19.11.2015 Beograd

VideoIntervju Nj.E. Arne Sanes Bjornstad: U Srbiji se lakše radi nego ranije

Intervju Nj.E. Arne Sanes Bjornstad: U Srbiji se lakše radi nego ranije Foto: Z. Raš
O dugogodišnjim dobrim odnosima između Kraljevine Norveške i Srbije, ekonomskoj saradnji, Evropskoj uniji i NATO, “tajni” norveškog bogatstva i načinu korišćenja naftnih i gasnih rezervi, za Novi magazin govori Nj.E. Arne Sanes Bjornstad, ambasador u Srbiji koji je dužnost preuzeo u septembru

Razgovarala: Julijana Mojsilović

 

Norveška nesumnjivo spada među najuređenije i najbogatije zemlje sveta. Mudrom ekonomskom politikom i veoma dobrim vođenjem računa o nacionalnim interesima, postali su država-uzor i ona za koju ljudi često kažu – e, pa nismo mi Norveška da možemo to i to. Zato je prvo pitanje za NJ.E. Arne Sanes Bjornstada, norveškog ambasadora, kako vidi odnose njegove zemlje i Srbije u kojoj mnogi sanjaju da jednom žive kao Norvežani.

Odnosi su veoma dobri, uz povremene uspone i padove za vreme vladavine Slobodana Miloševića. Želim da vas podsetim da su u vreme Prvog svetskog rata dobrovoljci iz Norveške pružali humanitarnu pomoć Srbima. Zatim, u vreme Drugog svetskog rata Nemci su srpske ratne zarobljenike slali u Norvešku, gde su imali dobar tretman. Naši odnosi su u to vreme takođe bili veoma dobri.

Mi politički imamo različite saveze, ali uvek dobru komunikaciju.

 

A u ekonomskom smislu?

Imamo dugotrajnu politiku pomaganja Srbiji, kao i sada u ovoj migrantskoj krizi, ali takođe i ulažemo u Srbiju. Telenor je najbolji primer, a oko 20 drugih kompanija su na razne načine ovde ekonomski aktivne. Jedna od sledećih stvari biće ulaganje u usluge, na primer u održavanje sistema podataka.

 

Norveška pomoć Srbiji

Vlada u Oslu je u poslednjih 15 godina za modernizaciju u Srbiji izdvojila 250 miliona evra bespovratne pomoći

 

Kakve su reakcije iz norveških kompanija koje rade u Srbiji?

Uglavnom su veoma zadovoljni i kažu da su srećni zbog progresa koji im je ovde olakšao posao. Telenor, na primer, ima neke probleme u drugim zemljama, ali ovde sve ide glatko. Inače, lakše se dolazi do dozvola, zakonski okvir za poslovanje je znatno predvidljiviji, tako da je čitava situacija takva da se lakše radi nego ranije. Želim da naglasim da norveške kompanije smatraju da je Srbija zemlja u kojoj se lakše radi nego u ostalim u regionu.

 

Norveška

Moderni etimolozi veruju da ime zemlje znači “severni put” (put prema severu).

Po Ustavu donetom 17. maja 1814. (nadahnut je Deklaracijom o nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država kao i Francuskom revolucijom), sa izmenama 1906. i još posle više od 50 puta, Norveška je unitarna ustavna monarhija s parlamentarnim sistemom vlasti. Na prestolu je od 1991. kralj Harald V.

Norveška ima 5 miliona stanovnika, čija je prosečna godišnja zarada do nedavno bila oko 50.000 evra. Norvežani imaju drugi najveći bruto domaći proizvod, BDP,po stanovniku (nakon Luksemburga) i četvrti najviši u svetu. Danas Norveška slovi za drugu najbogatiju zemlju po novčanoj vrednosti, s najvećom kapitalnom rezervom po stanovniku uopšte.

 

Koliko su nafta i prirodni gas doprineli bogatstvu Norveške?

Industrija i usluge u velikoj meri su vezane za eksploataciju rezervi nafte i gasa, kao hi-tech industrija, ribolov, brodogradnja koja je tradicionalna grana privrede. Naše dve banke su među 10 najvećih u svetu kad je reč o finansiranju brodogradnje, kupovini i prodaji brodova i brodogradilišta.

Zarada od nafte i gasa prolazi kroz državni budžet, ali se zapravo ne troši. Ne koristi se ni u kakve političke svrhe. Ona ide u razne fondove, kao što je penzijski fond, na primer, i uglavnom se investira u akcije, obveznice i nekretnine po svetu. Drugim rečima, investiramo tamo odakle nam se novac vraća u dužem periodu.

Norvežani su dva puta rekli NE ulasku u Evropsku uniju. Zbog čega?

Na referendumima 1972. i 1994. odbili smo ulazak u Evropsku uniju. Za prvi put je važno napomenuti da smo imali viši životni standard od zemalja članica. Ljudi su strahovali da će im pasti životni standard ako zemlja uđe u EU. Uglavnom, nisu mislili da nam to treba, nisu želeli promenu. U vreme drugog referenduma 1994. već smo bili deo zajedničkog evropskog tržišta, izuzimajući poljoprivredu i ribolov, jer su oni izvan tog zajedničkog ekonomskog prostora. Članica smo Šengenskog viznog režima i NATO kao jedna od zemalja osnivača Alijanse – što nam je bezbednosna garancija – tako da smo veoma blisko povezani s međunarodnom zajednicom. Obično kažemo da smo deo saradnje za zaštitu sloboda i prosperiteta, kao članica NATO i evropskog ekonomskog prostora.

 

Život bez rada

O Norveškoj i njenom bogatstvu se ispredaju razne priče. Jedna od takvih je i ona koja kaže da kad bi svi Norvežani ovog časa prestali da rade, mogli bi da prežive i u narednih 40 godina.

Na to NJ.E. Arne Sanes Bjornstad kaže da je preterivanje. “Možda dve godine”, dodao je uz osmeh.

 

Srbiji treba EU?

To je nešto o čemu Srbi sami treba da odluče. Ako Srbija želi više investicija, onda bi članstvo u EU mnogo pomoglo. A činjenica je da je Srbija počela sa usvajanjem evropskih regulativa, što vodi ka članstvu. Ali ako, kao Norveška, i niste članica EU, možete imati ista pravila i legislaturu kao Unija.

 

A NATO?

Tu je možda više emocija. Ali, i to je na Srbima da odluče. Za Norvešku je NATO garancija slobode.

 

Postoji li veza između ulaska u NATO i EU?

Odbrambene politike se razlikuju, ali postoji veza između NATO i EU. Većina članova NATO, ne sve, jesu i članice EU. U osnovi postoje sličnosti u vrednostima. Kad je reč o bezbednosti, zemlje članice EU koje nisu u NATO, kao Švedska i Finska, računaju na evropsku bezbednost. Iz norveškog ugla, NATO je garant bezbednosti.

 

Pogledajte intervju:

Play

 

Ko je Nj.E. Arne Sanes Bjornstad

Ambasador Bjornstad je karijeru počeo u Ministarstvu spoljnih poslova Norveške kao referent za pravne poslove u Odeljenju za dostave 1990. godine. Usledili su poslovi u Ankari (1994-97), Rabatu (1997) i Parizu (1998-2001) koordinatora za saradnju norveške spoljne politike, kao i pravnih i unutrašnjih poslova sa Evropskom unijom.

Od 2003. do 2006. bio je viši savetnik u Kancelariji premijera Norveške i sekretar vladinog Saveta bezbednosti; od 2006. do 2008. bio je savetnik za ekonomske i evropske poslove u Norveškoj ambasadi u Londonu, a potom je do 2011. bio zamenik šefa misije u Londonu.

Pre dolaska u Beograd 1. septembra ove godine, gospodin Bjornstad je bio generalni inspektor i šef Jedinice za spoljnu službu kontrole u Oslu.

 

 

autor: Julijana Mojsilović izvor: Novi magazin / Foto: Z. Raš
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Blic: Moguće odlaganje uvođenja državne mature Blic: Moguće odlaganje uvođenja državne mature

    Uvođenjei polaganje državne mature u srednjim školama koje je bilo planirano za kraj školske 2020/21. godine, možda će biti odloženo za godinu dana, piše Blic u izdanju od četvrtka.

  • Portal: Pacoli i Ljimaj traže obustavu brojanja glasova iz Srbije Portal: Pacoli i Ljimaj traže obustavu brojanja glasova iz Srbije

    Lideri Socijaldemokratske inicijative i Alijanse za novo Kosovo Fatmir Ljimaj i Bedžet Pacoli izjavili su danas da je koalicija tih stranaka i Partije pravde prešla cenzus na izborima 6. oktobra i zatražili od Centralne izborne komisije (CIK) da obustavi prebrojavanje glasova pristiglih poštom iz Srbije, tvrdeći da su neregularni.

  • Kancelarija: Na Kosovu nema uslova za fer suđenje Srbima Kancelarija: Na Kosovu nema uslova za fer suđenje Srbima

    Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju pozvala je danas međunarodne misije u Prištini da "pomno prate" slučaj Nenada Arsića, uhapšenog na prelazu Merdare zbog sumnje da je izvršio ratni zločin nad Albancima, jer kako je ocenila, "na Kosovu i Metohiji nema uslova za fer suđenje Srbima.

  • Četvoro lakše povređeno u lančanom sudaru u Ulici kneza Miloša Četvoro lakše povređeno u lančanom sudaru u Ulici kneza Miloša

    U lančanom sudaru u Ulici kneza Miloša u centru Beograda večeras oko 17 časova lakše su povređene četiri osobe, rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP).

  • Tribina: Knjiga profesionalnih medija spala na nekoliko slova Tribina: Knjiga profesionalnih medija spala na nekoliko slova

    U Srbiji postoji medijsko antitržište ispunjeno spinovima, a knjiga profesionalnih medija spala je na sasvim malo slova i oni su stalno izloženi raznovrsnim pritiscima vlasti, rečeno je večeras na tribini "Kako je biti urednik u Srbiji", u kojoj su učestvovali urednici nekoliko medija.

  • Priština: Srbinu osumnjičenom za ratni zločin određen jednomesečni pritvor Priština: Srbinu osumnjičenom za ratni zločin određen jednomesečni pritvor

    Specijalno odeljenje Osnovnog suda u Prištini odredilo je jednomesečni pritvor državljaninu Srbije Nenadu Arsiću zbog sumnje da je tokom sukoba na Kosovu počinio ratni zločin, preneo je danas portal Kosovo onlajn.

  • Policija u magacinu firme otkrila 10 kilograma marihuane Policija u magacinu firme otkrila 10 kilograma marihuane

    Policija je danas u Novom Pazaru zaplenila oko 10 kilograma marihuane i uhapsila jednu osobu zbog sumnje da je trgovala drogom, nezvanično saznaje radio Sto plus.

  • Dačić i Pariljo: Srbiju i Kubu vezuju čvrsti prijateljski odnosi Dačić i Pariljo: Srbiju i Kubu vezuju čvrsti prijateljski odnosi

    Ministri spoljnih poslova Srbije i Kube, Ivica Dačić i Bruno Rodriges Pariljo, ocenili su danas u Azerbejdžanu da dve zemlje vezuju čvrsti prijateljski odnosi koji nikada u istoriji nisu bili poljuljani, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

  • NDMBGD: EU da obustavi razgovore o izbornim uslovima dok traju napadi na novinare NDMBGD: EU da obustavi razgovore o izbornim uslovima dok traju napadi na novinare

    Inicijativa "Ne davimo Beograd" najavila je danas da će od predstavnika Evropskog parlamenta i Evropske komisije zatražiti da se obustave razgovori o izbornim uslovima u Srbiji dok traju blaćenje, pritisci i napadi na novinare i medije u Srbiji.

  • Đurić: Kurti opsesivan i zlonameran tip Đurić: Kurti opsesivan i zlonameran tip

    Poruke mogućeg mandatara buduće kosovske vlade Aljbina Kurtija da su priznanje samoproglašenog Kosova jedini moguć kompromis sa Srbijom i da nije zainteresovan za dijalog sa Beogradom jesu opasne halucinacije, koje udaraju u same temelje stabilnosti regiona, ocenio je danas direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.

  • Vučić za FT: Moramo o sebi da brinemo Vučić za FT: Moramo o sebi da brinemo

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić vidi u tome što EU nije odobrila početak pristupnih pregovora Severnoj Makedoniji i Albaniji uprkos reformskim naporima, potvrdu ispravnosti njegove politike učvršćivanja bliskijih veza sa Kinom i Rusijom.

Preporuke prijatelja
Belex eng
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side