13.11.2017 Beograd

Intervju Serž Bramerc: Prioritet je pravda za žrtve

Intervju Serž Bramerc: Prioritet je pravda za žrtve
Teško je razumeti mentalitet za koji su Lazarević ili Kordić heroji. Časni vojnici ne napadaju civile, ne pale njihove kuće i zbog njih stotine hiljada ljudi ne beži u strahu.

Odgovorni politički zvaničnici ne planiraju napade s ciljem etničkog čišćenja nekog područja i ne izdaju naređenja za zatočenje civila u užasnim uslovima. A stvarni heroji se ignorišu. Ljudi kao admiral Vladimir Barović i Srđan Aleksić. I svedoci koji su imali hrabrosti da dođu pred Tribunal, kaže Bramerc u razgovoru sa Borom Kontićem

 

Nije kraj. Zatvaranje Tribunala je samo početak sledećeg poglavlja. Važno je jasno reći da će se pravda za ratne zločine i dalje ostvarivati i da će se naš rad nastaviti, kaže glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, koji je punih deset godina na čelu ICTY, od 1. januara 2008. U intervjuu za Novi magazin i Oslobođenje Bramerc objašnjava: “Međutim, kada pogledam unazad 24 godine rada Tribunala, veoma sam zadovoljan onim što je Tužilaštvo postiglo. Procesuirali smo mnoge od najodgovornijih za zločine i obezbedili presude koje se moraju smatrati prekretnicom. Otkrili smo istinu o tome šta se desilo i predočili to u sudnici, tako da svako to može da vidi.”

Nedavno je, kaže, razmišljao o situaciji kada je preuzeo dužnost 2008: “Niko nije mislio da će Karadžić i Mladić ikada biti uhapšeni. Ipak, Karadžiću je sada izrečena prvostepena presuda, a Mladić će za manje od dve nedelje čuti svoju presudu.

Istovremeno, svestan sam koliko nismo postigli i koliko toga ostaje da se uradi. Tužilaštvo mora oslobađajuće presude u predmetima kao što su Gotovina, Haradinaj, Orić i Perišić smatrati nepovoljnim ishodom zato što smo bili ubeđeni da imamo dokaze za njihovu krivicu, ali nismo uspeli. A danas ima još toliko mnogo žrtava koje očekuju pravdu ili koje ne znaju kakva je sudbina njihovih najmilijih. Ali ja smatram da je priznanje onoga što Tribunal nije postigao motivacija da i dalje dajem podršku kolegama tužiocima u regionu. Tokom mnogih godina Tužilaštvo je bilo za kormilom. Sada su naše kolege odgovorne i moraju odrediti pravac. Mi ćemo im dati punu podršku i pomoć jer je zadatak koji je pred njima ogroman. Imam poverenja u njihovu profesionalnost, ali sam zabrinut što nemaju istu političku podršku koju je Tužilaštvo Tribunala uvek imalo. Vlade u regionu još nisu pokazale hrabrost da podrže pravdu za ratne zločine, priznaju počinjenje nedela u prošlosti i promovišu pomirenje.”

 

*Šta je najvažnije što je dokumentovao Tribunal, koje je ključno pravno naslijeđe?

Mnogo toga spada u nasleđe Tribunala. Prvo: bili smo prvi tribunal od Nirnberga i odgovorni smo za stvaranje modernog međunarodnog krivičnog prava. Između mnogih drugih pitanja, postigli smo značajan napredak u pravu o komandnoj odgovornosti, krivičnom delu genocida i u tome da je seksualno nasilje u sukobu priznato kao nasilan zločin koji može biti počinjen kao deo kampanje etničkog čišćenja.

I istina: dokazali smo u sudnici šta se stvarno dogodilo tokom sukoba, da su ljudi koji su imali veliku moć zloupotrebili tu moć za stvaranje rata, razaranje i uništenje, nanoseći bol ljudima za koje su se zakleli da će ih štititi.

 

*Vaši prethodnici na odlasku govorili su o stvarima za koje su mislili da ih je trebalo drugačije uraditi. Karla del Ponte je to izlistala: od izbjegavanja ponovne viktimizacije žrtava u sudskoj sali, skraćivanja vremena za dokazivanje “baze zločina”, jaču zaštitu svjedoka, do ukidanja privremene slobode tokom pauze u radu Suda. Šta bi bila lista stvari koje su vam najviše smetale?

Tužilaštvo se suočilo s mnogim izazovima, a nismo imali smernice na koje smo se mogli osloniti, tako da i ne iznenađuje da svi shvatamo da postoje stvari za koje želimo da su se mogle uraditi drugačije. Što se mene tiče, rekao bih da su to uglavnom tri pitanja.

Prvo, kako naći pravi kompromis između procesuiranja svih zločina za koje znamo da su počinjeni, a imati predmet koji se može predočiti u sudnici u razumnom vremenskom periodu. Svaki put kada smo morali odlučivati o izuzimanju zločina iz neke optužnice, meni je lično bilo teško. To je naš posao, tako da potpuno preuzimam odgovornost za odluke koje smo donosili, ali znam i kakav su uticaj naše odluke imale na žrtve.

Drugo, prevremeno puštanje na slobodu. Sada izgleda da se svi osuđeni automatski puštaju na slobodu nakon što izdrže dve trećine kazne. To je vrlo nezadovoljavajuće i za mene i za žrtve. Ako postoji mogućnost za prevremeno puštanje na slobodu, treba postaviti uslove, a najvažnije je prihvatanje odgovornosti i činjenice da su zločini počinjeni. Neverovatno me frustrira svaki put kad vidim da osuđeni iziđe iz zatvora i negira zločine, a znam da se i žrtve tako osećaju.

Treće, to što smo daleko od regiona i ljudi za čiju se pravdu borimo. Apsolutno sam ubeđen da se pravda najbolje ostvaruje u blizini zajednica na koje se odnosi. Tužilaštvo je uporno pokušavalo da savlada taj izazov, ali realnost je da je naš uticaj manji zato što smo u Hagu. Nadam se da će se o ovoj naučenoj lekciji u budućnosti dobro razmisliti.

 

*Uvijek insistirate na pitanju žrtve, njenog prava i dostojanstva. Sa druge strane, vidljivo je da je sve ono što zovemo javnost uglavnom okrenuto optuženima ili “našima”. Kako doživljavate taj dramatičan nesklad?

To je nešto što tokom poslednjih nekoliko godina u velikoj meri obeshrabruje. Ratni zločinci se sve više slave kao heroji, a istina o prošlosti se ignoriše u korist lažnih istorija. Veoma je teško razumeti mentalitet za koji su Lazarević ili Kordić heroji. Časni vojnici ne napadaju civile, ne pale njihove kuće i zbog njih stotine hiljada ljudi ne beži u strahu. Odgovorni politički zvaničnici ne planiraju napade s ciljem etničkog čišćenja nekog područja i ne izdaju naređenja za zatočenje civila u užasnim uslovima.

A stvarni heroji se ignorišu. Ljudi kao admiral Vladimir Barović i Srđan Aleksić. I svedoci koji su imali hrabrosti da dođu pred Tribunal, da se suoče sa onima koji su ih povredili i da traže pravdu. Kao i mladi ljudi danas koji se bore protiv nacionalizma i govora mržnje, od kojih oni koji bi im trebali biti vođe mogu mnogo da nauče o tome šta zaista znače građanstvo i građanska odgovornost.

Verujem da u celoj bivšoj Jugoslaviji postoji tiha većina koju ne zanima slavljenje ratnih zločinaca i negiranje zločina. Neprijatno im je kada vide studentski dom nazvan po Radovanu Karadžiću ili kada se Lazarević i Kordić dočekuju kao heroji. Oni samo žele bezbednost i prosperitet, koji se mogu postići samo dubljom integracijom. Nadam se da će naći svoj glas i uticati na politička rukovodstva u svojim zemljama.

 

*Kakvu ste razliku uočili između lokalnog pravosuđa i onog u kojem ste proveli karijeru?

Ima vrlo malo razlika, ali nažalost te razlike imaju ogroman uticaj. I u Belgiji i u bivšoj Jugoslaviji ima mnogo požrtvovnih pravnih stručnjaka koji ozbiljno shvataju svoje profesionalne i etičke obaveze. Oni znaju da je naš posao da služimo i štitimo naše zajednice i na to gledaju kao na čast i ogromnu odgovornost. Razlika je, naravno, to što je mnogo lakše biti tužilac u Briselu nego u Beogradu, Sarajevu ili Zagrebu. U Belgiji pravosuđe uživa stvarnu nezavisnost i podršku nam daju i vlasti i javnost. U bivšoj Jugoslaviji tužioca koji optuži nekog svoje nacionalnosti će vrlo verovatno nazvati izdajnikom ili će mu pretiti. Ako smo pošteni prema sebi, moramo reći da još mnogo treba da se uradi da bi se uspostavila vladavina prava u zemljama bivše Jugoslavije.

 

*Jedan od vodećih bosanskih književnika ranije je pisao da je najstrašnija stvar u društvu “poslušnost koja izvire iz kolektiviteta”. Vidjeli ste “milione” dokumenata o ratu na prostoru bivše Jugoslavije. Suočili se s mnogo ljudi. Jeste li došli do nekog zaključka o tim zločinima i zločincima?

Nisam filozof, ja sam samo tužilac. A čini mi se da nikad ne postoji samo jedno objašnjenje ili faktor. Ali video sam vođe koje su isplele mreže laži, koje su namerno pobudile strah i mržnju samo zato da posluže njihovoj ličnoj političkoj moći. A tako su obični ljudi dovedeni do toga da počine neviđene zločine nad svojim komšijama koji više nisu bili Hrvati nego ustaše, nisu bili Srbi nego četnici, nisu bili Bošnjaci nego balije, nisu bili Albanci nego šiptarski teroristi.

Naravno, bilo je tu kriminalaca i psihopata, u ratu oslobođenih svih ograničenja, i malih ljudi koji su iskoristili priliku u haosu da se osvete za nešto što ih je povredilo.

To ipak ne objašnjava rušenje Vukovara, terorisanje Sarajeva tokom četiri godine ni Srebrenicu. A ne objašnjava ni birokratsku mašineriju koja je metodički sprovodila progon i etničko čišćenje u tako mnogo sela i gradova, koja se oslanjala na obične ljude, od kojih su mnogi inače bili neupadljivi, a verovatno i pristojni. Kada pogledate slučajeve ratnih zločina, primetite koliko počinilaca nikada pre, a ni posle nije počinilo zločin.

Ono što se treba naučiti je da su propaganda i laži u službi moći dovele obične ljude do toga da čine, podržavaju i ćute o zločinima. Nažalost, danas često izgleda da se istim lažima ponovo veruje. Kada vidim mlade ljude koji nose majice s Mladićevim likom, koji pozdravljaju ustaškim pozdravom ili viču “Srbe na vrbe”, zaista sam zabrinut za budućnost.

 

*Kako gledate na okolnosti pod kojima su donesene oslobađajuće presude uglavnom za vojne komandante (Gotovina, Markač, Perišić, Stanišić, Simatović). Kao što je poznato, nakon toga slijedilo je pismo danskog sudije Frederika Harhofa u kojem je sugerisano da je predsjednik Suda Teodor Meron vršio pritisak na sudije da oslobode najviše srpske i hrvatske zapovjednike. Možete li sada otvorenije govoriti o ovom važnom dijelu historije Tribunala?

Uvek ću govoriti isto. Prvo, presude Tribunala moraju se prihvatiti, čak i kada se ne slažemo i bez obzira na to koliko je teško razumeti rezonovanje sudija. Apsolutno smo uvereni da smo predočili dokaze o krivici izvan razumne sumnje, ali ipak na kraju većina sudija se s tim nije složila, a sudije imaju odgovornost da donesu tu odluku.

Drugo, u oslobađajućim presudama koje pominjete, kao i u drugim, kao što su Orić i Haradinaj, Tužilaštvo je dokazalo da su zločini počinjeni iako su optuženi na kraju oslobođeni krivice za te zločine. To znači da još uvek ima žrtava koje očekuju pravdu. Naš najveći prioritet treba da bude ostvarivanje pravde za te žrtve, a ne ponovno suđenje u okončanim predmetima.

Treće, iako su odluke koje pominjete negativno uticale na percepciju rada Tribunala, i dalje sam uveren da je, u celini, Tribunal pokazao da je svoju odgovornost proveo nezavisno, nepristrasno i bez obzira na nacionalnost i religiju i da su ga vodili samo dokazi i pravo. Tribunal je ostvario pravdu za veliki broj žrtava i njegovi rezultati su uveliko nadmašili očekivanja onih koji su ga osnovali 1993. godine.

 

*Nakon Harhofovog pisma, brojni stručnjaci su primijetili zaokret suda ka zaštiti interesa vojske. I tu se nameće jedno staro pitanje. Za ljude koji žive na ovom prostoru jedna od najodgovornijih za rat je JNA. Ne samo da se nije držala svoje ustavne uloge već su i njenim oružjem izvršeni masovni zločini. Zašto niko iz Generalštaba JNA nije optužen?

Pošto nisam bio tužilac u to vreme, ne mogu govoriti zašto neki ljudi nisu optuženi. Mogu da kažem da smo u predmetu Milošević tvrdili da su generali Kadijević i Adžić bili deo udruženog zločinačkog poduhvata. A uspešno smo procesuirali i osudili jedan broj viših oficira JNA.

Potpuno se slažem s vama da su JNA i druge oružane snage počinile masovne zločine tokom sukoba, potpuno prekršivši slovo i duh Ženevskih konvencija i međunarodnog humanitarnog prava.

Ova činjenica je više puta utvrđena u presudama Tribunala, ali se uglavnom ignoriše.

Umesto toga, vidimo da zvaničnici tvrde da je VJ 1999. časno branila Srbiju i da se ničega ne treba stideti. Vidimo vladu koja donosi političku odluku da spreči sve krivične predmete u kojima se navodi da su snage HV-a ili HVO-a učestvovale u rasprostranjenim i sistematskim napadima na civilno stanovništvo. Ili vidimo političare koji odbacuju sve optužbe protiv viših oficira ABiH kao politički motivisane ili nepravedne.

Izgleda da u celom regionu ima više brige za veterane nego za žrtve. To je duboko razočaravajuće. Naravno, nisu svi veterani činili zločine. Ali tačno je da su mnogi masovni zločini počinjeni zato što je viši i srednji komandni kadar prekršio Ženevske konvencije, vojna pravila i svoje profesionalne obaveze. Njihovo procesuiranje je potrebno kako bi se ostvarila pravda za žrtve i kako bi se sprečilo da komandanti vode te vojske da se osramote u budućnosti tako što bi ponovo učestvovale u masovnim zločinima.

 

*Vaš rad bi bio gotovo nemoguć bez saradnje sa državama bivše Jugoslavije. S kojim dijelom te saradnje ste bili nezadovoljni, u čemu ste bili relativno uspješni?

Otkrio sam da je saradnja obično najjača s pravosuđem, a teška sa službama bezbednosti, obaveštajnim službama i vojnim telima. Tokom mojih prvih godina u Tribunalu bilo je očigledno mnogo izazova. Pristup informacijama često je bio težak, na primer s BIA-om u Srbiji i definitivno s hrvatskim vojnim arhivom. Naravno, najveći izazov u saradnji bilo je obezbeđivanje hapšenja preostalih begunaca. Dobro je poznato da su begunce štitili delovi državnih vojnih i obaveštajnih struktura. Ipak, Tužilaštvo Tribunala je bolje sarađivalo s policijom, tužiocima i sudijama. Saradnja s kolegama tužiocima u regionu uvek je bila dobra zato što smo svi mi profesionalci i delimo zajedničku predanost pravdi. Isto tako, saradnja s policijom bila je važna za hapšenje više visoko rangiranih begunaca.

Naučio sam da se nakon sukoba pažnja često usmerava na uklanjanje političkih aktera sa scene i videli smo proveru policije, tužilaca i sudija. Međutim, mnoge vojne, bezbednosne i obaveštajne agencije ostaju iste. A u tim strukturama postoje ljudi kojima nije u interesu otkrivanje istine i obezbeđivanje odgovornosti. To je nešto o čemu treba ozbiljnije razmisliti u budućnosti.

 

*Kako danas, poslije deset godina iskustva, možete ocijeniti pojedinačno – bošnjački, hrvatski, srpski – odnos prema Haškom tribunalu?

Uvek više volim govoriti o pojedincima, a ne o grupama, jednako kao što se Tužilaštvo usredsređuje na individualnu krivičnu odgovornost, a ne na kolektivnu odgovornost. Kao što sam prije rekao, zločine nisu počinili Bošnjaci, Srbi ili Hrvati – počinili su ih Rasim, Dragan, Dario. U tom smislu, ima hrabrih ljudi iz sve tri grupe koji se danas bore za pravdu i mir, isto kao što ima neodgovornih pojedinaca iz sve tri grupe koji podstiču međunacionalne tenzije i sprečavaju da region krene napred. Kako bi neko doneo sud o Srbima? Po Zoranu Đinđiću ili po Aleksandru Vulinu? Treba li o Hrvatima donositi sud po Stipi Mesiću ili Zlatku Hasanbegoviću? Zato ne volim generalizirati.

 

*Jedan stariji hrvatski političar (i pjesnik) pisao je da “sumnja u ciljeve na kojima se ne mora odmah raditi”. S obzirom na to da je za ovdašnje politike ono što je utvrdio Haški tribunal posljednji cilj na kojem žele raditi, kako vidite svoje naslijeđe?

Mislim da sam uvek jasno govorio da ne izbegavam teška pitanja i da ne ignorišem izazove s kojima se danas suočavamo. Apsolutno verujem da Tribunal ostavlja pozitivno nasleđe za region i za međunarodnu krivičnu pravdu. Ali, naravno, mogli smo bolje i nismo procesuirali sve zločine koji su počinjeni. Zato je toliko važno da nacionalni sudovi nastave naš rad. Slažem se da pravda sama neće doneti pomirenje. Utvrđivanje odgovornosti je jedan deo. Istina koju smo utvrdili u sudnici i koju ostavljamo u našoj arhivi je drugi deo.

Ipak, svako bi se morao složiti s tim da se pomirenje ne može nametnuti spolja. Stvarna promena u društvu može proizaći samo iz pogleda u sebe i prihvatanja. To je jedan od mnogih razloga što Tužilaštvo daje snažnu podršku inicijativama istine i pomirenja koje su danas potrebnije nego ikada. Dakle, da, moramo odmah početi da radimo na pomirenju i održivom miru. Ali isto tako ne smemo očekivati da će se to dogoditi preko noći ili da se može krenuti napred, a da se nikad više ne vrati nazad. Nadam se da oni koji se bore da približe društva u regionu jedna drugima neće izgubiti svoja uverenja. Nadam se da će nastaviti da veruju da je pravda dostižna iako je spora, ne zato što je istorija na našoj strani nego zato što mi možemo stvoriti svoju istoriju.

 

*Upozorenja o “zaboravu” utvrđenih dokaza o ratu 1990-ih mogu se svesti u jednu vašu rečenicu: U cijelom svijetu se uči o opsadi Sarajeva ili genocidu u Srebrenici, samo ne tamo gdje se to desilo. Šta vam to govori o budućnosti ovih društava?

Tokom mojih godina na ovom poslu niko nikada nije dao uverljivo objašnjenje za to kako se društva u regionu mogu složiti u vezi s budućnošću dok se još u osnovi ne slažu u vezi s prošlošću. Lako je kritikovati Tribunal i njegove nedostatke ili pak ukazivati na tenzije danas kao dokaz da Tribunal nije uspeo postići pomirenje.

Ali, koje alternativno rešenje se nudi? Da će ljudi u regionu jednostavno ignorisati prošlost? Da se mir može izgraditi na osnovama nekažnjivosti i namernom neznanju? Kada svakog dana vidimo da je jedna istorijska nepravda uvek povezana sa drugom u neprekidnom krugu percipiranog žrtvovanja i uzajamnog optuživanja? Mislim da to nije uverljivo. Odbijanje razgovora i prihvatanja prošlosti svaki razgovor čini nemogućim. Vidimo vođe koje koriste ovu činjenicu kao izgovor za to što ne rešavaju probleme, odnosno ne nalaze rešenja. Naravno da sam duboko zabrinut za budućnost. Kada se nova generacija uči o lažnoj istoriji i mitskim nacionalnim pričama, morate biti zabrinuti. Ali, što je veća laž, to je teže održiva. To što se činjenice uče svugde u svetu razlog je za zabrinutost, ali je i način da se istina na kraju i ovde sazna.

 

*Do kraja ovog mjeseca očekuje se prvostepena presuda Ratku Mladiću i pravosnažna presuda vojno-političkom vrhu tzv. Herceg Bosne. Šta mogu očekivati žrtve? Jeste li učinili sve da osjete pravdu?

Ne želim nagađati o ishodu. Ono što znam je da je Tužilaštvo predočilo najbolje moguće dokaze i argumente. Nikada ne bih rekao da smo učinili sve da obezbedimo pravdu za žrtve. Osuđujuća presuda neće vratiti njihove najmilije. A oni predugo čekaju da vide da je neko kao Mladić priveden pravdi. Ako žrtve osećaju da je neka mera pravde ostvarena, tada je naš rad bio vredan truda.

 

Razaranje lepote i života

*Prije preuzimanja dužnosti, koliko ste znali o prostoru bivše Jugoslavije? Da li ste ikad ranije bili tamo? Kako ste se informisali?

Jedno od mojih prvih putovanja u inostranstvo bilo je baš putovanje u bivšu Jugoslaviju kada sam imao 18 godina. Bilo je to prekrasno iskustvo koje nikada nisam zaboravio. Toliko lepote, istorije i kulture, a ljudi koje sam upoznao bili su predivni. Bio sam u Hrvatskoj na mestima gde su snimani filmovi po knjigama Karla Maja koje sam kao dete voleo. Tako da možete da zamislite kako sam se osećao kada sam kasnije video slike rata. Nisam mogao da verujem da su takva razaranja i pustošenje mogući na mestu koje sam pamtio kao lepo, mestu usred Evrope za koje sam znao da tamo uvek vlada mir. Čak i danas, nakon toliko vremena, jednostavno ne mogu razumeti kako je političko rukovodstvo tih zajednica svom narodu moglo da nametne toliku patnju.

Uvek sam imao osećaj povezanosti s ljudima iz bivše Jugoslavije i osećaj nečega što je izgubljeno. Kao što znate, i Belgija je višenacionalna država. A ja lično pripadnik sam najmanje grupe, belgijske zajednice kojoj je maternji jezik nemački, tako da razumem koliko su važna pitanja jezika, religije i kulture u jednoj raznolikoj zemlji i kako se razlike mogu iskoristiti za razdvajanje umesto da se na njih gleda kao na nešto što društvo čini bogatijim i punijim. Istovremeno, znam da je moguće da različite grupe žive u miru u multikulturalnoj državi, da nacionalizam nije jedini put, tako da mi to, uprkos svemu, daje neku nadu za bivšu Jugoslaviju.

 

 

Nema dnevnika, neće biti ni knjige

*Jeste li vodili dnevnik ovih deset godina?

Nisam vodio dnevnik, a neće biti ni knjige, definitivno. U stvari, prošle godine smo objavili knjigu o onome što smo naučili u procesuiranju zločina seksualnog nasilja, tako da je možda to ta knjiga.

Jednom sam pročitao da putnik koji provede nekoliko dana u Kini poželi napisati članak. Ako ostane nekoliko nedelja poželeo bi napisati duži članak za neki časopis. Ali ako ostane godinu dana ili duže, odlučio bi da ne napiše ništa jer bi postao svestan da je nemoguće obuhvatiti složenost zemlje i raznolikost svojih misli. Tako se i ja osećam u vezi sa bivšom Jugoslavijom.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Zaharova: Presuda Mladiću nastavak politizovanog i pristrasnog rada Tribunala Zaharova: Presuda Mladiću nastavak politizovanog i pristrasnog rada Tribunala

    Presuda ratnom komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću predstavlja nastavak "politizovane i pristrasne linije" koja je od početka postojala u radu Haškog tribunala, izjavila je danas portparolka Ministrastva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

  • Intervju Ivan Vejvoda: Razmena teritorija sa Kosovom nije isključena Intervju Ivan Vejvoda: Razmena teritorija sa Kosovom nije isključena

    Da li je Evropska unija izašla iz krize, zašto jača uticaj Rusije i kako se sve to prelama na Balkanu, tj. kako utiče na poziciju Srbije i njene pregovore oko Kosova – bile su glavne teme razgovora koji su sa Ivanom Vejvodom vodili Nadežda Gaće i Mijat Lakićević

  • Kuburović: Presuda Mladiću ne može da se iskoristi za reviziju tužbe BiH Kuburović: Presuda Mladiću ne može da se iskoristi za reviziju tužbe BiH

    Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je danas da jučerašnja prvostepena haška presuda ratnom komandantu Vojske Republike Srpske (VRS) Ratku Mladiću ne može biti korišćena za eventualnu reviziju tužbe Bosne i Hercegovine (BiH) protiv Srbije za genocid.

  • Obradović (Dveri): SNS započela progon Dveri Obradović (Dveri): SNS započela progon Dveri

    Predsednik Dveri i šef poslaničke grupe te stranke u Skupštini Srbije Boško Obradović optužio je danas Srpsku naprednu stranku (SNS) da je započela progon Dveri.

  • Mali: Nisam u kampanji, ne razmišljam o kandidaturi Mali: Nisam u kampanji, ne razmišljam o kandidaturi

    Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je danas ne razmišlja o novoj kandidaturi za tu funkciju i da nije u kampanji za predstojeće beogradske izbore već da želi da predstavi građanima šta je urađeno u glavnom gradu u prethodne tri i po godine i kakvi su planovi za budućnost.

  • Rističević i Atlagić podneli krivičnu prijavu protiv Obradovića zbog nasilničkog ponašanja Rističević i Atlagić podneli krivičnu prijavu protiv Obradovića zbog nasilničkog ponašanja

    Poslanici Narodne seljačke stranke i Srpske napredne stranke, Marijan Rističević i Marko Atlagić saopštili su danas da su podneli krivičnu prijavu zbog nasilničkog ponašanja protiv Boška Obradovića, šefa poslaničke grupe Dveri u Skupštini Srbije.

  • U Nišu proglašena epidemija malih boginja U Nišu proglašena epidemija malih boginja

    Institut za javno zdravlje u Nišu prijavio je danas epidemiju malih boginja u tom gradu pošto je sa instituta "Torlak" stigla potvrda da je petoro dece obolelo od te bolesti, izjavio je za Betu načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti niškog Instituta Zoran Veličković.

  • AM i AOM suspendovali učešće u Radnoj grupi za bezbednost novinara AM i AOM suspendovali učešće u Radnoj grupi za bezbednost novinara

    Asocijacija medija i Asocijacija onlajn medija saopštili su danas da su suspendovali učešće u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara, posle odluke Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu da odbaci krivične prijave novinara napadnutih na predsedničkoj inauguraciji i obrazloženja kojim su praktično sami novinari optuženi za pokušaj izazivanja nereda.

  • Šutanovac: DS na beogradske izbore izlazi sa svojim kandidatom Šutanovac: DS na beogradske izbore izlazi sa svojim kandidatom

    Predsednik Demokratske stranke (DS) Dragan Šutanovac rekao je danas da će na beogradske izbore DS izaći sa svojim kandidatom za gradonačelnika i da se razgovara sa više ljudi.

  • Janković: Verovatno će biti saradnje sa Đilasom Janković: Verovatno će biti saradnje sa Đilasom

    Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Saša Janković izjavio je danas da se razgovara sa bivšim gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom o beogradskim izborima i da će verovatno biti saradnje.

  • Novosađanin napao policajca Novosađanin napao policajca

    Jedan Novosađanin uhapšen je jer je napao policajca koji je pokušao da ga spreči u teškoj krađi, saopštila je Policijska uprava u Novom Sadu.

  • Prekinuta sednica Skupštine Kosova Prekinuta sednica Skupštine Kosova

    Zbog nedostaka kvoruma i na zahtev šefa poslaničke grupe Demokratskog saveza Kosova Avdulaha Hotija danas je prekinuta sednica Skupštine Kosova, koju su prethodno napustili poslanici iz redova koalicije okupljene oko Demokratske partije Kosova (DPK) i članovi Vlade Kosova.

  • U novom broju nedeljnika Novi magazin pročitajte... U novom broju nedeljnika Novi magazin pročitajte...

    Tema broja: Prava dece --- Mali ljudi, mala i prava: mnoga prava mnoge dece na normalno odrastanje samo su puki san, koji prelazi u košmar kada se nad nekim detetom nadvije smrt usled zlostavljanja, otmice, radne ili seksualne eksploatacije ili mučenja. U senci teških zločina ostaje notorna činjenica da je i svakodnevni život tegoba za mnoštvo dece. Iz raznih razloga... Piše: Jelka Jovanović

Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
T6 bazeni, spa
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije festival nauke