25.02.2015 Beograd

Intervju Dušan Vujović: Naši zakoni su mimo sveta

Intervju Dušan Vujović: Naši zakoni su mimo sveta Foto: Z. Raš
U razgovoru za Novi magazin ministar Vujović otkriva zašto nisu uspeli pregovori sa Esmarkom, a jesu sa MMF-om, šta nam prvi odnosi, a drugi donosi, i obrnuto

Umesto dve dobre, kao što je najavljivano, februar je doneo jednu lošu i jednu dobru vest: pregovori sa Esmarkom završeni su neuspehom, ali je sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom ipak postignut. To su, pak, bila dva dobra razloga za razgovor sa glavnim akterom oba događaja, ministrom finansija Dušanom Vujovićem.

 

Neuspeh pregovora sa Esmarkom ipak se nije odrazio na aranžman sa MMF-om. Zašto?

Ovo što se desilo sa Železarom nije moglo da ima nikakve posledice na pregovore sa MMF-om zato što smo mi u uslovima koje smo sa Fondom dogovorili predvideli rešavanje statusa Železare, a ne nužno privatizaciju. Privatizacija je bila jedna od tri opcije, druga je bila ugovor o menadžmentu, tj. upravljanju, gde je ključni uslov da nema više subvencija, i treća mogućnost je stečaj.

 

Da se zadržimo malo na privatizaciji “Smedereva”. Da li je do neuspeha došlo i zbog toga što je Vlada favorizovala Esmark?

Ne, nikako. Tačno je da je na naš poziv za iskazivanje interesa odgovorilo desetak kompanija, od kojih je 7-8 bilo realnih pretendenata, ali se na tender javio samo Esmark.

 

Jer je već unapred bio proglašen pobednikom.

Ne, nego zato što smo mi u tenderskim uslovima napisali da će prednost imati firme koje ponude tzv. integralni proces i integralni menadžment. Integralni proces znači da se ide od rude i koksa do finalnih proizvoda sa poboljšanjem njihovog kvaliteta, a integralni menadžment da se nudi cela ekipa od petnaestak menadžera koji bi vodili sve, od interne bezbednosti fabrike do plasmana.

I kako je ta lepa zamisao propala zbog 15 miliona dolara razlike u minimalnom obrtnom kapitalu.

Razmišljao sam dugo posle razgovora gde smo imali teškoće. Imali smo teškoće u shvatanju rizika i u mogućnostima koje nudi naš pravni sistem. Mi na Esmarkovu ponudu nismo mogli da pristanemo jer to nisu dozvoljavali naši zakoni.

 

Hoćete da kažete da smo zbog sopstvenih zakona pali u provaliju i to mirno gledamo.

Nismo uspeli da dobijemo garancije koje su po našim zakonima nužne. Sa druge strane, stoji i to da naš zakon traži i više nego što normalan svet traži.

 

Dase vratimo na MMF. Šta je po vašem mišljenju najvažnija stvar u tom sporazumu?

Najvažnije je to što su u njega uključene strukturne reforme. To znači, prvo rešavanje sudbine 512 preduzeća u restrukturiranju, drugo, reforma javnih preduzeća i, treće, reforma javne uprave.

 

A smanjenje fiskalnog deficita?

Mi smo tu već postigli značajne rezultate. Jer, deficit opšte države smanjen je sa 8,8 odsto u julu, kad sam ja preuzeo kao vršilac dužnosti mesto ministra finansija, na 6,6 odsto prema podacima objavljenim u januaru. Znači, mi smo već za 2,2 odsto smanjili učešće deficita opšte države u bruto domaćem proizvodu, što niko nije verovao. U papirima MMF-a i dan danas stoji da ćemo deficit spustiti na osam odsto, i to je bilo dobro, a mi smo spustili za 1,4 procentna poena više nego što je Fond predviđao u decembru, kad smo završili prvu rundu razgovora.

Znači, ključ su strukturne reforme, šta to znači?

Dogovorili smo ono što je veoma bitno i što do sada nikada nije bilo u mojoj praksi, suštinski tandem mera Fonda, sa jedne, i kredita Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, sa druge strane. Te dve stvari smo povezali. Dakle, Fond je potpuno predao Svetskoj banci i EBRD-u da nam kreditima prate restrukturiranje javnog sektora: reformu EPS-a, Železnice, Srbijagasa pripremu Telekoma za privatizaciju i sve ostalo. Za svako od tih preduzeća biće odobren kredit koji će sadržati matricu mera koje moraju da se urade.

 

Kad će početi restrukturiranje javnih preduzeća?

Već je počelo u decembru. Predstavnici Svetske banke su došli i snimaju situaciju u EPS-u, Železnicama... Za njih se takođe pripremaju krediti. Oni će postati efektivni tek od 1. jula, pošto to ulazi u sledeći četvorogodišnji plan Svetske banke.

 

Zna li se koliko je to para?

Svetska banka će u toku ove godine dati sveukupno 630 miliona dolara. Hoće li sve biti povučeno u ovoj godini ili ne, to je pitanje brzine reformi, ali je najvažnije da taj proces ima sigurnu osnovu i krene.

 

Da li je planirano da uzmemo kredit i od MMF-a?

Ne. Ovo je stend-baj aranžman iz predostrožnosti, što znači da nije predviđeno da uzmemo kredit od MMF-a, ali možemo ako nam novac zatreba. Imamo i dovoljnu fiskalnu likvidnost i dovoljnu platno-bilansnu likvidnost, imamo deset i više milijardi evra u deviznim rezervama, nama ta podrška ne treba. Sa druge strane, mogućnost povlačenja kredita stoji kao garancija svim investitorima za ne daj bože, ako zatreba.

Koliko nam je novca na raspolaganju?

Oko milijardu evra.

 

Rekli ste da je deficit znatno više smanjen nego što je očekivano. Kako ide naplata poreza ove godine?

Naplata poreza ide odlično. Od avgusta meseca nama su sve veličine porasle. Za prošlu godinu imate podatke koji su već saopšteni. Prvih pedeset dana ove godine imamo povećanje prihoda i od PDV-a i od akciza u odnosu na prošlu godinu. Sa 19. februarom smo imali suficit od dvadeset milijardi dinara. Za prvih devedeset dana bio je projektovan deficit od 55 milijardi, a mi se posle prvih pedeset dana nalazimo na suficitu od dvadeset milijardi dinara.

 

Kako to? Znači li to da ste loše planirali?

Vi kao opozicija.Ja kažem – ja ću da prihvatim grešku za loše planiranje sve dok je ona pozitivna, nema problema. Fond nam je na osnovu konzervativne procene planirao u januaru deficit od pet, a ukupni deficit od 55 milijardi do kraja marta. A mi smo u januaru ostvarili plus od 13, a na pedesetom danu ostvarili smo pozitivan saldo od 20 milijardi dinara. Imamo četrdeset i nešto milijardi prebačaja. Zašto? Delom zbog sporije realizacije investicionih projekata, ali to naravno nije dobro i tu radimo na unapređenju sistema. Loše planiramo, loše organizujemo radove, loše povlačimo sredstva, ali to je jedna trećina tog suficita.

 

Šta su preostale dve trećine?

Jednu trećinu čini povećanje prihoda od PDV-a i akciza, a poslednju trećinu razne druge uštede. U odnosu na isto razdoblje prošle godine, prihodi od PDV-a i akciza veći su za 6-7 odsto, iako je društveni proizvod realno manji za 1,8 odsto, a inflacija je svega 2,3 odsto. Inflacija malčice neutrališe društveni proizvod. Nama je nominalni društveni proizvod porastao 0,5 odsto.

Vlada je za ovu godinu, kao i MMF, predvidela pad BDP-a za pola odsto. Odustajete li od svoje procene?

Ja govorim o podacima za januar. Januar prošle godine merim u odnosu na januar ove godine. Ove godine u januaru od tog rasta još ništa nije realizovano. Ne odustajemo od procene. Imali smo konzervativnu procenu što se tiče ekonomskog rasta. Da se razumemo, nakon pada BDP-a od 3,7 odsto na kraju trećeg tromesečja 2014, predvideli smo da ćemo prošlu godinu završiti sa padom BDP-a od dva odsto. Ostvaren je, međutim, minus od 1,8 odsto. Možda se nekome čini da je to beznačajno, ali ja ipak mislim da nije zanemarljivo. To ipak znači da počinjemo da radimo bolje nego što smo projektovali. Za 2015. godinu, zbog prošlogodišnjeg pada, projektovali smo minus od 0,5 odsto, pa onda plus od 1,5 odsto 2016. i rast od dva odsto 2017. godine. Ima razloga, međutim, da budemo optimisti. I Fond već u svojim poslednjim analizama revidira te procene naviše, one će biti ili nula ili blago pozitivan rast.

Sve nam je bolje nego što smo originalno projektovali: manji nam je deficit, veći nam je rast, brže nam je oživljavanje privrede, veći nam je nivo potrošnje, veći su nam dotoci sredstava i od PDV-a, i od akciza, i od neporeskih prihoda, tj. od dividendi javnih preduzeća.

 

Ceo intervju sa ministrom finansija pročitajte u jubilarnom 200. broju nedeljnika Novi magazin.

autor: M. Lakićević / N. Gaće / Miša Brkić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (3) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 26.02.2015, 17:52h Dostaaaaa!

    "Intervju Dušan Vujović: Naši zakoni su mimo sveta..." ... - Ako već MORATE da objavljujete NJEGOVE PRIČE, bar već jednom PRESTANITE DA OBJAVLJUJETE NJEGOV LIK na fotografijama!!!

  • 26.02.2015, 12:28h bole (2)

    Ministre da li je tačno da ste s kraja osamdesetih godina na jednoj tribini upitani za ekonomski napredak železare odgovorili da JE TREBA ZATVORITI ,JER JE EKONOMSKI NE ISPLATIVA? STRUKTURNE REFORME MOGU BITI SAMO U DOMENU JAVNIH PREDUZEĆA, nikako u smanjenju plata i penzija ponovo!

  • 25.02.2015, 23:35h Još, naravno, još... (3)

    "Znači, ključ su strukturne reforme, šta to znači?" ... - ... To znači da ćemo smanjiti plate u zdravstvu, školstvu još za 10 % I penzije za još 10 do 25 %...

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side