06.06.2019 Beograd

VideoIntervju Sem Fabrici: Poruka Evropske unije Srbiji je jasna

Intervju Sem Fabrici: Poruka Evropske unije Srbiji je jasna Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Sem Fabrici, šef delegacije EU u Srbiji, govori za Novi magazin o izveštaju Evropske komisije, evropskim izborima i njihovom uticaju na Balkan i politiku proširenja

Razgovarale: Ivana Pejčić, Marija Kojčić

 

Izveštaj Evropske komisije činjeničan je i izbalansiran i zasniva se na najrazličitijim izvorima. To je ocena ispunjenosti evropskih kriterijuma definisanih u kopenhaškim kriterijumima. EU želi da vidi sprovođenje reformi kojim će se ispuniti kriterijumi EU. Izveštaj nikada nije bio toliko jasan i direktan o pitanjima koje treba rešiti pod hitno i odlučno. Od suštinske je važnosti za Srbiju da se skoncentriše na naredne korake koji će osigurati brže i odlučnije sprovođenje reformi, kaže u razgovoru za Novi magazin Sem Fabrici, šef delegacije EU u Srbiji, odgovarajući na pitanje da li se Komisija bavila političkim ocenama, kako je rekla premijerka Srbije Ana Brnabić.

 

*Kako shvatate ocenu predsednice Vlade Srbije da su joj neki delovi izveštaja Evropske komisije zabavni?

Stojim iza onoga što sam rekao na konferenciji za štampu s premijerkom. Izveštaj Evropske komisije predstavlja ozbiljnu, objektivnu i izbalansiranu ocenu trenutnog stanja u sprovođenju reformi. Poruka je vrlo jasna. Izveštaj je rezultat višemesečnog rada na osnovu inkluzivnog procesa koji je uključivao Vladu, kao i brojne nezavisne izvore, domaće i međunarodne. Primetio sam potonje poruke od premijerke i članova Vlade o posvećenosti radu na preporukama koje se nude u izveštaju. To je dobar znak. Ubeđen sam da će duh saradnje koji je karakterisao naš rad nastaviti da nas vodi i u budućnosti. Sada treba da se fokusiramo na ono što treba odmah da se uradi kako bi Srbija išla napred.

 

*Koje konkretne korake treba preduzeti da bi se poboljšala situacija kada je reč o slobodi medija?

Naš izveštaj je po tom pitanju vrlo jasan. Dozvolite mi da direktno citiram izveštaj: Prvo, stvoriti povoljan ambijent u kojem može nesmetano da se ostvaruje sloboda izražavanja i osigurati da organi za sprovođenje zakona i pravosudni organi propisno i brzo reaguju na pretnje, fizičke napade, podsticanje na nasilje i slučajeve povrede privatnosti novinara i blogera, uz javnu osudu državnih zvaničnika; drugo, obezbediti punu primenu medijskih zakona i ojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije i pospešiti njegov kapacitet za proaktivan rad; treće, usvojiti i sprovesti novu medijsku strategiju na transparentan i inkluzivan način – ova medijska strategija nam je poslata i trenutno se analizira u Briselu; četvrto, obezbediti odgovarajuće finansiranje javnih medijskih servisa, transparentno i pravično sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu i, na kraju, povećati transparentnost vlasništva medija i oglašavanja u njima. Mislim da je ovo sveobuhvatan set reformi koje pod hitno treba preduzeti.

 

*Može li se očekivati poboljšanje situacije u domenu pravosuđa, s obzirom na političku dominaciju jedne partije u svim segmentima srpskog društva?

Poruka u izveštaju Evropske komisije za 2019. vrlo je jasna, kao i u ranijim izveštajima. Suštinske promene nabolje u pravosuđu među najvažnijim su ciljevima u oblasti vladavine prava. Razdvajanje grana vlasti jedno je od osnovnih načela demokratskih društava. Ustavna reforma koja je u toku treba da pomogne da se postigne taj cilj, i to eliminisanjem političkog uticaja na pravosuđe, bez obzira na to odakle on potiče. Reforme pravosuđa takođe treba da garantuju odgovornost i efikasnost sistema. Nastavićemo pažljivo da pratimo razvoj događaja u reformi pravosuđa, počev od debate u parlamentu o nacrtu ustavne reforme, koja će, nadamo se, uskoro početi.

 

*Ako bi Priština ukinula takse, šta bi bio naredni korak u pregovorima između Srbije i Kosova?

Visoka predstavnica Mogerini jasno je u više navrata rekla, a poslednji put prošle srede kada je predstavljala izveštaj, da je spremna da obnovi dijalog već narednog dana ako to uslovi omoguće. Naglasila je spremnost da sazove sastanak dvojice predsednika i posreduje u dijalogu koliko god bude potrebno da bi se postigao konkretan napredak. Cilj EU je primena svih sporazuma koji su dosad postignuti u dijalogu i zaključenje pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.

 

*U izveštaju Evropske komisije kaže se da Srbija treba da radi na postizanju pravno obavezujućeg sporazuma s Kosovom. Šta taj sporazum tačno znači?

Pravno obavezujući sporazum o punoj normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda doneće konkretne prednosti građanima obeju strana. On je davno trebalo da bude postignut. Posle Prespanskog sporazuma sa svim njegovim specifičnostima, ovaj sporazum će dodatno pokazati da dinamika regiona ide ka pomirenju i saradnji. Sveobuhvatan sporazum će utrti put daljim investicijama, privrednom rastu i zapošljavanju. Njegov sadržaj, koji će obuhvatiti sva nerešena pitanja, treba da definišu dve strane. To je njihov sporazum, rešenje se ne može spolja nametati, ali sadržaj mora u potpunosti da bude u skladu s međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU i da ima podršku regiona, imajući pri tome na umu potrebu za prosperitetom i opipljivim napretkom na evropskom putu obeju strana. Evropska unija će nastaviti da posreduje i podržava. Ono što je potrebno jeste da se bez odlaganja nađe sveobuhvatno rešenje u korist građana u regionu. Kao što je visoka predstavnica Mogerini nedavno rekla, status kvo očigledno nije održiv. 

 

*S obzirom na to da je članstvo Srbije u EU na dugom štapu, budući da se ni 2025. godina više ne navodi kao izvesna za prijem (spor tempo pristupnih pregovora i blokada dijaloga između Beograda i Prištine), šta može da motiviše Srbiju da nastavi s procesom reformi?

Pristupanje je proces i datum ulaska ne može unapred da se postavi. Pristupanje je rezultat ispunjavanja kriterijuma. Motivacija za nastavak pristupnog procesa ostaje ista. Prvo jer su reforme neophodne za pridruživanje Evropskoj uniji pre svega u interesu građana Srbije. Reforme će dovesti do otporne ekonomije koja stvara dobra nova radna mesta i privredni rast i, pritom, obezbeđuje održivi boljitak; do nezavisnog pravosudnog sistema koji donosi pravične odluke, uz transparentne i efikasne procedure; do javne uprave koja radi za građane; do obrazovnog sistema koji priprema učenike za 21. vek; do zemlje koja je konačno pomirena i u miru sa svojim susedima. To su samo neke od transformativnih reformi u okviru procesa pristupanja EU. Drugo, kada Srbija bude deo EU, to će takođe biti neka vrsta “životnog osiguranja” od globalnih izazova s kojima nijedna zemlja ne može sama da se suoči. Ekološke promene, terorizam, masovne migracije, ekonomski disbalansi, tehnološki poremećaj – sa svim tim može da se izađe na kraj jedino u okviru veće unije. EU je najveća politička unija, najveće jedinstveno tržište i jedan od najvećih trgovinskih i investicionih partnera u svetu. Treće, velika većina ljudi u Srbiji je za pristupanje EU. Samo ova tri elementa su sigurno dovoljan razlog da se nastavi sa procesom, da se udvostruče napori da se ovaj cilj ostvari i ne propusti se istorijska prilika koju predstavlja EU.

 

*Hoće li rezultati evropskih izbora preoblikovati budućnost Balkana?

Ovi izbori su pokazali da je Evropska unija bitna njenim građanima. Videli smo najveću izlaznost u poslednjih 20 godina – više od 50 odsto. Političke partije koje se snažno zalažu za EU osvojile su lagodnu većinu, uz veliki uspeh liberala i Zelenih. Evroskeptične partije osvojile su mnogo manje od onoga što se predviđalo, svega 25 odsto poslaničkih mesta. Evropljani su poslali jasnu poruku da EU predstavlja dragoceno dostignuće i sve političke snage koje su za EU treba zajedno da rade da učine našu Uniju boljom. Ako tu ima poruke za Balkan, onda je ona ista – kao i u EU – da je prvenstveno na ljudima da oblikuju svoju budućnost. Oni moraju da dozvole da se njihov glas čuje i da se preduzmu mere koje će region dovesti u Evropsku uniju.

 

*Kako će rezultati evropskih izbora uticati na politiku proširenja? Da li će jača krajnja desnica učiniti institucije EU tvrđim po pitanju proširenja?

Politika proširenja utkana je u Ugovor o EU, koji u članu 2 definiše uslove potrebne da se postane član; da se postane evropska zemlja posvećena unapređenju i zaštiti demokratije i ljudskih prava. Proširenje je dugoročna politika koja je EU dovela od 6 do 28 zemalja članica. Lideri EU su više puta potvrdili evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. Prošle nedelje Komisija je od zemalja članica zatražila da otvore pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Najrelevantniji element koji je iznikao iz izbora za Evropski parlament jeste da su demokratija i vladavina prava zaista važne za ogromnu većinu Evropljana i da antipolitičke poruke nisu prošle. Dakle, Evropa ostaje otvoren projekat, ali će biti važno da se i od zapadnobalkanskog regiona čuju konzistentne i ubedljive poruke u korist demokratije, vladavine prava i trajnog pomirenja. Sve su to najosnovniji elementi za pridruživanje EU.

 

*Kako komentarišete to što je anketa koju je uoči izbora sproveo Evropski savet za spoljne odnose pokazala da, iako je poverenje u EU veće nego u bilo kom periodu u proteklih 25 godina, većina Evropljana smatra da će se blok raspasti tokom narednih 20 godina? Na Balkanu ima ocena da EU trenutno podseća na Jugoslaviju uoči raspada. 

Proteklih godina mnogi su predviđali kraj evrozone, kraj šengenskog sistema i domino-efekat nakon referenduma o Bregzitu. Takođe su u poslednjih nekoliko meseci predviđali da će snage koje su protiv EU osvojiti Evropski parlament. Svi ti sitničavci opet su pogrešili. Jer, razlozi koji drže EU na okupu mnogo su snažniji od onoga što nas deli. U Evropskom parlamentu neviđena mobilizacija, uz najveću izlaznost u poslednjih dvadeset godina, pokazuje da su Evropljani shvatili da Evropu ne treba uzimati zdravo za gotovo i da moraju da je podržavaju, unapređuju i poštuju, počevši od sopstvenog glasa na izborima.

 

*Prema nekim ocenama, u EU je primetan evropesimizam. Šta treba uraditi da bi se taj trend zaustavio?

EU je pretrpela jednu od najtežih decenija u svojoj istoriji. Suočeni smo bili sa čitavim nizom kriza nastalih spolja – sa ekonomskom krizom, izbijanjem nelegalne migracije, ozbiljnim bezbednosnim problemima na istoku (Krim) i jugu (Sirija, Libija). Bregzit, jedina kriza na domaćem terenu, takođe je stvorila teškoće ostatku Unije. EU je provela poslednjih deset godina reagujući na dosad nezabeležene događaje i definišući politike i mere da reši ta pitanja. Današnja Evropa je u neku ruku “izgubila svoju nevinu prirodu”, ali je mnogo otpornija nego što je bila pre deset godina. Ono što sada treba da učinimo jeste da konsolidujemo naše politike i usavršimo način upravljanja kako bismo bili sigurni da će slične krize u budućnosti imati manji uticaj. Takođe, treba da objasnimo našim građanima da su naša demokratija, prosperitet i bezbednost toliko međusobno isprepleteni, da u ovom složenom svetu punom izazova treba na ubedljiviji način da razmišljamo i delamo kao Evropljani.

 

Izveštaj nije hronika događaja


“Izveštaj daje ocenu o sprovođenju reformi usmerenih na ispunjenje kriterijuma EU u proteklih 12 meseci. To nije hronika događaja. Kada je reč o konkretnom slučaju s RTS-om, EU je javno osudila svaki vid protesta koji nije miran i u skladu sa zakonom. Novinarima mora da se omogući da rade svoj posao u okruženju u kojem nema nikakvog zastrašivanja. To je ključni princip slobode medija. Jezik odabran u izveštaju ukazuje da su protesti koji traju od novembra 2018. bili “načelno” mirni, čime je pokriven i taj konkretan događaj”, rekao je Fabrici, odgovarajući na pitanje zašto se u izveštaju Evropske komisije ne pominje događaj u vezi sa antivladinim demonstrantima koji su upali u zgradu RTS-a.

 


Bez komentara o rezultatima u pojedinim članicama EU


Na pitanje misli li da pobeda Matea Salvinija na EU izborima znači da će Italija biti marginalizovana u Briselu, Fabrici je rekao da kao ambasador Unije koja ima 28 zemalja članica nije na njemu da komentariše izborne rezultate u pojedinačnim članicama. “Ali bih rekao da sam siguran da će Italija, kao jedan od osnivača EU, nastaviti da igra važnu ulogu u EU nakon što je potrošila toliko mnogo političkog i ljudskog kapitala u proteklih sedam decenija da izgradi ovaj sjajan projekat”, istakao je Fabrici.

 

 

Pogledajte intervju:

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
Belex eng
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side