19.11.2015 Beograd

VideoIntervju Nj.E. Arne Sanes Bjornstad: U Srbiji se lakše radi nego ranije

Intervju Nj.E. Arne Sanes Bjornstad: U Srbiji se lakše radi nego ranije Foto: Z. Raš
O dugogodišnjim dobrim odnosima između Kraljevine Norveške i Srbije, ekonomskoj saradnji, Evropskoj uniji i NATO, “tajni” norveškog bogatstva i načinu korišćenja naftnih i gasnih rezervi, za Novi magazin govori Nj.E. Arne Sanes Bjornstad, ambasador u Srbiji koji je dužnost preuzeo u septembru

Razgovarala: Julijana Mojsilović

 

Norveška nesumnjivo spada među najuređenije i najbogatije zemlje sveta. Mudrom ekonomskom politikom i veoma dobrim vođenjem računa o nacionalnim interesima, postali su država-uzor i ona za koju ljudi često kažu – e, pa nismo mi Norveška da možemo to i to. Zato je prvo pitanje za NJ.E. Arne Sanes Bjornstada, norveškog ambasadora, kako vidi odnose njegove zemlje i Srbije u kojoj mnogi sanjaju da jednom žive kao Norvežani.

Odnosi su veoma dobri, uz povremene uspone i padove za vreme vladavine Slobodana Miloševića. Želim da vas podsetim da su u vreme Prvog svetskog rata dobrovoljci iz Norveške pružali humanitarnu pomoć Srbima. Zatim, u vreme Drugog svetskog rata Nemci su srpske ratne zarobljenike slali u Norvešku, gde su imali dobar tretman. Naši odnosi su u to vreme takođe bili veoma dobri.

Mi politički imamo različite saveze, ali uvek dobru komunikaciju.

 

A u ekonomskom smislu?

Imamo dugotrajnu politiku pomaganja Srbiji, kao i sada u ovoj migrantskoj krizi, ali takođe i ulažemo u Srbiju. Telenor je najbolji primer, a oko 20 drugih kompanija su na razne načine ovde ekonomski aktivne. Jedna od sledećih stvari biće ulaganje u usluge, na primer u održavanje sistema podataka.

 

Norveška pomoć Srbiji

Vlada u Oslu je u poslednjih 15 godina za modernizaciju u Srbiji izdvojila 250 miliona evra bespovratne pomoći

 

Kakve su reakcije iz norveških kompanija koje rade u Srbiji?

Uglavnom su veoma zadovoljni i kažu da su srećni zbog progresa koji im je ovde olakšao posao. Telenor, na primer, ima neke probleme u drugim zemljama, ali ovde sve ide glatko. Inače, lakše se dolazi do dozvola, zakonski okvir za poslovanje je znatno predvidljiviji, tako da je čitava situacija takva da se lakše radi nego ranije. Želim da naglasim da norveške kompanije smatraju da je Srbija zemlja u kojoj se lakše radi nego u ostalim u regionu.

 

Norveška

Moderni etimolozi veruju da ime zemlje znači “severni put” (put prema severu).

Po Ustavu donetom 17. maja 1814. (nadahnut je Deklaracijom o nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država kao i Francuskom revolucijom), sa izmenama 1906. i još posle više od 50 puta, Norveška je unitarna ustavna monarhija s parlamentarnim sistemom vlasti. Na prestolu je od 1991. kralj Harald V.

Norveška ima 5 miliona stanovnika, čija je prosečna godišnja zarada do nedavno bila oko 50.000 evra. Norvežani imaju drugi najveći bruto domaći proizvod, BDP,po stanovniku (nakon Luksemburga) i četvrti najviši u svetu. Danas Norveška slovi za drugu najbogatiju zemlju po novčanoj vrednosti, s najvećom kapitalnom rezervom po stanovniku uopšte.

 

Koliko su nafta i prirodni gas doprineli bogatstvu Norveške?

Industrija i usluge u velikoj meri su vezane za eksploataciju rezervi nafte i gasa, kao hi-tech industrija, ribolov, brodogradnja koja je tradicionalna grana privrede. Naše dve banke su među 10 najvećih u svetu kad je reč o finansiranju brodogradnje, kupovini i prodaji brodova i brodogradilišta.

Zarada od nafte i gasa prolazi kroz državni budžet, ali se zapravo ne troši. Ne koristi se ni u kakve političke svrhe. Ona ide u razne fondove, kao što je penzijski fond, na primer, i uglavnom se investira u akcije, obveznice i nekretnine po svetu. Drugim rečima, investiramo tamo odakle nam se novac vraća u dužem periodu.

Norvežani su dva puta rekli NE ulasku u Evropsku uniju. Zbog čega?

Na referendumima 1972. i 1994. odbili smo ulazak u Evropsku uniju. Za prvi put je važno napomenuti da smo imali viši životni standard od zemalja članica. Ljudi su strahovali da će im pasti životni standard ako zemlja uđe u EU. Uglavnom, nisu mislili da nam to treba, nisu želeli promenu. U vreme drugog referenduma 1994. već smo bili deo zajedničkog evropskog tržišta, izuzimajući poljoprivredu i ribolov, jer su oni izvan tog zajedničkog ekonomskog prostora. Članica smo Šengenskog viznog režima i NATO kao jedna od zemalja osnivača Alijanse – što nam je bezbednosna garancija – tako da smo veoma blisko povezani s međunarodnom zajednicom. Obično kažemo da smo deo saradnje za zaštitu sloboda i prosperiteta, kao članica NATO i evropskog ekonomskog prostora.

 

Život bez rada

O Norveškoj i njenom bogatstvu se ispredaju razne priče. Jedna od takvih je i ona koja kaže da kad bi svi Norvežani ovog časa prestali da rade, mogli bi da prežive i u narednih 40 godina.

Na to NJ.E. Arne Sanes Bjornstad kaže da je preterivanje. “Možda dve godine”, dodao je uz osmeh.

 

Srbiji treba EU?

To je nešto o čemu Srbi sami treba da odluče. Ako Srbija želi više investicija, onda bi članstvo u EU mnogo pomoglo. A činjenica je da je Srbija počela sa usvajanjem evropskih regulativa, što vodi ka članstvu. Ali ako, kao Norveška, i niste članica EU, možete imati ista pravila i legislaturu kao Unija.

 

A NATO?

Tu je možda više emocija. Ali, i to je na Srbima da odluče. Za Norvešku je NATO garancija slobode.

 

Postoji li veza između ulaska u NATO i EU?

Odbrambene politike se razlikuju, ali postoji veza između NATO i EU. Većina članova NATO, ne sve, jesu i članice EU. U osnovi postoje sličnosti u vrednostima. Kad je reč o bezbednosti, zemlje članice EU koje nisu u NATO, kao Švedska i Finska, računaju na evropsku bezbednost. Iz norveškog ugla, NATO je garant bezbednosti.

 

Pogledajte intervju:

Play

 

Ko je Nj.E. Arne Sanes Bjornstad

Ambasador Bjornstad je karijeru počeo u Ministarstvu spoljnih poslova Norveške kao referent za pravne poslove u Odeljenju za dostave 1990. godine. Usledili su poslovi u Ankari (1994-97), Rabatu (1997) i Parizu (1998-2001) koordinatora za saradnju norveške spoljne politike, kao i pravnih i unutrašnjih poslova sa Evropskom unijom.

Od 2003. do 2006. bio je viši savetnik u Kancelariji premijera Norveške i sekretar vladinog Saveta bezbednosti; od 2006. do 2008. bio je savetnik za ekonomske i evropske poslove u Norveškoj ambasadi u Londonu, a potom je do 2011. bio zamenik šefa misije u Londonu.

Pre dolaska u Beograd 1. septembra ove godine, gospodin Bjornstad je bio generalni inspektor i šef Jedinice za spoljnu službu kontrole u Oslu.

 

 

autor: Julijana Mojsilović izvor: Novi magazin / Foto: Z. Raš
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Pismo medijskih udruženja Mekalisteru o Maji Pavlović Pismo medijskih udruženja Mekalisteru o Maji Pavlović

    Nezavisno udruzenje novinara Srbije, Nezavisno udruzenje novinara Vojvodine i Lokal pres uputili su danas pismo predsedniku Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvidu Mekalisteru u kojem su ga obavestili o štrajku koleginice Maje Pavlovic i zatražili od njega da joj pruži podršku prilikom posete Srbiji.

  • Dačić: Licemerno zalaganje za prava Hrvata dok Srbe tuku jer gledaju Zvezdu Dačić: Licemerno zalaganje za prava Hrvata dok Srbe tuku jer gledaju Zvezdu

    Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić optužio je danas hrvatske vlasti da stvaraju antisrpsko raspoloženje u toj zemlji koje rezultira napadima na pripadnike srpske manjine i ocenio da licemerno zvuče njihova zalaganja za prava Hrvata u Srbiji kada se Srbi napadaju zato što gledaju utakmicu Crvene zvezde.

  • Zelenović: Vučić ne razume šta se dešava u Srbiji Zelenović: Vučić ne razume šta se dešava u Srbiji

    Predsednik Zajedno za Srbiju (ŽS) i kopredsedavajući Saveza za Srbiju Nebojša Zelenović izjavio je danas da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u hiljaditom "ekskluzivnom intervjuu" za TV Pink, po ko zna koji put pokazao da ne razume šta se dešava u Srbiji i da zemlju svesno gura u krizu koja će eskalirati.

  • Kosovski mediji: Autobus iz Prizrena kamenovan kod Kruševca, nema povređenih Kosovski mediji: Autobus iz Prizrena kamenovan kod Kruševca, nema povređenih

    Autobus koji je iz Prizrena krenuo ka Frankfurtu kamenovan je kod Kruševca, a povređenih nije bilo, prenos portal Kossev pozivajući se na kosovske medije.

  • Dveri pozivaju Srbe da bojkotuju kosovske izbore Dveri pozivaju Srbe da bojkotuju kosovske izbore

    Pokrajinski odbor Dveri pozvao je danas sve Srbe sa Kosova i Metohije da bojkotuju predstojeće izbore na Kosovu, jer je to kako su naveli, jedini način da pokažu svoj stav i da ne daju legitimitet institucijama separatista.

  • Trifunović pozvao EU da bude medijator u pregorovima za fer izbore Trifunović pozvao EU da bude medijator u pregorovima za fer izbore

    Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Sergej Trifunović pozvao je predsednika Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvida Mekalistera da bude medijator u pregovorima za fer izbore u Srbiji.

  • MUP: Produženo radno vreme graničnog prelaza Horgoš 2 MUP: Produženo radno vreme graničnog prelaza Horgoš 2

    Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da će granični prelaz Horgoš 2 danas raditi do ponoći, umesto do 19 časova.

  • RTS: Nevreme u okolini Kraljeva RTS: Nevreme u okolini Kraljeva

    Nekoliko sela na Radočelu iznad Ibarske klisure zahvatilo je danas snažno nevreme praćeno gradom veličine oraha, javio je RTS.

  • Vreme u Srbiji sutra oblačno, toplo i nestabilno Vreme u Srbiji sutra oblačno, toplo i nestabilno

    Vreme u Srbiji sutra će biti oblačno, toplo i nestabilno, uz mogućnost pljuskova, uglavnom posle podne i uveče, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

  • Šarčević: Centar za matične ćelije se gradi kao Skadar na Bojani Šarčević: Centar za matične ćelije se gradi kao Skadar na Bojani

    Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je danas da je gradnja Centra izvrsnosti sa bankom matičnih ćelija u Kragujevcu "kao Skadar na Bojani" zbog problema sa Jedinicom za upravljanje projektima (JUP) i izvođačem radova i najavio novi tender.

  • Intervju Boris Varga: Licemerne su obe strane Intervju Boris Varga: Licemerne su obe strane

    To nisu okrugli stolovi poznati u tranzicionom iskustvu kao oni za demoratizaciju i fer izbore s kraja osamedesetih, već simuliranje demokratije i pokušaj da buduće izbore u Srbiji slaba opozicija a priori predstavi kao falsifikovane, a vlast svoje učešće u pregovorima kao garanciju za slobodne, fer i demokratske izbore - kaže za Novi magazin politikolog i novinar Boris Varga

Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side