa. Znam ko sam i šta sam, zato me svi ti napadi nimalo ne dotiču.

 

*Zbog čega niste bili aktivan odbornik ove četiri godine, a zadržali ste mandat po izlasku iz DS-a? I zar nije bilo logičnije da odbornik sa liste DS-a bude njihov kandidat i na novim izborima?

Tužna je zemlja u kojoj živimo, jedna lažna stvarnost koju kreira vladajuća stranka. Sada im je glavna obmana da sam ja uzeo 500.000 dinara kao odbornik, a sa malo truda mogli su bar novinari da otkriju da je i taj novac preusmeren u humanitarne svrhe, jedno vreme za obnovu Obrenovca, potom za Sigurnu žensku kuću. Voleo bih da većina političara razmišlja šta može da uradi za svoju državu, a ne šta da uzme od nje.

Ta Skupština grada ličila je na cirkus, više je demokratije bilo u nekim mesnim zajednicama u diktatorskim zemljama. Kupovinom odbornika uspeli su da nesmetano donose sve odluke koje žele, pogledajte danas čak i Vračarom vladaju preko kupovine odbornika i zato su Vračarci kao nagradu dobili onaj kič od fontane... Sve odluke koje su donosili su tako skandalozne; pogledajte, na primer, odluku o metrou koji vodi iz ničega u nigde. Ili jarbolu za zastavu koji će koštati više miliona evra, umesto da te pare damo, recimo, za pomoć samohranim roditeljima.

U toj situaciji umesto da dajem legitimitet takvoj Skupštini, procenio sam da je bolje da se bavim košarkom i poljoprivredom, a da 10.000 dinara odborničke naknade ne ostavljam Malom i Vesiću već da ih dajem ženama u nevolji.

 

*Pod kojim uslovima biste ponovo bili član DS-a i kako vam deluje poziv Borisa Tadića da se političkim okupljanjem ponovo osnaži izvorna Demokratska stranka?

Uvek ću poštovati sve što je Demokratska stranka uradila za demokratiju u Srbiji, još od Ljube Davidovića, Milana Grola, Dragoljuba Mićunovića, Zorana Đinđića ili Borisa Tadića, koji su bili istaknuti lideri ove stranke. Ponosan sam što sam i ja imao čast da je predvodim. Ja im želim da nastave da se bore za normalnu Srbiju, da zajedno budemo u toj borbi, ali ne vidim nijedan razlog zbog koga bih se vratio u stranku iz koje sam izašao kada se nisam složio s načinom njenog delovanja. Verujem u ljude s kojima sam sada u koaliciji, mislim da smo dobar spoj koji može da donese korenite promene prvo u Beogradu, pa potom i u Srbiji. Očekujem da će jednoga dana svi opozicioni lideri shvatiti da samo udružena opozicija ima šanse da sruši ovo zlo. Mi smo uvek otvoreni za to.

 

*Kako finansirate kampanju? To interesuje i javnost i vaše političke protivnika, ali mimo toga je važno kao demokratski princip pošto su kampanje van lupe nadležnih organa, pre svega zbog netransparentnog finansiranja kampanje vladajućih stranaka, a SNS se našao i u “portfelju” Agencije za borbu protiv korupcije.

Ovo pitanje postaje apsurdno od kada je SNS naterala ljude koji su socijalni slučajevi i koji jedva preživljavaju da se prijave kao donatori ili od kada je taj način finansiranja priznao i sam predsednik Srbije kod Brankice Stanković. Mislite da je tužilac reagovao? Ili nesrećna Agencija za borbu protiv korupcije, koja sada za predsednika ima donatora SNS! Znači, donator naprednjaka sada treba da proverava kako su se finansirale stranke?

Znate li da smo organizujući konvenciju u Domu omladine morali da okrenemo 21, ponavljam 21 agenciju za obezbeđenje i da NIKO nije smeo da obezbeđuje skup, što smo dužni po zakonu. Sad zamislite u zemlji straha u kojoj se SNS sveti svima koji nisu za njih, da neko dođe i donira novac opoziciji.

Imaćemo jeftinu kampanju, s malim budžetom za spotove, televizije su podigle cene na tako visok nivo da bi samo SNS i njihovi koalicioni partneri to mogli da plate.

Ja sam se kandidovao uzdajući se da građani znaju kad prelaze tri mosta ko je učestvovao u izgradnji, kad vode decu u 45 obdaništa ko je organizovao da se grade... Možda imam iluziju, ali verujem da se dobra dela ne mogu izbrisati iz sećanja ljudi ni najstrašnijom kampanjom Vučićevih medija.

 

*Iako su gradski izbori nezaobilazno je i pitanje tzv. funkcionerske kampanje najviših funkcionera vladajuće koalicije, stalne i napadne. Ima li pravog odgovora na to?

Ima – da ih smenimo. To ćemo i uraditi zbog dobrobiti svih naših građana. Beograđani će odlučiti, ljudi će pobediti!

 

 

Medijski Gulag

*Razgovaramo pre sastanka javnog servisa RTS sa opozicijom o predizbornom predstavljanju i protesta. Koliko sastanak uopšte ima smisla ako su obaveze javnih servisa zakonski uređene?

Nedavno sam čuo da je jedna od najboljih urednica Dnevnika 2 prebačena u dokumentarnu redakciju odmah posle gostovanja Vučića i njegovog javnog zahteva da mu se izvine koleginice Nataše Jeremić, koje su je podržale kada ju je SNS optužio da je narkodilerka.

Pred svake izbore vlast izvrši temeljno “čišćenje” svih onih koji nemaju SNS zrnca i ne deluju kao da iskreno podržavaju Vođu. Kad je temeljno očistio B92, krenuo je dalje, sada je stigao na red i RTS, koji već odavno kleči, ali ima i neke časne pojedince koji smetaju. Pink, Prva i Happy su se toliko uigrali u toj servilnosti i služenju vlasti da više ne znate kad koji program gledate.

Iskreno sam razočaran, što sam i napisao Bujoševiću u pismu na koje mi nikad nije odgovorio, da su neki ljudi spremni da posle decenija časne karijere sagnu glavu i slušaju šta im kabinet naredi da se pusti ili ne pusti u program. Sramota. Biće ih jednom stid samih sebe.

Ne očekujem neki rezultat protesta osim da ljudi koji vode RTS shvate da nijedna vlast nije večna i da će svako imati odgovornost za vreme u kojem je činio određena nedela, poput obmanjivanja građana i kreiranja lažne stvarnosti. Važno je da se opozicione stranke homogenizuju oko mnogobrojnih važnih pitanja, poput slobode medija, kako da ojačamo institucije i građanske slobode, pravo da imamo fer i demokratske izbore...

 

*Kampanja bez medija je nemoguća misija, a izraženi nefer medijski uslovi konstanta su svih izbora posle 2012. Kako ćete to premostiti?

Manji je problem ta nesloboda, to kad dobijete deset sekundi na televiziji dnevno, dok se SNS ekipa šeta po nekoliko sati kroz sve programe televizija s nacionalnom frekvencijom. Veći je problem ta mržnja, agresija koja se iz medija upumpava među građane, zbog čega je ovoliki porast i nasilja među maloletnicima, a gotovo da nema dana bez porodičnog nasilja.

Nema ničega što pozitivno utiče na građane, što edukuje, ukazuje kako da se kao društvo menjamo nabolje. Umesto toga vode se najgore hajke i harange, kada se setim Olivera Ivanovića i svega što je prošao, ne mogu da ne budem zabrinut.

I nama vlast crta mete na čelu. Nema programa ili tabloida u kojem ja nisam nazvan lopovom, izdajnikom, nasilnikom... da ne govorim šta su prošli Saša Janković i Vuk Jeremić i ostali opozicionari, i još prolaze. Čovek koji je bio i ostao večiti ministar informisanja i urednik Radikalskih talasa ne ume drugačije. To je naša realnost danas, a ja samo želim da uništavanje porodica i ljudi prestane jer prirodno je imati opoziciju i kritično javno mnjenje.

 

*Kako čovek koji je, tvrdi se, godinama kontrolisao medije ili bar u velikoj meri kontrolom marketinga uticao na njihov položaj, danas gleda na medijski sektor? Osećate li deo odgovornosti što su se mediji mahom pretvorili u propagandnu mašineriju vlasti, bez obzira na činjenicu da ste vi jedna od glavih “tema” i meta?

Ja sam jedan od osnivača slobodnog Radija B92 i nekadašnji urednik informativne redakcije. Tamo sam učio koliko je sloboda medija važna i odgovornost novinara da uvek raspolažu pravim informacijama i činjenicama. U vreme kada je DS bio na vlasti na svakoj televiziji je bilo 3-5 polemičkih emisija dnevno, a redovni gosti su bili i tadašnji opozicionari. Danas opoziciju ne možete lupom da nađete u programima, a tabloidi i najave državnih udara postali su svakodnevica. Sećam se kad su šetali mladi iz Ne da(vi)mo Beograd da me prijatelj pitao kako je moguće da nigde, ali nigde ne može da se vidi da je protest održan i da ko nema društvene mreže ne zna šta se događa čak i u Beogradu.

Ovo što sada imamo je medijski gulag. O meni najobičnijom pretragom na Guglu možete iz vremena kada sam bio gradonačelnik da nađete tonu tekstova i emisija u kojima sam pomenut u negativnom kontekstu. Kada ljudi nekog optužuju, mogli bi ponekad da pogledaju arhivu koliko je vlast nekada kritikovana, a koliko sada, a da su građani to mogli da čuju i vide.

 


Pogledajte intervju --->>

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
credi agricole
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side