19.11.2015 Beograd

VideoIntervju Nj.E. Arne Sanes Bjornstad: U Srbiji se lakše radi nego ranije

Intervju Nj.E. Arne Sanes Bjornstad: U Srbiji se lakše radi nego ranije Foto: Z. Raš
O dugogodišnjim dobrim odnosima između Kraljevine Norveške i Srbije, ekonomskoj saradnji, Evropskoj uniji i NATO, “tajni” norveškog bogatstva i načinu korišćenja naftnih i gasnih rezervi, za Novi magazin govori Nj.E. Arne Sanes Bjornstad, ambasador u Srbiji koji je dužnost preuzeo u septembru

Razgovarala: Julijana Mojsilović

 

Norveška nesumnjivo spada među najuređenije i najbogatije zemlje sveta. Mudrom ekonomskom politikom i veoma dobrim vođenjem računa o nacionalnim interesima, postali su država-uzor i ona za koju ljudi često kažu – e, pa nismo mi Norveška da možemo to i to. Zato je prvo pitanje za NJ.E. Arne Sanes Bjornstada, norveškog ambasadora, kako vidi odnose njegove zemlje i Srbije u kojoj mnogi sanjaju da jednom žive kao Norvežani.

Odnosi su veoma dobri, uz povremene uspone i padove za vreme vladavine Slobodana Miloševića. Želim da vas podsetim da su u vreme Prvog svetskog rata dobrovoljci iz Norveške pružali humanitarnu pomoć Srbima. Zatim, u vreme Drugog svetskog rata Nemci su srpske ratne zarobljenike slali u Norvešku, gde su imali dobar tretman. Naši odnosi su u to vreme takođe bili veoma dobri.

Mi politički imamo različite saveze, ali uvek dobru komunikaciju.

 

A u ekonomskom smislu?

Imamo dugotrajnu politiku pomaganja Srbiji, kao i sada u ovoj migrantskoj krizi, ali takođe i ulažemo u Srbiju. Telenor je najbolji primer, a oko 20 drugih kompanija su na razne načine ovde ekonomski aktivne. Jedna od sledećih stvari biće ulaganje u usluge, na primer u održavanje sistema podataka.

 

Norveška pomoć Srbiji

Vlada u Oslu je u poslednjih 15 godina za modernizaciju u Srbiji izdvojila 250 miliona evra bespovratne pomoći

 

Kakve su reakcije iz norveških kompanija koje rade u Srbiji?

Uglavnom su veoma zadovoljni i kažu da su srećni zbog progresa koji im je ovde olakšao posao. Telenor, na primer, ima neke probleme u drugim zemljama, ali ovde sve ide glatko. Inače, lakše se dolazi do dozvola, zakonski okvir za poslovanje je znatno predvidljiviji, tako da je čitava situacija takva da se lakše radi nego ranije. Želim da naglasim da norveške kompanije smatraju da je Srbija zemlja u kojoj se lakše radi nego u ostalim u regionu.

 

Norveška

Moderni etimolozi veruju da ime zemlje znači “severni put” (put prema severu).

Po Ustavu donetom 17. maja 1814. (nadahnut je Deklaracijom o nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država kao i Francuskom revolucijom), sa izmenama 1906. i još posle više od 50 puta, Norveška je unitarna ustavna monarhija s parlamentarnim sistemom vlasti. Na prestolu je od 1991. kralj Harald V.

Norveška ima 5 miliona stanovnika, čija je prosečna godišnja zarada do nedavno bila oko 50.000 evra. Norvežani imaju drugi najveći bruto domaći proizvod, BDP,po stanovniku (nakon Luksemburga) i četvrti najviši u svetu. Danas Norveška slovi za drugu najbogatiju zemlju po novčanoj vrednosti, s najvećom kapitalnom rezervom po stanovniku uopšte.

 

Koliko su nafta i prirodni gas doprineli bogatstvu Norveške?

Industrija i usluge u velikoj meri su vezane za eksploataciju rezervi nafte i gasa, kao hi-tech industrija, ribolov, brodogradnja koja je tradicionalna grana privrede. Naše dve banke su među 10 najvećih u svetu kad je reč o finansiranju brodogradnje, kupovini i prodaji brodova i brodogradilišta.

Zarada od nafte i gasa prolazi kroz državni budžet, ali se zapravo ne troši. Ne koristi se ni u kakve političke svrhe. Ona ide u razne fondove, kao što je penzijski fond, na primer, i uglavnom se investira u akcije, obveznice i nekretnine po svetu. Drugim rečima, investiramo tamo odakle nam se novac vraća u dužem periodu.

Norvežani su dva puta rekli NE ulasku u Evropsku uniju. Zbog čega?

Na referendumima 1972. i 1994. odbili smo ulazak u Evropsku uniju. Za prvi put je važno napomenuti da smo imali viši životni standard od zemalja članica. Ljudi su strahovali da će im pasti životni standard ako zemlja uđe u EU. Uglavnom, nisu mislili da nam to treba, nisu želeli promenu. U vreme drugog referenduma 1994. već smo bili deo zajedničkog evropskog tržišta, izuzimajući poljoprivredu i ribolov, jer su oni izvan tog zajedničkog ekonomskog prostora. Članica smo Šengenskog viznog režima i NATO kao jedna od zemalja osnivača Alijanse – što nam je bezbednosna garancija – tako da smo veoma blisko povezani s međunarodnom zajednicom. Obično kažemo da smo deo saradnje za zaštitu sloboda i prosperiteta, kao članica NATO i evropskog ekonomskog prostora.

 

Život bez rada

O Norveškoj i njenom bogatstvu se ispredaju razne priče. Jedna od takvih je i ona koja kaže da kad bi svi Norvežani ovog časa prestali da rade, mogli bi da prežive i u narednih 40 godina.

Na to NJ.E. Arne Sanes Bjornstad kaže da je preterivanje. “Možda dve godine”, dodao je uz osmeh.

 

Srbiji treba EU?

To je nešto o čemu Srbi sami treba da odluče. Ako Srbija želi više investicija, onda bi članstvo u EU mnogo pomoglo. A činjenica je da je Srbija počela sa usvajanjem evropskih regulativa, što vodi ka članstvu. Ali ako, kao Norveška, i niste članica EU, možete imati ista pravila i legislaturu kao Unija.

 

A NATO?

Tu je možda više emocija. Ali, i to je na Srbima da odluče. Za Norvešku je NATO garancija slobode.

 

Postoji li veza između ulaska u NATO i EU?

Odbrambene politike se razlikuju, ali postoji veza između NATO i EU. Većina članova NATO, ne sve, jesu i članice EU. U osnovi postoje sličnosti u vrednostima. Kad je reč o bezbednosti, zemlje članice EU koje nisu u NATO, kao Švedska i Finska, računaju na evropsku bezbednost. Iz norveškog ugla, NATO je garant bezbednosti.

 

Pogledajte intervju:

Play

 

Ko je Nj.E. Arne Sanes Bjornstad

Ambasador Bjornstad je karijeru počeo u Ministarstvu spoljnih poslova Norveške kao referent za pravne poslove u Odeljenju za dostave 1990. godine. Usledili su poslovi u Ankari (1994-97), Rabatu (1997) i Parizu (1998-2001) koordinatora za saradnju norveške spoljne politike, kao i pravnih i unutrašnjih poslova sa Evropskom unijom.

Od 2003. do 2006. bio je viši savetnik u Kancelariji premijera Norveške i sekretar vladinog Saveta bezbednosti; od 2006. do 2008. bio je savetnik za ekonomske i evropske poslove u Norveškoj ambasadi u Londonu, a potom je do 2011. bio zamenik šefa misije u Londonu.

Pre dolaska u Beograd 1. septembra ove godine, gospodin Bjornstad je bio generalni inspektor i šef Jedinice za spoljnu službu kontrole u Oslu.

 

 

autor: Julijana Mojsilović izvor: Novi magazin / Foto: Z. Raš
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Intervju Nebojša Zelenović: Verujem Šapčanima, pobedićemo Intervju Nebojša Zelenović: Verujem Šapčanima, pobedićemo

    Izbor koji se stavlja pred građane Šapca je jednostavan – ili glasate za normalnost ili za mafiju. Ne mislim da će biti drugih pritisaka, kaže gradonačelnik Šapca za Novi magazin i objašnjava razloge koji su njega i njegovu koaliciju naveli da izađu na lokalne izbore, nastavljajući bojkot svih drugih.

  • Sutra ujutru vetrovito i hladno vreme sa padavinama Sutra ujutru vetrovito i hladno vreme sa padavinama

    U Srbiji će sutra ujutru biti vetrovito, oblačno i hladno, ponegde sa kišom, dok se od sredine dana očekuje prestanak padavina i smanjenje oblačnosti, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).

  • U novom broju nedeljnika Novi magazin pročitajte... U novom broju nedeljnika Novi magazin pročitajte...

    Tema broja: Zagađenje vazduha - Srbija u top 10 u svetu - Hoće li zagađenje vazduha ući u bukvare kroz zagonetku “ne vidiš ga, ne jedeš ga, ne piješ ga, a truje te iako je bezbedan”? Ili kao oksimoron, mađioničarski trik, kao velika iluzija koja ne postoji, a ima potencijal masovnog uništenja? Piše: Jelena Aleksić

  • Vučić: Dogovoren komplet mera protiv novog koronavirusa, nema zaraženih u Srbiji Vučić: Dogovoren komplet mera protiv novog koronavirusa, nema zaraženih u Srbiji

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je na današnjem sastanku s predstavnicima svih zdravstvenih i drugih institucija koje učestvuju u borbi protiv novog koronavirusa, dogovoren "komplet mera prevencije i hitnih reakcija" nadležnih organa protiv tog virusa i naveo da u Srbiji nema zaraženih.

  • Vulin: Prvi put jedinica Vojske Srbije samoodrživa u mirovnoj misiji Vulin: Prvi put jedinica Vojske Srbije samoodrživa u mirovnoj misiji

    Ministar odbrane Aleksandar Vulin i zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-major Petar Cvetković ispratili su danas deseti kontigent VS u mirovnoj misiji UN u Centralnoafričkoj Republici, koji se razlikuje od svih dosadašnjih po tome što će tokom čitavog angažovanja svoje zadatke obavljati kao samostalna i samoodrživa jedinica, odnosno vojna bolnica.

  • Ugljanin: SDA ide na izbore Ugljanin: SDA ide na izbore

    Stranka demokratske akcije Sandžaka (SDA) izaći će na izbore, iako smatra da je "upitna i sama svrha učešća Bošnjaka na njima", izjavio je danas Radiju Sto plus predsednik SDA Sulejman Ugljanin.

  • Tužba i postupak DJB protiv Stefanovića zbog Zakona o oružju Tužba i postupak DJB protiv Stefanovića zbog Zakona o oružju

    Poslanici pokreta Dosta je bilo u Skupštini Srbije podneli su zahtev za izmenu Zakona o oružju i municiji kojom bi, kako se navodi, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) bilo sprečeno da "samovoljno otima" oružje "savesnim građanima", kao i da bi bilo obezbeđeno "ustavno pravo građana da poseduju oružje".

  • Naučnice u Srbiji: Da li je nauka ženskog roda? Naučnice u Srbiji: Da li je nauka ženskog roda?

    Žene su u visokoobrazovnim i naučnim institucijama, a to podrazumeva da se njihov društveni i ekonomski status vrednuje na ravnopravan način, ali njihovo pozicioniranje nije isključivo problem rodne ravnopravnosti već rodne vidljivosti i predstavljanja na putu javnog integriteta. Iako su znanje, moć znanja i dostignuća neosporni, one se u javnom diskursu izostavljaju i obezvređuju pod uticajem tradicionalnih obrazaca rodnih uloga. O položaju žene-naučnice raspravljano je u SANU na trodnevnom naučnom skupu.

  • Mediji: "Srbija 21" izlazi na izbore Mediji: "Srbija 21" izlazi na izbore

    Organizacija Srbija 21 donela je odluku da učestvuje na parlamentarnim izborima, a ta odluka će formalno biti usvojena tokom narednog vikenda, piše Blic u današnjem izdanju i podseća da je nedelju dana ranije doneta odluka koja se tiče lokalnih izbora.

  • Nišlija uhapšen zbog pokušaja ubistva Nišlija uhapšen zbog pokušaja ubistva

    Policijska uprava u Nišu je danas saopštila da je uhapsila Nišliju I.M. (33) zbog pokušaja ubistva.

  • Lončar: S mučninom sam gledao film Vladalac Lončar: S mučninom sam gledao film Vladalac

    Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je danas da je pokušao da odgleda film "Vladalac" sa "ozbiljnom mučninom u želucu", ali, kako je rekao, "kao član Vlade mora te stvari da odgleda".

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side