27.06.2019 Beograd

VideoIntervju Marko Blagojević: Spremniji smo nego 2014.

Intervju Marko Blagojević: Spremniji smo nego 2014. Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Teške poplave, obnova i odbrana od elementarnih nepogoda, ali i drugi infrastrukturni objekti, poput budućeg beogradskog metroa, izgradnje nacionalnog i još niza stadiona, teme su za razgovor sa direktorom za Kancelariju za javna ulaganja Markom Blagojevićem

Razgovarala: Jelka Jovanović

Beograd pod vodom ovih dana, deo zapadne i centralne Srbije krajem maja i tokom juna… Za poplavljene katastrofa koju su udruženo izazvali veliki pljuskovi, ali i pojedinačni i lični nemar. Kakav i koji, razgovaramo sa direktorom Kancelarije za javna ulaganja Markom Blagojevićem, zaduženim, između ostalog, za obnovu i prevenciju od elementarnih nepogoda.

 

*Za početak; da ove godine padne kiše kao 2014, da li bi šteta bila ista

Svakako ne. Mi smo imali situaciju tokom prethodnih pet godina, pa i ove, na primer u Lučanima, da je količina vode veća i nivo reke viši nego 2014, a da je šteta manja. Uloženo je preko sto miliona evra u više od sto gradova i opština na preko 500 lokacija širom zemlje, i to je pokazalo rezultate; tada smo imali 119 opština i gradova pogođenih poplavama, 2019. u 22 je proglašena vanredna situacija, od čega su u desetak opština imali štetu.

Gro poplavljenih stambenih objekata ove godine je u Kraljevu, oko 400, i u Lučanima 250, od ukupno 900. Šteta 2014. bila je 1,7 milijardi evra, sada je grubo procenjena na oko 25 miliona, tada je iznos prosečne isplaćene pomoći porodicama čiji su stambeni objekti oštećeni bila 240 hiljada dinara, 2016. bila je 190.000; 2019 – 170.000, prošle godine 130.000 dinara.

Dakle, manji broj objekata, manji broj opština i manji obim štete na objektima. Mislim da je to samo po sebi bar donekle dokaz efekata i rezultata koje su proizvela ulaganja u nove objekte, jačanje i obnovu postojeće odbrambene infrastrukture. Pod tim podrazumevam nasipe, obaloutvrde, čišćenje rečnih korita, nabavku nove opreme, izgradnju i obnovu brana, dakle, sve što čini objekte u vodoprivredi Srbije.

 

*Kad su počele majske kiše vaša izjava da 2014. nismo imali sistem, a danas imamo, izazvala je mnogo negativnih reakcija. Šta mislite pod tim kad kažete da danas imamo sistem?

To se, pre svega, odnosi na reagovanje u vanrednim situacijama. Mi smo, ne ove već 2016, imali neuporedivo efikasnije delovanje svih službi koje su bile nadležne za reagovanje nego što je to bio slučaj 2014; unapređena je komunikacija, unapređena interakcija i samim tim unapređene su brzina i efikasnost delovanja tih službi kad je u pitanju spasavanje. Pre svega sam o tome govorio.

Drugo, kad je obnova u pitanju, mi 2014. nismo imali ni zakon po kojem se obnova sprovodi ni telo u Vladi koje je sposobno da taj posao sprovede na jedan moderan, normalan način. Tada nam je bilo potrebno tri meseca da budu izdata prva rešenja o uplati pomoći, već 2016. za isto nam je bilo potrebno tri nedelje, ove godine isto tako; dakle tri nedelje nakon proglašenja vanredne situacije, konkretno u Kraljevu, izdato je prvo rešenje za isplatu pomoći.

I, treće, a već sam pomenuo, ulaganja u vodoprivredu.

 

*Šta je još potrebno da se sistem zaokruži?

Potrebno je, recimo, sve aktere u sistemu opremiti bolje nego što su opremljeni iako su danas značajno bolje opremljeni nego 2014; potrebno je jačati njihove kapacitete i kad je u pitanju broj ljudi i oprema neophodna za reagovanje. I crpne stanice, pumpe, oprema za spasioce. Potrebno je da ih bude više i da budu bolje obučeni, ali sem toga i bolje obučeni (odeveni), moraju da imaju odgovarajuću opremu da bi mogli na odgovarajući način da rade svoj posao.

 

*Da ne stradaju spasioci dok spasavaju druge?

Ne može niko u farmerkama i patikama da radi posao spasioca. Mi smo nakon 2014. počeli na tome da radimo, tada smo imali 3.000 pripadnika Civilne zaštite koji deluju pod okriljem Sektora za vanredne situacije, ali tek posle toga opremili smo prvih hiljadu odgovarajućom opremom.

 

*U prethodnom broju Novi magazin je objavio užasavajuće fotografije jezera Ribarići, koje su volonteri očistili prošlog vikenda. Takve fotografije imate i vi. Šta tu može da se uradi? To je u nadležnosti lokalnih samouprava.

Nekada je samo potrebno primeniti zakon, u praksi primeniti pravila koja već postoje.

 

*Mislite na kažnjavanje onih koji bacaju smeće u vodotokove?

Između ostalog.

 

*Pa što se to ne radi? Znam da nije u vašoj nadležnosti, ali upućeni ste.

Često je za to potrebna – petlja, to nisu popularne mere. Kažnjavanje nikada nije popularna mera, a u svakoj toj situaciji ljudi mogu da vas pitaju “pa dobro, šta ja da radim sa ovim đubretom?”, a vi nemate dobro organizovan sistem odlaganja otpada. Negde ga ima, neke opštine takav otpad prikupljaju i u najudaljenijim selima.

*Vrnjačka Banja, Sokobanja…

Tako je, ali takvih opština je malo i u to treba da se ulaže, kao i u deponije, to je posao kojem moramo posvetiti dužnu pažnju. Između ostalog, to će uskoro postati naša obaveza kad je u pitanju pristupanje Evropskoj uniji jer u momentu kad se otvori poglavlje 27 to prestaje da bude stvar naše volje, a implementacija obaveza koje to poglavlje podrazumeva je skupa, podrazumeva mnogo skupih infrastrukturnih objekata.

 

*Koordinira li Kancelarija izgradnju neke regionalne deponije?

Ne još, to je i dalje u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine; sa Ministarstvom sarađujemo u izgradnji kapaciteta za preradu otpadnih voda. To je potpuno novi projekat koji finansira Razvojna banka Saveta Evrope, koji se sada sprema i tokom naredne godine trebalo bi da počne da se realizuje. To je jedan od projekata koji, između ostalog, za cilj imaju i manji rizik od plavljenja.

Pogledajte šta je u Borči napravilo problem, to nije izlivanje bilo kakve reke, tu je kanalska mreža koja je korišćena suprotno svojoj originalnoj svrsi i dovela dotle da infrastruktura nije sposobna da primi tu i takvu količinu vode. Ne treba zanemariti da je palo 100 litara po kvadratnom metru za sat i po, koliko u proseku padne za čitav jun, koji je najkišniji mesec. Da je kanalska mreža bila u funkciji, možda bi bila u stanju da prihvati tu vodu ili makar efekti, odnosno posledice tih padavina ne bi bile ovakve kakve su sada. Ali kanalska mreža je dovedena u takvo stanje da ne može da vrši svoju osnovnu funkciju.

Na teritoriji Pančevačkog rita imate 940 kilometara poljoprivrednih kanala za odvodnjavanje, nekontrolisano naseljavanje, naročito u Borči, proizvelo je da se od 940 kilometara kanalske mreže za odvodnjavanje 400 koristi kao kanalizaciona mreža.

 

*Što će reći da nema normalne kanalizacione mreže, pa su oni kanale koristili za otpadne vode?

Ne normalne, nema nikakve kanalizacione mreže, pa se kanalska mreža koristi kao fekalna kanalizacija. Ali, problem je prepoznat i Grad Beograd je otpočeo komunikaciju sa Evropskom investicionom bankom i sprovešće izgradnju sistema za preradu otpadnih voda na teritoriji Borče, ali potrebno je vreme da se projekat spremi. Problem je prepoznat pre poplave od juče (nedelja), ali decenije nemara dolaze na naplatu; poplave iz maja i juna 2019. posledica su nemara prema infrastrukturi. Ne svuda, u Trsteniku je bila tolika količina vode da se slivala niz brda nasumično ka naseljenom delu.

 

*Ne bujičnim tokovima?

Ne, ne postoji korito, zasićena je zemlja i voda se bukvalno slivala niz planinu kao niz ogledalo nezavisno od bilo kojeg korita bilo koje reke. I u Kniću je bila takva situacija; ali ukupnu štetu učinilo bi manjom staranje o vodotokovima. Prepoznali smo to i počeli time da se bavimo, ali kako da vam kažem, to je rupa bez dna; prošle godine smo u 15 opština imali intervencije u proseku vredne milion evra. U Mionici i u Petrovcu na Mlavi, na primer, niste imali naslov u novinama da se nije dogodila poplava i nikada takav naslov nećete videti, ali to jeste činjenica. Prvi put nakon 40 godina mionička sela Ključ, Sanković i Radenković nisu poplavljena zato što je tokom 2018. i 2019. izveden projekat vredan 1,2 miliona evra na uređenju lokalnih vodotokova koji su u nadležnosti lokalnih samouprava. Ista stvar je u Petrovcu na Mlavi, projekat vredan milion evra, prva godina u nizu da u selima oko te opštine niste imali plavljenje.

 

*Govorimo o dugoročnim ulaganjima i dugoročnim koristima?

Govorimo o decenijama, od sredine osamdesetih kada je sve stalo, stalo je između ostalog i ulaganje u preventivnu infrastrukturu i samo se tu i tamo poneko nasumično bavio izgradnjom objekata, ulaganja su iz godine u godinu bila sve manja, budžeti vodoprivrednih preduzeća iz godine u godinu bili su sve manji, o investicijama neću ni da govorim. Kao posledicu tog višedecenijskog nemara imali smo prvo 2014. godinu, a potom s manjim efektima u neuporedivo manjem broju opština s neuporedivo manjom štetom i u godinama posle nje.

A ovo je ulaganje od kojeg malo koje ima više smisla; džaba vam sva ulaganja u razvoj, razvojne projekte ukoliko razvoj ne činite održivim. Džaba vam višemilionsko ulaganje u bolnicu, ukoliko ta bolnica bude oštećena u poplavi.

 

*Preći ćemo na drugu temu koja takođe podrazumeva velika ulaganja, budući nacionalni stadion još nije u nadležnosti Kancelarije…

Jeste, ali čekamo projekat, kada bude utvrđeno kog kapaciteta stadion treba da bude, Kancelarija će biti zadužena za realizaciju.

 

*Preostalih šest novih stadiona već se zna, sto miliona evra?

To je projekcija za izgradnju šest novih stadiona i tri obnovljena u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

*Kao neko ko upravlja javnim ulaganjima, mislite li da je ovo Srbiji sada potrebno i isplativo?

Vidite ovako; pokrenut je veliki investicioni ciklus u zdravstvu, milijardu evra, samo u Klinički centar Beograd biće uloženo preko sto miliona evra u građevinske radove. To je objekat koji bukvalno raste kao iz vode, mislim da se radi osmi sprat nove kule; Klinički centar u Novom Sadu je završen, u Nišu je u opremanje i radove uloženo 53 miliona evra, KBC Zemun, KBC “Dragiša Mišović”, Urgentni centar, Tiršova, klinike i bolnice širom Srbije, u Leskovcu, Loznici, sprema se u Vrbasu, Pančevu… Dakle, ogroman investicioni ciklus koji će biti realizovan u narednih četiri, pet godina.

 

*Odakle stižu sredstva?

Iz različitih izvora, krediti Evropske investicione banke, Razvojne banke Saveta Evrope, budžetska sredstva koja se ulažu u primarnu zdravstvenu zaštitu, opšte bolnice.

Dalje, imate ulaganje u prosvetu, više od 120 škola potpuno je rekonstruisano, funkcionalnije su, bezbednije i energetski efikasnije; imate ulaganje u centre za socijalnu zaštitu, ulaganja u nauku. Uveliko se radi Naučno-tehnološki park u Novom Sadu, u Nišu je počela gradnja dodatnih kapaciteta za Elektronski fakultet, uskoro će početi gradnja novih kapaciteta za FON… To su sve velika ulaganja, sto miliona evra uloženo je u preventivnu infrastrukturu, sa Svetskom bankom se razgovara o novom investicionom ciklusu u slivu Save, odnosno Drine, vrednom sto miliona evra, u tom slivu je ozbiljan rizik od plavljenja.

Imamo ulaganja u kulturu, sprema se projekat vredan 20 miliona evra iz kojeg će biti obezbeđena sredstva za bivši muzej “25. maj”, “Cvijetu Zuzorić”, Narodno pozorište; Narodni i Muzej savremene umetnosti su sređeni. U toku je projektovanje nacionalne koncertne dvorane koja će biti dom Filharmonije.

Ulaganju u sportsku infrastrukturu je poslednji projekat u koji se Vlada Srbije upustila nakon ulaganja u zdravlje, prevenciju, socijalnu zaštitu, nauku i u kulturu, a ne podrazumeva isključivo ulaganje u stadione. Podrazumeva ulaganje u školske bazene jer imate opštine kao Šid u kojima ne postoji nijedan javni bazen. Prvi javni bazen tamo biće onaj koji izgradimo u školi “Sremski front”, koji će uskoro početi da se radi, a neće biti ni prvi ni poslednji. Sportsko društvo “Radnički” na Vračaru dobiće novi dvoranu, hala Pionir se sređuje, bazeni po Beogradu, sportske hale i sale za fiskulturu širom Srbije.

Govorimo o sveobuhvatnom ulaganju u sportsku infrastrukturu, ne isključivo i jedino u izgradnju ili rekonstrukciju stadiona. Ukoliko govorimo o promociji sporta, govorimo o promociji novih vrednosti, novih, zdravih stilova života, možemo da budemo glasni i na rečima zastupamo neke stavove ili da radimo onako kako to ima najviše smisla, a to je ulaganje u sportsku infrastrukturu.

 

*Dobro, dobijate projekat i rukovodite njime, ali mislite li privatno, ako je to dozvoljeno, da fudbal baš i nije uspešna priča u Srbiji, pa da se baš tu ulaže!

Ja ovde nisam u privatnom kapacitetu nego u kapacitetu direktora jedne institucije Vlade Republike Srbije, mada, moram da priznam, i privatno delim to mišljenje da naš sport sa infrastrukturom kakvu danas imamo i ne može da bude bolji.

 

*Fudbal! Nemojte ostale sportove da mešate, kao vaterpolo, odbojku, košarku…

Koje, gde vi to imate zavidnu infrastrukturu?

 

*Vezujem za uspeh.

Ja govorim o stanju sportske infrastrukture u Srbiji danas, stadioni su u katastrofalnom stanju, to nisu stadioni nego seoska igrališta.

 

*Hoće li stadioni imati i atletske staze?

Ne, grade se tako da zadovolje minimum standarda UEFA i po kapacitetu i po sadržaju (do 18.000 gledalaca). Standardi UEFA su takvi da fudbalski stadion jeste i ostaje to; tamo gde postoji atletska staza ostaće, ali tamo gde se gradi novi stadion gradiće se bez atletske staze.

Ali, koliko vi tačno klinaca možete da privučete da se bave fudbalom sa ovakvim stadionima kakve imamo? Koliko gledalaca? Koliko vi, na primer, morate da volite pozorište da biste otišli i sedeli na raspaloj fotelji iz koje vas feder bode u zadnjicu dok vam kiša pada za vrat kroz krov koji prokišnjava, koliko treba da volite pozorište da biste išli i ispratili celu predstavu?

Ista stvar je i s fudbalom; koliko treba da volite fudbal da biste išli na mesto gde nemate uslove za zadovoljavanje osnovnih fizičkih potreba, da ne govorim o komforu!

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 28.06.2019, 21:45h Данко Б. Марин

    Још се лупета о стадионима, аутисти не знају шта нам ради бела куга :-(

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Belex eng
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side