16.05.2018 Beograd

VideoIntervju Radko Vlajkov: EU neće biti potpuna bez Zapadnog Balkana

Intervju Radko Vlajkov: EU neće biti potpuna bez Zapadnog Balkana Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
O samitu Zapadnog Balkana i Evropske unije u Sofiji, predsedavanju Evropskom unijom, odnosima Srbije i Bugarske, daljim evropskim integracijama Bugarske, za Novi magazin govori ambasador Radko Vlajkov

Razgovarao: Andrej Zarev

 

Sama činjenica da se posle 15 godina održava samit zemalja regiona i Evropske unije govori o nečemu vrlo bitnom, kaže bugarski ambasador u Srbiji Radko Vlajkov. Na prethodnom samitu 2003. u Solunu učestvovale su zemlje koje su sada članice EU – Bugarska, Rumunija i Hrvatska. Upravo je zbog napora Bugarske tema proširenja državama Zapadnog Balkana sada stvarnost, kaže Vlajkov i dodaje da je Sofija uložila mnogo napora pripremajući prioritete bugarskog predsedavanja EU, pa je uspela da ubedi partnere iz EU o značaju regiona. Moto bugarskog predsedavanja “Ujedinjeni smo snažniji”, koji se vidi i na zgradi parlamenta u Sofiji, pokazuje da mora postojati jedinstvo, kaže Vlajkov. “Možda sam i upravo zbog toga srećan što je Bugarska uspela”.

 

Jesu li sve zemlje EU potvrdile učešće na samitu. Španija je uslovljavala svoju podršku i prisustvo zbog Kosova. Da li su ta pitanja rešena?

Vidite – u Evropskoj uniji radimo sa realnostima. Zato je snažna naša unija jer uzimamo u obzir činjenice i interese određene zemlje ili grupe zemalja, ali uvek vrh uzima ono zajedničko, zajednički interes i zajedničku viziju. Takav je slučaj i s vašim pitanjem. Zaista ima pet zemalja u EU koje nisu priznale Kosovo kao samostalnu državu. Ali istovremeno imamo 23 zemlje koji su ga priznale i održavaju odnose s tom zemljom. Za nas je najbitnije da se to pitanje reši na miran način u okviru dijaloga Beograd – Priština. Mi smo duboko ubeđeni da je politička volja koju stalno izražavaju predsednik Vučić, premijerka Brnabić i ostali politički činioci garancija da će to pitanje biti rešeno – neće više biti bilateralno pitanje niti će biti evropsko pitanje. Što se tiče učesnika u Forumu, informacije kojima raspolažem trenutno, dva i po dana pre foruma, kažu da će sve države regiona i sve države Evropske unije biti predstavljene na najvišem nivou.

 

Kako gledate na nove inicijative i navode da SAD pripremaju novi plan za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine?

Ne bih mogao da pričam o detaljima, posebno što se tiče pitanja o kojima nemam dovoljno informacija, ne samo kao bugarski ambasador nego i kao ambasador zemlje koja trenutno predsedava Savetom EU. Smatram da je svaka inicijativa usmerena prema mirnom rešenju, traženju mogućnosti za rešavanje problema posredstvom dijaloga dobro došla. Svakako imamo vrlo složeno situaciju, ali treba da imamo u vidu da se radi o dijalogu Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa. Na koji način će se normalizovati, a kakve etape će proći do uspostavljanja određenog tipa odnosa, to je pitanje koje mora da se reši dijalogom. To će pitanje pre ili kasnije biti rešeno. Biće rešeno na pozitivan način, na način tako da sve strane budu zadovoljne. Za mene je mnogo veće pitanje da se ide napred prema EU jer je srpskim građanima i građanima država iz regiona najznačajnije sprovođenje reformi ne zbog Brisela već da srpski građani i građani zemalja regiona žive na mnogo bolji način, na evropski način. Stalno pričam sa različitim ljudima iz različitih sfera društva i vidim da svaki pojedinac kad sagleda iskrene napore političara, kad sagleda zaista njihovu odlučnost da srpski građani žive bolje, on ih podržava. Srpski narod ima interes za ostvarivanje takvih reformi, za prihvatanja načina života kao u EU. Onda će srpski narod, srpski građani, živeti bolje. Ja sam u to duboko ubeđen.

 

Bugarski premijer Bojko Borisov govorio je o većoj potrebi infrastrukturnog povezivanja regiona? Koliko se odmaklo u tim planovima?

Zaista, prioritet našeg predsedavanja, koji je i prioritet EU, jeste proširivanje Unije zemljama Zapadnog Balkana i povezanost između njih. Napori ne samo za vreme našeg predsedavanja nego i napori EU usmereni su upravo na rešavanje takoreći globalnih pitanja međusobne povezanosti zemalja regiona Zapadnog Balkana i povezanost tih zemalja sa EU. S tim u vezi, naveo bih nešto izuzetno bitno – na samitu u Sofiji 17. maja jedan od osnovnih akcenata biće upravo na povezanosti. Rešavaće se pitanja finansiranja velikih infrastrukturnih projekata koji se odnose na povezanost država. Biće i veliki program propratnih dešavanja, uz samit na najvišem nivou. Dolazi i mnogo političara od autoriteta, predstavnici institucija kao što su Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj itd., koji su direktno povezani s realizacijom takvih projekata. Jedan od tih projekata, koji je i evropski projekat, vezan je za gasnu interkonekciju između Srbije i Bugarske ili, kako se popularnije naziva, “interkonektor između Niša i Sofije“. Godinama je taj projekat možda bio u nekoj meri van fokusa dela srpskih političara. Bugarska je dosledno imala interes za njegovu realizaciju. Ali u poslednje dve-tri godine za vreme vlada Aleksandra Vučića i Ane Brnabić, mi vidimo određenu volju sa srpske strane koja apsolutno odgovara volji Bugarske i došlo se do konkretnih delovanja, pre svega osiguravanjem finansiranja, pripremom projektovanja itd. Realistično je da ta interkonekcija bude gotova 2021-22. Izražavam takav optimizam imajući u vidu poslednje razgovore koji su se vodili i na nivou ministara energetike i na nivou viših eksperata. Već se konkretno priča s tačke gledanja samog početka gradnje. Ovaj je projekat od ogromnog značaja, prioritetan za EU. Istovremeno je taj projekat od velikog značaja za diverzifikaciju isporuka gasa u regionu – i u Srbiji i u zemljama regiona i u Bugarskoj mnogo je važno da je ta interkonekcija dvosmerna. Nikad se ne zna kada, pri kakvim okolnostima, kojim smerom je korisnije da ide gas. Smatram da je realizacija tog projekta od ključnog značaja ne samo za Bugarsku i Srbiju već za čitav region i EU. Mere koje su već preduzete i dogovori koji su već postignuti, dokumentacija koja je potpisana, pokazuju da će u okviru tri, najviše četiri godine taj projekat biti realizovan. S radošću smo prihvatili vest koju su nam srpski političari doneli da se aktivno radi i na gasnoj vezi između Niša i Beograda, na njenoj modernizaciji. Jer, složićete se, ako gas dođe od Bugarske do Niša, on mora da nastavi dalje po teritoriji čitave Srbije i preko Srbije za Mađarsku, Hrvatsku, BiH. To bi bio smisao te interkonekcije. To srpski političari vrlo dobro shvataju. Postoji vizija, postoje napori u tom smeru, tako da je pitanje od prioritetnog značaja za EU jer bi se rešio vrlo veliki problem koji se koristi u kriznim političkim situacijama – da neko od izvoznika gasa ne zatvori slavinu. Zato se uvek mora tražiti alternativa i u vezi s tim će interkonekcija mnogo pomoći jer mi već imamo interkonekcije i sa Grčkom i sa Rumunijom. Srbija isto ima svoje veze sa drugim zemljama, tako da imamo mogućnost da upravljamo tim procesima i da budem relativno samostalni i nezavisni od kaprica jedne ili druge zemlje, koje bi iz političkih razloga želele da reketiraju države regiona.

 

Kako biste ocenili bugarsko predsedavanje Evropskom unijom? Jeste li zadovoljni?

Mislim da ste dosad osetili moje dobro raspoloženje, i to je raspoloženje dugogodišnjeg profesionalnog diplomate koji sa zadovoljstvom prihvata da je Bugarska ponovo zauzela svoje pravo mesto u regionu Balkana. I još nešto, mi smo uspeli za vreme ovih meseci i godina pripremajući naše prioritete i sad za vreme našeg predsedavanja da ubedimo naše partnere koliko je bitan region Zapadnog Balkana. EU neće biti potpuna ako ostane ta bela fleka na mapi sa ovih nekoliko zemalja ovde. Mi kao zemlja regiona već smo prošli tim putem. Nama je jasan mentalitet, jasni su nam problemi, jasne su nam potrebe ljudi iz regiona, ljudi u Srbiji i u ostalim zemljama. Šta je prirodnije od toga da iskoristimo uticaj koji već imamo u EU, da iskoristimo mogućnost predsedavanja kako bismo ubedili naše partnere da su to normalni ljudi, da će doprineti EU, to su zemlje koje će proširiti tržište EU i koje će pružiti nove mogućnosti. To nas je koštalo mnogo napora, ali smo beskrajno zadovoljni što smo uspeli. Zato kažem, još pre početka predsedavanja mi smo bili zadovoljni što se toga tiče – da smo mogli da ubedimo naše partnere. Nije bilo lako, ponovo to kažem. Samo predsedavanje prolazi na jedan vrlo aktivan način. Ne mogu da ne budem zadovoljan načinom na koji se u drugim zemljama, i u Srbiji, regionu, a i u samoj EU, shvata ova naša aktivnost kao vrlo korisna. Ubeđen sam da će se angažovanje Bugarske za proširenje EU zemljama Zapadnog Balkana, te naša kategorična podrška procesima i evropskim integracijama Srbije, nastaviti i posle našeg predsedavanja.

 

Bugarska i Srbija nemaju većih međusobnih sporova. Postoji li prostor za unapređenje saradnje? Kako bi dve zemlje mogle da poboljšaju ekonomske odnose?

To je jedno od pitanja koje najviše zanima političare sa obe strane. Nažalost, to ih zanima niz godina, a rezultati ne dolaze uvek tako brzo. Ja smatram da sada, u kontekstu evropske integracije Srbije, postoji i jedan dopunski podsticaj saradnje za biznis u Srbiji i Bugarskoj. Mnogo je indikativno da između dve trećine i tri četvrtine robne razmene Srbije ide sa zemljama EU. I Bugarska, kao susedna zemlja, jedan je od prirodnih partnera Srbije. Ne postoji susret na visokom nivou na kojem to pitanje nije razmatrano. Ja imam ozbiljna očekivanja – 19. marta u Nišu smo imali bugarsko-srpski biznis forum koji je konkretnije bio usmeren prema mogućnosti za investicije u istočnoj Srbiji i zapadnoj Bugarskoj, u pograničnim regionima jer tamo ima mnogo neiskorišćenih mogućnosti. Bilo je vrlo dobro da su forum uvažili i da je prošao pod pokroviteljstvom potpredsednika vlada dve zemlje prof. Zorane Mihajlović i gospodina Tomislava Dončeva, koji su održali i značajne govore. Tako da mogućnosti postoje. Tu je već uloga i diplomatije i različitih stručnih organizacija, da budemo aktivniji kako bismo mogli da tražimo konkretne veze. Bio sam veoma zadovoljan kad sam video desetine grupica od po dva, tri, četiri biznismena sa obe strane jer je učestvovalo više od 300 ljudi. Sedeli su po grupicama od po nekoliko ljudi i već su uspostavljali kontakte i pričali međusobno. Ne može da se odjednom desi, ali polako će se stići do rezultata. Mislim da je trenutna politička klima na najvišem nivou u istoriji. To mogu kategorično da kažem da sada imamo najbolje političke odnose. Govoreći čisto istorijski, 2017. godina je bila rekordna za našu robnu razmenu – prešla je milijardu evra u oba smera. Povećanje iznosi oko 30 odsto ako uporedimo s prethodnom godinom, kada je ona bila oko 700 miliona evra. Tako da smo, istorijski gledano, postigli veliki napredak. Ali to nas ne zadovoljava, mogućnosti su mnogo veće i za bugarski i za srpski biznis. Možda je turizam sjajan primer između Bugarske i Srbije jer se stalno povećava broj turista koji posećuju Srbiju i njihovo interesovanje za tu zemlju, kako se povećava i broj srpskih turista u Bugarskoj. Mislim da uz razvoj turizma, biznismeni, predstavnici malih i srednjih preduzeća, mogu uspostaviti dobre kontakte. Oni su ciljna grupa koja može da zajedno radi. Ja sam optimista.

 

Položaj bugarske manjine

Da li je Bugarska zadovoljna položajem bugarske manjine u Srbiji?

Za poslednjih 100 godina odnosi Bugarske i Jugoslavije, odnosno Srbije, prošli su kroz mnogo prepreka. Mnogo decenija je položaj bugarske nacionalne manjine bio problem. Tadašnje Jugoslavija i Bugarska ne samo da nisu razgovarale o toj temi već se totalitarna bugarska država slagala s tim što je totalitarna jugoslovenska država radila, a to je bila politika asimilacije. Tu pričam o nekom ranijem periodu. Poslednjih godina imamo savršenu novu situaciju. Imamo modernu, evropsku Srbiju koja sve više poštuje najnormalnije demokratske vrednosti, od kojih je jedna zaštita prava ljudi, zaštita prava nacionalnih manjina. Zakonodavstvo Srbije izgrađeno je i stalno se usavršava tokom pregovora s normama koje odgovaraju visokim zahtevima EU, tako da stvari na papiru stoje vrlo dobro. Problem koji postoji, i mislim da nije to problem samo s bugarskom nacionalnom manjinom, to je pitanje realizovanja u praksi svega ovoga što postoji na papiru i to u ključnim oblastima kao što su obrazovanje, informisanje na maternjem jeziku, mogućnost očuvanja identiteta, iskazivanje kulturnih tradicija svog naroda itd. Ovde ulazimo i u jedno pitanje u trenutku kada je srpska država ostavila stvari po strani jer je stvorila uslove i neko te uslove mora iskoristiti. Nažalost, ti koji moraju da iskoriste te uslove ponekad nisu na nivou velike odgovornosti koju nose. Imam u vidu predstavnike same nacionalne manjine. Imamo mnogo svedočanstava o tome da u slučaju s bugarskom nacionalnom manjinom postoji jedna mala grupica ljudi, ali ti ljudi ne samo da ne koriste mogućnosti koje srpska država pruža nego čine sve što je moguće da uspore te procese. Mi ne možemo imati pretenzija u ovom slučaju prema srpskoj državi, ali imamo pretenzija kad se takvo ponašanje toleriše, a to se toleriše na najrazličitije načine – ponekad se zloupotrebljava ova vlast, kad postoje signali da su učinjeni neki prekršaji za koje se interesuje sud. Tolerisanje takve vrste ponašanja nas zabrinjava. I tu vidimo neki potencijal za moguće tenzije. Ali, s tačke gledanja zvanične srpske države, zvaničnog zakonskog okvira, mi smo u potpunosti zadovoljni. Naši odnosi ne mogu biti taoci tih ljudi i političari na visokom nivou to priznaju. Polako će se doći do toga da tim odnosima u oblasti manjina upravljaju ljudi koji zaista imaju interes da iskoriste mogućnosti koje pruža srpska država. Ali Bugarska i Srbija neće dopustiti da naši odnosi budu talac jednog čoveka ili jedne grupe ljudi.

 

Dalje evrointegracije Bugarske

Planirate li da uđu u evrozonu?

Od 1997. u Bugarskoj postoji Fiskalni savet. Fiskalni savet je zakonom fiksirao bugarski lev prema nemačkoj marki, a kad se evro pojavio preračunao se isti taj kurs prema evru. Mogu da kažem da je za 21 godinu jedan od izuzetno bitnih činilaca za ekonomsku stabilnost Bugarske upravo Fiskalni savet. Ne postoji mogućnost da se čvrsto fiksirani devizni kurs promeni osim zakonom. Ova je naša najbitnija priprema konkretno govoreći o evrozoni. Postoji odluka bugarske vlade od prošle godine o našoj kandidaturi za ERM2, to je kako se popularno kaže “čekaonica za evrozonu“, tu su i relevantni napori koji ulaže bugarska vlada za izvršenje poslednjih kriterijuma za to. Evrozona je jedan od važnijih stepena integracije. Bugarska je na političkom nivou već izrazila svoje interesovanje.

 

Kako napreduje Sofija po pitanju ulaska u šengensku zonu?

Što se tiče pitanja šengena, Bugarska je ispunila sve neophodne tehničke kriterijume. Mi imamo jednu od najčvršćih spoljašnjih granica EU i to su naši partneri kategorično priznali. Mehanizam monitoringa Bugarske i Rumunije, koji je ostao još od primanja i vezan je za vladavinu prava, organizovani kriminal itd., nije ukinut što čisto psihološki utiče na šengenske zemlje što se tiče primanja Bugarske. S tehničke tačke gledanja, mi smo davno deo šengena. S tačke gledanja odgovornosti kojom obezbeđujemo spoljašnju granicu EU, mogu tu da navedem primer s imigrantskim talasom. Da Bugarska na siguran način nije obezbeđivala spoljašnju granicu EU, mogli biste zamisliti kakav veći problem bi mogao da bude od ovog od pre dve-tri godine i za Bugarsku, i za Srbiju, i za čitavu Evropu. Tako da, što se tiče naše pouzdanosti i lojalnosti kao partnera u okviru šengena, one su činjenica. Očekujemo naravno i definitivnu odluku o primanju. Mislim da usled svega što je bugarska pokazala poslednjih godina ta odluka neće zakasniti i da će doći relativno brzo i za nas i za Rumuniju.

 

 

Pogledajte intervju ---


izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Intervju Branka Prpa: Manjak demokratije je usud Jugoslavije Intervju Branka Prpa: Manjak demokratije je usud Jugoslavije

    Na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu biće predstavljena knjiga kojom se objašnjava uloga srpskih intelektualaca u stvaranju jugoslovenske države. Doktorsku disertaciju Branka Prpa je odbranila 1996, a zašto je više od dve decenije odbijala da knjigu “uzme u ruke”, objašnjava u razgovoru sa Nadeždom Gaće i Jelkom Jovanović

  • Intervju Igor Radosavljević: Strah i(li) stid od ludila Intervju Igor Radosavljević: Strah i(li) stid od ludila

    U manjim sredinama se, sa većim brojem neobrazovanih ljudi, u priličnoj meri zadržao “stid od ludila”, a to je verovatno i snažnija emocija nego “strah od ludila”. Uverio sam se da veliki broj ljudi ne razlikuje nijanse između lečenja oboljenja kao što je shizofrenija, depresivni poremećaj, anksioznost ili situaciona kriza. Za njih je sve to isto, nešto “strašno i beznadežno”, kaže, između ostalog, u razgovoru za Novi magazin Igor Radosavljević

  • Intervju Aleksandar Popov: Međunarodna zajednica reaguje tek kada nastanu problemi Intervju Aleksandar Popov: Međunarodna zajednica reaguje tek kada nastanu problemi

    Rezultati opštih izbora u BiH održanih proteklog vikenda i konsultativnog referenduma u Makedoniji povodom Prespanskog dogovora Atine i Skoplja o pristupanju NATO-u i EU pod novim imenom – Republika Severna Makedonija – otvorili su nanovo krizna žarišta u regionu, uveren je Aleksandar Popov iz Igmanske inicijative

  • Usvojen zakon o Ministarstvu odbrane Kosova Usvojen zakon o Ministarstvu odbrane Kosova

    Skupština Kosova je danas sa 101 glasom usvojila u načelu nacrt Zakona o ministarstvu odbrane Kosova. Predstavljajući nacrt zakona ministar Bezbednosnih snaga Kosova Rustem Beriša je istakao da je zakon rađen u okviru ustavnih odredbi koje su na snazi na Kosovu.

  • Usvojen zakon o Ministarstvu odbrane Kosova Usvojen zakon o Ministarstvu odbrane Kosova

    Skupština Kosova je danas sa 101 glasom usvojila u načelu nacrt Zakona o ministarstvu odbrane Kosova. Predstavljajući nacrt zakona ministar Bezbednosnih snaga Kosova Rustem Beriša je istakao da je zakon rađen u okviru ustavnih odredbi koje su na snazi na Kosovu.

  • Palmer u razgovoru s premijerkom Brnabić: Bitan nastavak dijaloga sa Prištinom Palmer u razgovoru s premijerkom Brnabić: Bitan nastavak dijaloga sa Prištinom

    Zamenik pomoćnika državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država za Evropu i Evroaziju Metju Palmer izjavio je danas na sastanku sa premijerkom Srbije Anom Brnabić da SAD čvrsto veruju da je za očuvanje mira i stabilnosti u regionu neophodna saradnja i istakao zanačaj nastavka dijaloga Beograda i Prištine kako bi se došlo do tog cilja.

  • Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo predistražni postupak protiv Srđana Noga Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo predistražni postupak protiv Srđana Noga

    Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je predistražni postupak povodom pretnji koje je poslanik Dveri Srđan Nogo uputio predsedniku i premijerki Srbije Aleksandru Vučiću i Ani Brnabić, prenosi list Politika u izdanju od petka.

  • Jug Radivojević odbio imenovanje za direktora Drame Narodnog pozorišta Jug Radivojević odbio imenovanje za direktora Drame Narodnog pozorišta

    Reditelj Jug Raivojević odbio je imenovanje za direktora Drame Narodnog pozorišta u Beogradu i ocenio da je smena dosadašnjeg direktora Željka Hubača izazvala oštru polarizaciju u ansamblu tog pozorišta, prenosi Blic u izdanju od petka, 19. oktobra.

  • Vučić: Ne isključujem mogućnost vanrednih izbora Vučić: Ne isključujem mogućnost vanrednih izbora

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je danas da je razgovarao sa najbližim saradnicima iz Srpske napredne stranke, ali nije želeo da kaže da li je bilo reči o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora.

  • Dačić: Prijem Kosova u Savet Evrope bio bi direktno kršenje međunarodnog prava Dačić: Prijem Kosova u Savet Evrope bio bi direktno kršenje međunarodnog prava

    Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas u Strazburu da se Srbija protivi prijemu Kosova u Savet Evrope i ocenio da bi to predstavljalo direktno kršenje međunarodnog pravnog poretka i svih statutarnih normi te panevropske organizacije.

  • Trivan: Samo 12 opština uključeno u projekte pošumljavanja Trivan: Samo 12 opština uključeno u projekte pošumljavanja

    Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je danas na svečanosti obeležavanja 200 godina od pošumljavanja Deliblatske peščare da se na konkursu za pošumljavanje u drugim delovima Srbije javilo samo 14 lokalnih samouprava, od kojih je 12 imalo valjanu dokumentaciju.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
Belex2018
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side