08.11.2017 Beograd

VideoIntervju Kajl Skat: SAD ne traže da se Srbija opredeli između Rusije i EU

Intervju Kajl Skat: SAD ne traže da se Srbija opredeli između Rusije i EU Foto: Novi magazin / Ivan Šepić
O odnosima između SAD i Srbije, tumačenju izjave Hojta Jia, Srbiji i Evropskoj uniji, podršci SAD putu Srbije u EU, saradnji sa NATO, o slučaju “Bitići”, suđenju za paljenje Ambasade SAD 2008, terorizmu i ISIS-u, sa ambasadorom Kajlom Skatom razgovarale su Nadežda Gaće i Julijana Mojsilović

Kajl Skat je karijerni diplomata u klasi ministra savetnika. Od 2014. godine obavljao je funkciju višeg istraživača u Nemačkom Maršalovom Fondu u Vašingtonu. Gospodin Skat ima veliko znanje i iskustvo o evropskim pitanjima, koje je stekao tokom brojnih dužnosti širom Evrope i pri raznim međunarodnim organizacijama. U Beogradu je ambasador SAD gotovo dve godine i neretko meta kritika vlasti i nacionalističko-populističkih krugova zbog otvorenosti izjava za koje se kaže da su “mešanje u unutrašnje stvari” suverene države.

 

*Kako biste ocenili sveukupne odnose Srbije i SAD u ovom trenutku?

Odnosi Srbije i Sjedinjenih Država su snažni. Naši bilateralni odnosi datiraju još iz 19. veka, a sledeće godine obeležavamo stogodišnjicu odluke predsednika Vudroa Vilsona da na Beloj kući istakne srpsku zastavu. Naše dve nacije borile su se rame uz rame protiv fašizma u Drugom svetskom ratu. Tačno je, međutim, da smo se u kratkom periodu, 90-ih godina prošlog veka, našli na suprotnim stranama zbog našeg protivljenja politici koju je Slobodan Milošević vodio u regionu. No, taj period je bio izuzetak u našim odnosima. Kada je srpski narod svrgnuo Miloševića, naše partnerstvo je raslo i danas podrazumeva blisku saradnju sa zvaničnicima Srbije na jačanju demokratskih institucija, promociji vladavine prava, poboljšanju poslovne klime i izgradnji kapaciteta vojnih snaga Srbije putem zajedničkih vežbi i obuke. Podržavamo strateški cilj Srbije da se priduži Evropskoj uniji, a pomoć koju pružamo preko naših programa fokusirana je na pomoć u sprovođenju reformi kako bi Srbija ispunila uslove za članstvo u Evropskoj uniji. Američke kompanije zapošljavaju više od 17 hiljada radnika u Srbiji, a sa sobom donose važne tehnologije i menadžerska iskustva.

 

*Pretpostavljamo da ste i tadašnja SAD administracija, kao i vi lično, znali da je mnogo ljudi u Srbiji takođe bilo protiv režima Slobodana Miloševića. Da li je tako?

Da, očito. Mislim da je uloga svakog diplomate da ima odnose sa vladom zemlje domaćina, ali i da istovremeno razume šta se događa, da dopre do svih elemenata društva kako bi to bolje razumeo. Smatram da su sve američke diplomate koje su radile u Srbiji u to vreme podržavale sve građane da izraze svoje stavove, da mirno protestuju, da svoju volju izraze na slobodnim i fer izborima. A kad se to nije dogodilo, građani u Srbiji su stvar uzeli u svoje ruke u revoluciji 5. oktobra.

 

*U Srbiji je Donald Tramp imao veliku podršku u delu medija i javnosti. Šta mislite zbog čega – odnosa sa Vladimirom Putinom ili uloge Klintonovih u NATO bombardovanju i politici prema Kosovu?

Tokom izborne kampanje predsednik Tramp je uspeo da dopre do mnogih u Sjedinjenim Državama, a i šire, do svih onih koji su tražili nešto novo u svom političkom predstavljanju. Ovo je sve prisutniji trend u mnogim državama – javnost želi promene do kojih dolazi putem glasanja. Slobodni i pošteni izbori, na kojima se sve strane mogu čuti i koji omogućavaju građanima da biraju svoje lidere, jesu suština demokratije. Od vitalnog je značaja da se političko rukovodstvo, kada preuzme svoje pozicije, odgovorno ophodi prema svojim građanima.

 

*Srbija se javno opredeljuje za EU, ali ima i dobre odnose sa Ruskom Federacijom. Kako SAD gledaju na tu saradnju? Zamenik pomoćnika državnog sekretara Hojt Ji nedavno je rekao da se ne može sedeti na dve stolice.

Sjedinjene Države ne traže od Srbije da bira između EU i Rusije. Snažno podržavamo Srbiju na njenom putu ka Evropskoj uniji i ne mislimo da to isključuje dobre odnose sa Rusijom. Međutim, pridruživanje EU nije samo pitanje usaglašavanja zakonodavstva kako bi se ispunili zahtevi Evropske unije. To je i politički proces u kojem zemlja kandidat mora da ubedi članice EU da će svojim pridruživanjem doprineti EU zajednici, a to znači prihvatanje i sprovođenje zajedničkih vrednosti. Srbija će morati da bude potpuno posvećena EU, uključujući i to da prihvati i sprovodi njenu zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, kako bi time okončala proces pridruživanja. Ono što je Hojt sugerisao jeste da što se Srbija brže bude kretala u tom procesu, biće uspešnija.

 

*S obzirom na to da znate da Srbija ima vojne veze sa NATO i učestvuje u zajedničkim vežbama, i češće nego sa Rusima, da li je “sedenje na dve stolice” više poruka koja se odnosi na spoljnu politiku Srbije, na primer na uvođenje sankcija Rusiji?

Nisam to tako shvatio. Mislim da je Hojt bio prilično jasan, a nedavno je i dodatno objasnio svoj stav. Ali mi smo, kao i druge članice NATO, oduvek poštovali odluku Srbije o vojnoj neutralnosti i nameru da se ne priključuje NATO i niko u stvari i ne vrši pritisak na Srbiju da uđe u NATO. Srbija je u programu Partnerstvo za mir, aktivno sarađujemo sa Vojskom Srbije i mislimo da je to pozitivna stvar. Nemamo primedbi na to što Srbija takođe vojno sarađuje sa Rusijom na usavršavanju svoje vojske. Naš cilj je da osiguramo da Vojska Srbije bude maksimalno sposobna da se pridruži međunarodnim mirovnim operacijama, a to znači da ima standarde koje primenjuju UN, EU i NATO.

 

*Nedavno ste, posle kritika iz Vlade Srbije na neke vaše opaske, izjavili da kad se kaže nešto lepo, onda to nije mešanje u unutrašnje stvari zemlje, a kad se uputi kritika, onda jeste. Je li to praksa i u drugim zemljama, po vašem saznanju?

Mogao bih na ovo pitanje da odgovorim pitanjem: zašto vi i mnoge vaše kolege pitate mene za mišljenje moje zemlje o Srbiji ukoliko mislite da to za vas nije prihvatljiva tema za razgovor? Svaki ambasador predstavlja svoju zemlju, kao i njene interese i stavove, ma gde da je postavljen, i deo tog posla je uključivanje u trenutna događanja koja utiču na naše bilateralne odnose. Moj posao u Srbiji je da prenosim poziciju Sjedinjenih Država po pitanjima koja su od interesa za obe naše zemlje kako bismo povećali međusobno razumevanje i krenuli napred ka još bližim odnosima. I da, kad god odgovorim pozitivno na postavljeno pitanje, to biva skoro neprimećeno. Međutim, kada iznesem iskrenu zabrinutost, moji komentari izazovu različite emocije u Srbiji. Ipak verujem da je svaka debata – dobra debata.

 

*Vreme u kojem živimo mnogi doživljavaju kao doba neizvesnosti. Kako biste vi ocenili globalna kretanja?

Oni koji su predviđali da će pad Berlinskog zida dovesti do kraja istorije kakvu poznajemo, strašno su pogrešili. Suočeni smo sa novim izazovima u svetu koji su mnogo opasniji od izazova s početka moje diplomatske karijere pre 35 godina. Iako prolazimo kroz period promena, nije ni prvi ni poslednji put da je globalna zajednica svedok velikih promena. Ove promene mogu značiti nesigurnost, ali mogu značiti i velike mogućnosti za rast i napredak.

 

*Koliko promene odnosa među državama, bile one predvidive ili ne, utiču na diplomatiju?

Diplomatija je profesija, ali i određena forma umetnosti koja se ne odvija u laboratorijama. Promene u rukovodstvu, u politici, a naročito nepredviđeni događaji, mogu uticati na odnose između zemalja, i to je trenutak kada se diplomate uključuju u zbivanja u zemlji domaćina. Izazov je kako biti fleksibilan i biti u stanju odgovoriti na svet koji se neprestano menja kako bismo bili dosledni najboljim interesima zemlje koju predstavljamo, razvijajući pri tom sve jače odnose sa zemljom domaćinom.

 

*Posle bipolarnosti i unipolarnosti, sada se govori o multipolarnosti. Kakve su karakteristike obrisa takvog novog odnosa snaga u svetu?

Sjedinjene Države ne procenjuju svet na osnovu polarnosti; procenjujemo svet prema partnerstvu i saradnji. Uvek smo posmatrali samo prednosti u saradnji s našim partnerima po celom svetu, u borbi sa zajedničkim izazovima. Svaka nacija je potencijalni partner ukoliko je spremna da radi s nama na ostvarivanju zajedničkih ciljeva.

 

*Je li danas, s novom administracijom, SAD bliža ili dalja od Evropske unije?

Sjedinjene Američke Države ostaju snažno privržen partner Evropskoj uniji. Predsednik Tramp je posetio sedište EU tokom svoje prve posete inostranstvu i time potvrdio jaku vezu između Sjedinjenih Država i EU, vezu koja je utemeljena na zajedničkim vrednostima i dugotrajnom prijateljstvu. Prema njegovim rečima: “Snažna Evropa je blagoslov za Zapad i za ceo svet.”

 

*Zbog čega se sve zapadni Balkan naziva područjem “nedovršenih poslova”?

Naša vizijaEvrope koja je u “miru, celovita i slobodna”, neće biti ostvarena sve dok zemlje Zapadnog Balkana ne prevaziđu nasleđe iz 90-ih godina prošlog veka i ostvare sve svoje potencijale kao potpuno integrisane članice EU. Vaš geografski položaj u srcu Evrope, vaši obrazovani i kreativni narodi, vaši prirodni resursi – sve su to uslovi za ostvarenje velikih ciljeva država Zapadnog Balkana. Ali ja ipak vidim napredak. Svaka zemlja sveta je na neki način nedovršeno delo. Moja zemlja stalno prolazi kroz promene tražeći način da poboljša i unapredi život svojih građana. Nikada nećemo biti zadovoljni postignutim. I ne bi trebalo da budemo.

 

*U mnogim zemljama, pa i u SAD i Srbiji, učestala su zaoštravanja između vlasti i medija, na način prilično neuobičajen za demokratije. Kako vam se čine američki, a kako srpski mediji?

Ne mislim da su napetosti između vlasti i medija neuobičajene. Mediji su uvek igrali ključnu ulogu u demokratijama, zahtevajući odgovornost od onih koji su na vlasti, što prirodno može dovesti i do napetosti. Živo, dinamično i slobodno novinarstvo je najmoćnija kontrola korupcije i rada vlade. U isto vreme, mediji takođe imaju odgovornost da izveštavaju objektivno i na osnovu činjenica. Vidimo porast tabloidnog novinarstva u celom svetu, a ono je i te kako prisutno u Srbiji. Zdravi, slobodni i dinamični mediji uvek igraju važnu ulogu u demokratijama, ali smatram da bi građani u svim zemljama trebalo da budu kritički nastrojeni kada u njihovom medijskom okruženju suviše često dominira senzacionalizam, lažno izveštavanje i sumnjiva verodostojnost informacija.

 

*U poslednje vreme se sve više čuje da je administraciji SAD teže da pregovora sa Prištinom nego sa Beogradom. Kako to ocenjujete?

Mnogo toga je učinjeno, ostvaren je veliki napredak u Briselskom dijalogu, ali neke obaveze i dalje ostaju neispunjene. Nedostatak napretka po pitanju Zajednice srpskih opština upadljiv je primer. Obe strane i dalje imaju mnogo toga da urade ukoliko žele da dođu do cilja koji su unapred utvrdile – potpune normalizacije u odnosima.

 

*Posle oslobađanja Rake u Siriji, čini se da je kraj ISIS-a, odnosno kalifata, veoma blizu. Kakvu reakciju terorista očekujete i smatrate li da i Srbija može biti meta u nekom trenutku?

Oslobađanje Rake bio je ogroman uspeh i ključna prekretnica u globalnoj borbi protiv Islamske države. Čestitamo sirijskom narodu i Sirijskim demokratskim snagama na njihovom uspehu u oslobađanju Rake, ali smo i te kako svesni da još mnogo toga treba obaviti i da ovo svakako ne predstavlja kraj Islamske države. Globalna koalicija u borbi protiv Islamske države, u kojoj učestvuje i Srbija, nastavlja da se bori kako bi se Islamska država vojno savladala i tako prestala da širi teror po svetu. Koalicija zajednički radi kako bi iskorenila sva uporišta Islamske države i tako sprečila svaku mogućnost da regrutuje i raspoređuje strance kao borce u svojim redovima, da prebacuje novčane fondove ili širi lažnu propagandu preko Interneta i društvenih medija. Međutim, baš kao ranije u slučaju Al Kaide, i terorističke i ekstremističke snage Islamske države sposobne su da se prilagode i prete građanima širom sveta, pa je neophodno da ostanemo budni i aktivni.

 

*Čini li vam se da posle gubljenja teritorija i resursa, ISIS menja taktiku i, kao u Nici ili nedavno u Njujorku, pribegava akcijama tzv. “usamljenih vukova” koje je teško predvideti i sprečiti?

Ne znam da li je to menjanje taktike, ali mislim da je jasno da ISIS sada gubi, da su kao ranjena zver, i moramo da budemo svesni da se u takvom stanju mogu preduzimati očajnički potezi. Istovremeno, ideja o “usamljenim vukovima” nije nova ni za ISIS ni za radikalni, nasilnički ekstremizam. Mislim da je lekcija koju smo svi naučili iz ovoga da moramo da budemo oprezni i da bi u zaštiti stanovništva trebalo da radimo zajedno sa drugim partnerima. Problem “usamljenih vukova” je što su mnogi od njih samoradikalizovani. A to znači da bi možda trebalo da usvojimo drugačije programe koji će se baviti zajednicama i podrškom tim zajednicama, zatim da imamo strategiju za poruke koje se suprotstavljaju porukama na društvenim mrežama i da se fokusiramo na rad sa zajednicama, s porodicama, lokalnom policijom, kako bismo bolje upoznali te zajednice koje su podložne uticaju i tako sprečili da se ljudi okreću nasilnom ekstremizmu.

 

 

Pogledajte intervju --->>>

Play

 

 

 

Ceo intervju možete da pročitat u novom broju nedeljnika Novi magazin.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Zaharova: Presuda Mladiću nastavak politizovanog i pristrasnog rada Tribunala Zaharova: Presuda Mladiću nastavak politizovanog i pristrasnog rada Tribunala

    Presuda ratnom komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću predstavlja nastavak "politizovane i pristrasne linije" koja je od početka postojala u radu Haškog tribunala, izjavila je danas portparolka Ministrastva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

  • Intervju Ivan Vejvoda: Razmena teritorija sa Kosovom nije isključena Intervju Ivan Vejvoda: Razmena teritorija sa Kosovom nije isključena

    Da li je Evropska unija izašla iz krize, zašto jača uticaj Rusije i kako se sve to prelama na Balkanu, tj. kako utiče na poziciju Srbije i njene pregovore oko Kosova – bile su glavne teme razgovora koji su sa Ivanom Vejvodom vodili Nadežda Gaće i Mijat Lakićević

  • Kuburović: Presuda Mladiću ne može da se iskoristi za reviziju tužbe BiH Kuburović: Presuda Mladiću ne može da se iskoristi za reviziju tužbe BiH

    Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je danas da jučerašnja prvostepena haška presuda ratnom komandantu Vojske Republike Srpske (VRS) Ratku Mladiću ne može biti korišćena za eventualnu reviziju tužbe Bosne i Hercegovine (BiH) protiv Srbije za genocid.

  • Obradović (Dveri): SNS započela progon Dveri Obradović (Dveri): SNS započela progon Dveri

    Predsednik Dveri i šef poslaničke grupe te stranke u Skupštini Srbije Boško Obradović optužio je danas Srpsku naprednu stranku (SNS) da je započela progon Dveri.

  • Mali: Nisam u kampanji, ne razmišljam o kandidaturi Mali: Nisam u kampanji, ne razmišljam o kandidaturi

    Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je danas ne razmišlja o novoj kandidaturi za tu funkciju i da nije u kampanji za predstojeće beogradske izbore već da želi da predstavi građanima šta je urađeno u glavnom gradu u prethodne tri i po godine i kakvi su planovi za budućnost.

  • Rističević i Atlagić podneli krivičnu prijavu protiv Obradovića zbog nasilničkog ponašanja Rističević i Atlagić podneli krivičnu prijavu protiv Obradovića zbog nasilničkog ponašanja

    Poslanici Narodne seljačke stranke i Srpske napredne stranke, Marijan Rističević i Marko Atlagić saopštili su danas da su podneli krivičnu prijavu zbog nasilničkog ponašanja protiv Boška Obradovića, šefa poslaničke grupe Dveri u Skupštini Srbije.

  • U Nišu proglašena epidemija malih boginja U Nišu proglašena epidemija malih boginja

    Institut za javno zdravlje u Nišu prijavio je danas epidemiju malih boginja u tom gradu pošto je sa instituta "Torlak" stigla potvrda da je petoro dece obolelo od te bolesti, izjavio je za Betu načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti niškog Instituta Zoran Veličković.

  • AM i AOM suspendovali učešće u Radnoj grupi za bezbednost novinara AM i AOM suspendovali učešće u Radnoj grupi za bezbednost novinara

    Asocijacija medija i Asocijacija onlajn medija saopštili su danas da su suspendovali učešće u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara, posle odluke Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu da odbaci krivične prijave novinara napadnutih na predsedničkoj inauguraciji i obrazloženja kojim su praktično sami novinari optuženi za pokušaj izazivanja nereda.

  • Šutanovac: DS na beogradske izbore izlazi sa svojim kandidatom Šutanovac: DS na beogradske izbore izlazi sa svojim kandidatom

    Predsednik Demokratske stranke (DS) Dragan Šutanovac rekao je danas da će na beogradske izbore DS izaći sa svojim kandidatom za gradonačelnika i da se razgovara sa više ljudi.

  • Janković: Verovatno će biti saradnje sa Đilasom Janković: Verovatno će biti saradnje sa Đilasom

    Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Saša Janković izjavio je danas da se razgovara sa bivšim gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom o beogradskim izborima i da će verovatno biti saradnje.

  • Novosađanin napao policajca Novosađanin napao policajca

    Jedan Novosađanin uhapšen je jer je napao policajca koji je pokušao da ga spreči u teškoj krađi, saopštila je Policijska uprava u Novom Sadu.

  • Prekinuta sednica Skupštine Kosova Prekinuta sednica Skupštine Kosova

    Zbog nedostaka kvoruma i na zahtev šefa poslaničke grupe Demokratskog saveza Kosova Avdulaha Hotija danas je prekinuta sednica Skupštine Kosova, koju su prethodno napustili poslanici iz redova koalicije okupljene oko Demokratske partije Kosova (DPK) i članovi Vlade Kosova.

  • U novom broju nedeljnika Novi magazin pročitajte... U novom broju nedeljnika Novi magazin pročitajte...

    Tema broja: Prava dece --- Mali ljudi, mala i prava: mnoga prava mnoge dece na normalno odrastanje samo su puki san, koji prelazi u košmar kada se nad nekim detetom nadvije smrt usled zlostavljanja, otmice, radne ili seksualne eksploatacije ili mučenja. U senci teških zločina ostaje notorna činjenica da je i svakodnevni život tegoba za mnoštvo dece. Iz raznih razloga... Piše: Jelka Jovanović

Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
T6 bazeni, spa
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije festival nauke