04.10.2018 Beograd

VideoIntervju Ivanka Jovanović: Ulaganje u socijalnu zaštitu je investicija

Intervju Ivanka Jovanović: Ulaganje u socijalnu zaštitu je investicija Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Ove godine ceo svet obeležava usvajanje Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom, najznačajniji dokument koji je usvojen u novom milenijumu.

On ne propisuje nova prava jer su ljudska prava univerzalna, svi ih stičemo rođenjem – Konvencija je doneta jer je bilo neophodno obavezati države da poštuju ljudska prava koja pripadaju svima, pa i osobama sa invaliditetom, kaže za Novi magazin izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Ivanka Jovanović, i objašnjava: “Srbija je ratifikovala Konvenciju i Opcioni protokol koji ide uz nju i time je taj dokument postao zakon.”

 

*Čime Srbija dočekuje prvu deceniju Konvencije?

Poslednjih deset godina intenzivno smo radili na tome da se propisi usklade sa Konvencijom jer su propisi kao pravni okvir preduslov za praksu. Ne možemo tražiti da imamo pravo na nešto ukoliko to nije propisano nekim zakonskim rešenjem, i u tome su bile vrlo aktivne organizacije OSI i država kao naš najznačajniji partner. Pre svega mislim na Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ali i na sva druga ministarstva i na Skupštinu kao najviši zakonodavni organ u zemlji. Konvencija predviđa prava iz različitih oblasti, od obrazovanja, zapošljavanja, zdravlja i pristupa pravdi do prava na kretanje, političko učešće i tako dalje. U tom smislu nama su relevantna sva ministarstva.

Država, kad potpiše Konvenciju, obavezna je da Komitet o pravima osoba sa invaliditetom u Ženevi obaveštava o tome šta je uradila, u kojoj je meri primenila Konvenciju. Srbija je podnela prvi izveštaj, kao i Nacionalna organizacija u saradnji sa partnerskim organizacijama i dobili smo preporuke o tome šta je potrebno unaprediti, gde su primećene ključne slabosti i nedostaci u primeni propisa.

 

*Koliko se ta dva izveštaja razlikuju i koje su to ključne stvari koje u narednom periodu treba raditi?

Razlikuju se pre svega u pristupu; država je analizirala propise, šta je od zakona doneto, šta je ispraćeno, a mi smo se kao civilno društvo, da ne bismo ponavljali ono što je rečeno u državnom izveštaju, trudili da prikažemo šta sve od tih dobrih propisa i praksi zaista živi, u kojoj meri dopire do svake osobe sa invaliditetom. I one koja živi u većem gradu i u nerazvijenoj opštini, na selu, kakva su iskustva iz prakse.

Komitet je zapazio da treba raditi na sistemima obrazovanja i zapošljavanja, deinstitucionalizaciji, problemu pristupačnosti (objekata) i posebno na unapređenju položaja osetljivih grupacija kao što su žene i deca sa invaliditetom jer su oni dodatno izloženi diskriminaciji po osnovu invaliditeta, pola i uzrasta.

 

*Kad se kaže država misli se na nacionalnu, ali i lokalne samouprave su država. Kakva su tu iskustva u tretmanu i prihvatanju ljudi sa invaliditetom u različitim sredinama?

Nije dovoljno da zakon bude donet i da sadrži dobra rešenja; to je prvi korak, ali svi ti zakoni treba da se primene. Recimo, Zakon o socijalnoj zaštiti koji je bitan za sve OSI prilično je dobar, u vreme kad je donet 2011. bio je vrlo progresivan i uveo je, između ostalog, servise podrške, ali jedinicama lokalne samouprave ostavljeno je da ga primenjuju u skladu sa mogućnostima. To znači da je potrebno obezbediti budžetska sredstva lokalnih samouprava da bi servisi podrške mogli da zažive, bilo da su u pitanju personalni asistenti i lični pratioci deteta ili drugi oblici, kao što je stanovanje uz podršku. Praksa je raznolika i neujednačena, zavisno od stepena razvijenosti lokalne samouprave i koliko su organizacije OSI uspele da lobiraju, pridobiju predstavnike JLS da prepoznaju značaj tih usluga.

I posebno da podignu svest o tome da je ulaganje u usluge socijalne zaštite investicija, a ne trošak. Jer, ako čoveku omogućite da izađe iz kuće uz podršku, dali ste mu preduslov da se školuje, stekne radno mesto, bude ekonomski nezavisan i ne bude na teretu države. Ili ako govorimo o dnevnom boravku, ta se osoba socijalizuje, izađe iz svoje kuće, ima kontakte sa drugim ljudima, a u isto vreme pomaže porodici da se pokrene, da obavljaju druge poslove i obaveze, a ne da izgore u boravku u kući i brizi o detetu ili odrasloj osobi sa invaliditetom.

 

*Praktično, dobijamo četiri aktivna člana društva, umesto četvoro ljudi zauzetih svojim problemima?

Upravo tako.

 

*Menja se odnos društva prema OSI svuda u svetu. Kako Srbija napreduje u oslobađanju stereotipa i predrasuda?

Uvek će postojati stereotipi i predrasude, vrlo je teško biti različit u svakom društvu, pa i našem. Sa druge strane, moram da priznam da je situacija mnogo drugačija, bolja, ne može se meriti sa vremenom nekada, došlo je do zaokreta u pristupu. Do kraja devedesetih u našem društvu je bio medicinski pristup, da OSI medicinski rehabilitujete, omogućite zdravstvenu zaštitu i simboličnu podršku, neke beneficije, uglavnom materijalne, i tu se podrška završavala. To je bilo nedovoljno i nije u skladu sa osnovnim konceptom ljudskih prava da su svi ljudi jednaki...

 

*I da imaju iste šanse?

Da, došlo je do zaokreta, ali to su procesi koji idu paralelno; mi koji se suočavamo sa različitim preprekama znamo da se radi o preprekama i predrasudama. Mada, krećući se u krugu istomišljenika, ponekad dobijemo lažnu predstavu o tome da nas ljudi gledaju ravnopravno, ali shvatimo kroz razne situacije da nije tako. To je opasno u zoni obrazovanja, zapošljavanja, kretanja, kad ne možete da se zaposlite, da nesmetano izrazite svoju političku volju, to su onda sistemske prepreke i govorimo o diskriminaciji i kršenju ljudskih prava iako zaista postoje mehanizmi zaštite kroz postojanje, pre svega, nezavisnih institucija.

Činjenica je ipak da predrasude ne možete ukinuti nijednim zakonom i sistemskim rešenjem, to je proces koji nema kraja i na nama je da se svakodnevno borimo i svojim primerom šaljemo poruke da su osobe sa invaliditetom jednake i da, ukoliko im pružite iste šanse, biće podjednako kvalitetni radnici, obavljaće sve svoje društvene uloge, plaćaće porez...

 

*Na predstojećem Sajmu knjiga to ćete i pokazati?

To je dobar primer partnerstva sa državom, prvi put u okviru Sajma knjiga Ministarstvo će promovisati sve što radi, a okviru toga i ono što radi Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom, koji je formiran na osnovu našeg nastojanja da imamo takav sektor, s kojim odlično sarađujemo. Svih sedam dana Sajma od 21. do 28. oktobra predstavićemo rad i stvaralaštvo članova različitih organizacija. To je i Sajam knjiga i Sajam obrazovanja i Sajam medija, pa će se predstaviti i pisci OSI, a promovisaćemo i didaktičke materijale, ono što koristimo kao učila i pomoćna sredstva, brošure, knjige, časopise. To je dobra praksa koju je uspostavio ministar Zoran Đorđević i nadam se da će postati tradicija da u okviru tako važnog međunarodnog događaja osobe sa invaliditetom pokažu svoje sposobnosti i znanja.

 

Pogledajte intervju -

 

autor: JJ izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
Belex2018
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side