25.03.2015 Beograd

VideoIntervju Siniša Mali: Konkurs ništa ne rešava ukoliko nemate investitora

Intervju Siniša Mali: Konkurs ništa ne rešava ukoliko nemate investitora Foto: Z. Raš
Projekat Beograd na vodi, javni prevoz i bahato ponašanje komunalne policije u glavnom gradu su top-teme. O njima su sa gradonačelnikom Beograda Sinišom Malim razgovarale Nadežda Gaće i Jelka Jovanović

Privođenjem aktivista pokreta “Ne da(vi)mo Beograd”, i novinarke koja je izveštavala, komunalna policija je spojila dve top-teme – megaprojekat koji istovremeno budi podozrenje i ushićenje, i komunalnu policiju koja umesto zavođenja reda trenira strogoću na građanima.
Ipak, Beograd na vodi je u žiži, a poslednji talas interesovanja izazvale su dve stvari, anketiranje potencijalnih kupaca za stanove u dve zgrade koje će se prvo graditi i poseban zakon kojim će se urediti eksproprijacija zemljišta.


*Zašto lex specialis za Beograd na vodi kad ta priča traje konkretno više od godinu dana?

Beograd na vodi je projekat, a svaki projekat ima faze koje mogu trajati nekoliko godina ili kraće. S obzirom na značaj i veličinu ovog projekta, trudili smo se da uđemo u fazu projektovanja i usvajanja Posebnog plana prostorne namene. Projektom se bavimo od marta prošle godine, Komisija Vlade Srbije nadležna je za to planiranje, Zavod za urbanizam Grada pripremao je master plan, prostorni plan, kako god da ga zovete, koji je usvojen 31. decembra. To je prvi korak u kojem nadležni, u ovom slučaju država, kaže šta želi da napravi.
Pošto je to područje posebne namene, nakon toga se radi analiza vlasništva zemljišta i ona je pokazala da je vlasnik oko 95 odsto Republika, a pet odsto su privatni vlasnici. Da bismo stvorili jedinstvenu katastarsku parcelu, ne samo građevinsku, jedini zakonski način da privatno vlasništvo pređe u državno je kroz eksproprijaciju.

Digla se prašina oko tog zakona kao da je nešto posebno ili se odnosi samo na ovaj projekat, a to je način koji se decenijama unazad primenjuje u Srbiji da se zemljište pravno-imovinski sredi kako bi se omogućilo izdavanje građevinske dozvole. I to je cela priča, nema tu ničeg spornog, zakon je u redovnoj proceduri, svako će moći da da komentar, sugestiju, ali nijedan član tog zakona nije sporan sa stanovišta prava ili potrebe rešavanja pravno-imovinskih problema na tom području.

Mislim da je značajnije da sagledate projekt Beograd na vodi sa društvenog stanovišta; to je najznačajniji projekat ne samo u Srbiji, već i u regionu; sa 3,5 milijardi evra investicija potpuno pokreće gradsku privredu, srpsku privredu, pokreće tercijalnu delatnost u smislu turizma i prodaje opreme, nameštaja i svega ostalog. Dakle, ako je neko protiv toga, onda neka to jasno kaže, a sam lex specialis nije nikakav poseban zakon koji na bilo koji način oslikava posebnost projekta u odnosu na prethodne.

*Možda je to vama jasno, ali u javnosti ima strepnji hoće li Beograd moći da izdrži toliko novih zgrada, kako će se odvijati saobraćaj, da li je sam taj zakon dobar, zašto nije bio međunarodni konkurs...

Ja prihvatam sve kritike za koje postoji argument, ali uvek će se javiti stručnjaci koji će reći: “Ja ne mislim ovako!“. Prošle godine kritika je bila “to je pusti san, to se nikad neće desiti, nemojte da obraćate pažnju na to, to je velika laž“. Onda smo došli do toga da će se projekat desiti, da smo nekoliko meseci od početka projekta i sad je kritika krenula u smeru “sad nam se ne sviđa“. Šta nam se ne sviđa? To što ćemo da zaposlimo industriju, to što ćemo pokrenuti srpsku privredu? Ne sviđa nam se jedna ili druga zgrada? Ako stavite deset arhitekata jednog pored drugog, svih deset će imati različito mišljenje o tome kako jedna zgrada treba da izgleda. Mi treba da se dogovorimo da kažemo zašto je ovaj projekat bitan – bitan je da pokrenemo srpsku privredu, industriju, treba kazati i pokazati da ulazimo u neku novu budućnost i grada i države i ovo je savršen projekat za to.

Video sam se i sa članovima Akademije arhitekata, jedan od njihovih komentara bio je “imali ste fingiran javni uvid“. Pitao sam šta je to fingiran javni uvid, je li bio javni uvid po zakonu ili nije? Bio je, sve što je vezano za Beograd na vodi poštovalo je od početka do kraja zakonske procedure. Pitali ste da li je bio potreban međunarodni konkurs? Međunarodni konkurs za projekat koji se zvao “Za bolju budućnost Novog Beograda” bio je 1985, ako se ne varam, definisao je kako Novi Beograd treba da izgleda i uzeo je u obzir i Savski amfiteatar. Rešenja su ista kao u ovom prostornom planu. Devedesetih godina postojao je projekat vezan za Europolis, dvehiljaditih Beogradski Menhetn... Sve su to bili neuspešni pokušaji ili konkursi koji su definisali slična rešenja kao ovo.

Konkurs ništa ne rešava ukoliko nemate investitora. Zavod za urbanizam koji ima 50-60 arhitekata, inženjera, svi potrebni da se ovakav projekat završi radili su na tome, plan je usvojila Vlada, imamo jedinstven slučaj da imamo investitora koji želi da investira u taj plan. Pri tome, prostorni plan nije nešto što je zacrtano u kamen, može se promeniti za godinu-dve, u Njujorku se ti planovi menjaju svake godine. Jednostavno, život menja potrebe. Nama je važno da krenemo u izgradnju ove godine, da pokrenemo ceo proces, damo jasan znak ljudima da se nešto menja u Srbiji, da možete za projekat ove veličine proceduru da završite za godinu, godinu i po. Gospodin Alabar, predstavnik investitora, sam je rekao da bi njima za ovakav projekat u Americi trebalo 3, 4, 5 godina da dođu do kraja procesa. Dakle, želimo da pokažemo da smo brzi, efikasni, poštujući zakon naravno, ali takođe poštujući želju da što pre krenemo u realizaciju.

Pogledajte sada lokaciju – imali ste 220 pretežno nelegalnih objekata, stotinu porodica koje su živele u udžericama, barakama, vagonima. Dakle, bavili smo se prostornim planom, ali i raseljavanjem ljudi koji su živeli u nehigijenskim uslovima i plus rušenjem nelegalnih objekata. Je li neko protiv toga? Onda taj neko treba da kaže: “Jesam da taj deo Beograda bude potpuno neuređen, jesam za one slike udžerica, baraka, vagona, jesam za to da nema novog zapošljavanja, jesam za to da budem protiv nekoga ko donosi novac...”. Neka tako kaže! Te kritike da čujem.

 

Budžet

*Sve vreme se provlači “nema novca”. Kako funkcionišete bez para?

Vrlo teško, ali bolje nego pre; 31. decembra 2013. Beograd je zabeležio rekordan deficit od 2.025 odsto. Trebalo je biti umetnik za to, za Republiku je prošle godine deficit trebalo da bude 6,5 odsto i bilo je izuzetno teško. Uspeli smo da za godinu dana prepolovimo deficit, a ove godine nam je cilj 6-6,5 odsto. Pri tome nijedan dinar novih kredita nismo uzeli.

Mogli smo da kažemo “dobro, imamo skupe kredite, treba da ih vratimo, možda možemo da ih refinansiramo”, ali tako ništa ne bismo uradili, presipali bismo iz šupljeg u prazno. Mi smo rekli “hajde da vidimo koliko realno možemo da uštedimo”, da te uštede iskoristimo za pojedine investicije i vraćanje skupih kredita. Ove godine treba da vratimo oko 80 miliona evra kamata i glavnice iz budžeta od 700 miliona. Nama je bukvalno došla na naplatu serija kredita koje je prethodna vlast uzimala ne vodeći računa odakle će i kada vratiti, to su krediti za most, nabavke autobusa i tramvaja. Naravno, moramo da održimo kredibilitet Grada i plaćamo, pa smo uradili i neke nepopularne mere. Morao sam neke troškove da smanjim.

Varate se ako mislite da ne želim da budem najbolji i najlepši tako što ću davati svima, ali odgovorna je odluka da se sakupi deo novca za vraćanje kredita i pokrijemo neophodne troškove. Smanjili smo bili naknade za porodilje na 20.000 dinara, ali u međuvremenu smo ih povećali na 35.000 čim se otvorio prostor u budžetu. I svakog prvog u mesecu svaka socijalna kategorija dobija to što treba da dobije. Prošle godine smo platili oko 300 miliona dinara zaostalih naknada trudnicama.


*Vratićemo se na to, čuje se zamerka da će Beograd dati mnogo više novca koji se neće vratiti...

Ne znam na osnovu čega je to rečeno. Imate master plan, u okviru toga urađena je i saobraćajna studija i sve ostale studije, postoji jasan plan kako treba da se reši saobraćaj u gradu vezan za funkcionisanje tako velikog kompleksa. Ali, taj kompleks će se graditi sledećih deset godina!

 

*Koliko će Grad biti vlasnik?

Nimalo. Naravno, ovo je strašno važno za grad, promenićemo perspektivu grada, izgled, ali to je projekat od značaja za Republiku. Mi smo tu da pomognemo, da učestvujemo, učinimo sve što je potrebno da bi se on definisao, ali u strukturi vlasništva Republika sada figurira sa 100 odsto, a posle potpisivanja ugovora biće drugi procenat. Beograd neće imati ništa.

 

*Spominje se 20, najviše 30 odsto.

To će sve biti javno u sledećih nekoliko nedelja, odmah posle zakona o eksproprijaciji mi ćemo potpisati taj ugovor o zajedničkom ulaganju, biće to javno, poznato, nema tu tajni, ali ne bih želeo unapred da izlazim sa procenama; da poštujemo proceduru i poverljivost pregovora. Sa zakonom o eksproprijaciji, ugovorom o zajedničkom ulaganju sva pravno-sistemska rešenje su tu, na nama je da završimo eksproprijaciju, investitor projekte i da damo građevinsku dozvolu.

Projekat Beograd na vodi suštinski utiče na rešavanje mnogih drugih problema u gradu, železničke i autobuske stanice, metro je takođe vezan za to, besmisleno je da pravite metro, a nemate u vidu da će tu živeti i raditi desetine hiljada novih ljudi. To su strateške stvari za grad, koje rešavamo u paketu. I zato ne treba gledati izdvojeno da se od drveta ne vidi šuma, mada ja razumem i političke predrasude, razumem da je sve stvar politike. Bio sam svedok, bili ste i vi, protesta u Studentskom parku, ljudi protestuju što sečemo trulo drveće, posekli smo dvadeset jedno ili 23 stabla, posadili 53. I to je veliki problem? Neko je napravio protest zato što je to stvar politike.

*Pa i vi gledate politički ako kažete zaoštreno “oni neće 13.000 novih radnih mesta”, ako odbacujete sve primedbe.

Vidite, na nekoj konferenciji za štampu čuo sam da je gospodin iz Akademije arhitekata rekao: “Pa, dobro, napravite park za tri milijarde evra.” Ne znam kakva je to kritika. Ako neko donosi tri milijarde napravićemo projekat kako treba.

*Hoće li ugovor biti dostupan javnosti?

Hajde o tome da razgovaramo kad potpišemo ugovor. Potpisaće ga Vlada Srbije i investitor i to pitanje treba uputiti njima. Ne vidim razloga da bilo šta krijemo. Stvorila se fama oko ugovora za ER Srbiju, kad je predstavljen fama je prestala. Ovo je komercijalni ugovor koji se odnosi na izgradnju dela savskog priobalja i odgovor treba da da i strani partner. Ne vidim razloga da bilo šta ne bude javno.

 

*Kada počinje gradnja dve zgrade za koje ste anketirali kupce?

Sve je vezano za eksproprijaciju, ne možemo da izdamo građevinsku dozvolu dok se to ne završi. Očekujem da ćemo taj posao završiti do kraja leta ove godine.

 

*Postoji li odgovarajuća vodovodna i kanalizaciona mreža?

Za ove dve zgrade postoji sav potreban kapacitet vodovodne i kanalizacione mreže, ali takođe postoji i projekat potpune infrastrukture za ceo Beograd na vodi, samo što to niko neće da kaže – ne možete da usvojite plan posebne namene a da nemate sva ta dokumenta.

 

Prvi kamen

*Građani su se divili onome što je izgradio Branko Pešić, Dragan Đilas je izgradio prelep Most na Adi. Hoćete li vi biti gradonačelnik koji će položiti prvi kamen za Beograd na vodi?

Odgovoriću vam ovako; ne zato što želim da budem poznat, ja sam malo skromniji, ali sticaj okolnosti će biti takav da će se, nadam se, do kraja leta pokrenuti izgradnja Beograda na vodi i to je velika stvar. Ali, morate imati širu perspektivu, nije samo jedna, dve, dvadeset zgrada, to je prvo poruka da se stvari u Beogradu menjaju. Drugo, ostvarićemo višedecenijski san da grad ponovo spustimo na reku, daćemo Beograđanima jedan lep deo grada kojim će se ponositi. Pri tome rešavamo veliki infrastrukturni problem i problem saobraćaja koji imamo.

Projekat prokop Branko Pešić je potpisao 21. marta 1974, dakle tada je potpisao ugovor sa Republikom o premeštanju postojeće železničke stanice na novu lokaciju. Za četiri i po decenije ništa se nije dogodilo, sada smo blizu da u narednih godinu, dve završimo izgradnju Prokopa, do kraja januara sledeće godine biće osposobljeni peroni i šine, ostaje nam samo da napravimo funkcionalnu staničnu zgradu. Ostajemo da TP Zemun završimo kako bismo preselili okretnicu, treba da se napravi nova razvodna stanica na Makišu, prevojnice u Batajnici i Sremčici, to su uslovi da profunkcioniše Prokop i premestimo postojeću stanicu.

Ima li to veze sa Beogradom na vodi? Indirektno, to važi i za premeštanje Autobuske stanice. To nije moja ideja, ona figurira godinama unazad, mi smo samo sproveli međunarodni konkurs, izabrali rešenje i sad radimo plan detaljne regulacije za deo Bloka 42, gde će biti autobuska stanica.

 

*I, kako će doticati tih 3,5 milijardi evra?

Shodno biznis-planu koji će biti sastavni deo ugovora. Reč je o izgradnji 1,8 miliona kvadrata raznog prostora, tako da će se projekat razvijati onako kako se bude razvijalo tržište. Ne možete to da uradite za jedan dan, da poplavite tržište sa 1,8 miliona kvadrata, ne možete da razvijate sve kvadrate odmah, nešto ide stambeno, pa poslovno, hoteli, trgovina. Ostavimo to biznis-planu koji će definisati dinamiku gradnje.

Ali, imajte u vidu još jednu stvar; 2008. smo bili svedoci krize na tržištu nekretnina u celom svetu. Dakle, ako se desi kriza staćemo sa izgradnjom na godinu, dve, dok se tržište ne stabilizuje. Reč je o komercijalnom projektu, nikome nije cilj da napravi zgrade koje niko neće moći da koristi, koje će zvrjati prazne. Već ste rekli da će država biti suvlasnik, dakle i nama je profit cilj. Jedno je bolji i lepši Beograd, da zaposlimo ljude, ali imaćemo i profit.

*Normalno da u svakom poslu postoji rizik, niko nije vidovit, ali šta je glavi razlog dubokog poverenja prema nosećem investitoru?

Mogu i ja vama da postavim pitanje – a šta mi gubimo? Krenuli smo u raščišćavanje Savskog amfiteatra, neke porodice sada imaju bolje i humanije mesto za život. Šta smo izgubili? Selimo železničku stanicu na Prokop, gradimo novu autobusku stanicu da bismo izbegli gužve u gradu – sve to nema veze sa Beogradom na vodi.

 

*Ove sedmice imate važnu konferenciju, vezanu za projekat Vinča.

Rekli smo da ćemo pokrenuti javno-privatna partnerstva u raznim oblastima koja su vezana prevashodno za infrastrukturu. Nažalost, situacija u gradu je takva da nemamo mogućnost da uzimamo nove kredite, nemamo mogućnost da na drugi način finansiramo važne projekte osim kroz javno-privatno partnerstvo. Sa druge strane, takvo partnerstvo je standard u svim velikim gradovima, veliki projekti se finansiraju tako što grad nešto da, privatni finansijeri donose; time delite rizik, ali imate privatnog investitora koji se time bavi kao da je njegovo.

Prvo smo pokrenuli projekt upravljanja otpadom, zato što je Deponija Vinča najveći ekološki problem Beograda i Srbije, ali i nešto na čemu Evropska unija insistira da što pre rešimo. Sam po sebi, taj projekat vredi 250-300 miliona evra, konsultovali smo Svetsku banku kad smo krenuli u projekat i 52 kompanije iz celog sveta su nam poslale pismo o namerama i izrazile zainteresovanost da učestvuju u projektu. Sve te kompanije zvali smo da dođu, u sredu će obići Deponiju i Gradsku čistoću, a u četvrtak u Skupštini grada pričaćemo o namerama, idejama.

Da vas podsetim, želimo da sredimo Deponiju, napravimo postrojenje za reciklažu otpada i postrojenje za proizvodnju struje ili toplote iz tog otpada. To je zaokružena celina; rešavamo ekološki problem, poboljšavamo kvalitet života građana, takođe izlazimo u susret zahtevima EU. To što je 52 kompanije izrazilo zainteresovanost da dođe ovde velika je poruka investitorima – Srbija je ponovo mesto za investicije. Ovaj projekat je lakmus-papir za druge lokalne samouprave u Srbiji i veoma je značajno da se predstavimo na pravi način, da čujemo šta investitori imaju da kažu.

U junu ili julu očekujemo saglasnost Komisije za javno-privatno partnerstvo da bismo krenuli u tender. Naravno, treba da nađemo investitora, da vidimo šta će uložiti, šta Grad treba da da, ali to je pravi način. Daleko smo odmakli i u partnerstvu za izgradnju četiri podzemne garaže, trenutno smo u fazi završetka odabira savetnika, to je projekat koji finansira Evropska agencija za obnovu i razvoj; pošto mi para za to nemamo tražio sam pomoć, oni su odvojili neki novac, platiće konsultanta koji će uraditi tehničku analizu i očekujem da ćemo tokom leta i za ovaj projekat imati tender. Do proleća bismo mogli da krenemo u izgradnju oba projekta.

Na isti način želimo da nađemo partnera za gradsko led osvetljenje koje će trošiti mnogo manje struje; imamo ideju i za partnerstvo za vodovod i kanalizaciju, budući da trećina Beograda nema mrežu, nema ni fabriku za prečišćavanje voda, a imamo u planu pet. Takođe, razmišljamo o partnerstvu i za elektrane. To su stotine miliona evra investicija za koje grad nema novac, ali čak i da im nikada ne bi krenuo sam; hoćemo najbolje kompanije u svetu da budu naši partneri, Smanjujemo rizik i takve kombinacije pokazale su se kao dobitne u drugim gradovima.

*Nedavno ste izjavili da će 2017. početi gradnja metroa.

Potvrdili smo Sporazum o razumevanju koji je prethodna gradska vlast imala sa francuskom Vladom i idemo ka pravoj odluci o prvoj liniji metroa. Metro je strateška stvar; Beograd raste i neće moći da funkcioniše bez metroa, ali ne smemo da napravimo grešku, samo prva linija košta između 800 miliona i 1,2 milijarde evra. Ako krenemo u takav projekat, a nismo sigurni da je to ono što želimo, potrošićemo novac i sebi napraviti veliki problem.

Prva linija metroa koja je ranije definisana nije bazirana na pravim informacijama, broju putnika i saobraćaju. Krajem jeseni prošle godine izbrojali smo putnike na pojedinim linijama, do 1. juna imaćemo novu studiju o optimizaciji javnog prevoza. Beograd raste, menja se, decenijama se niko nije bavio time nego i dalje iste linije voze od mesta A do mesta B, isti broj autobusa. Završili smo javnu nabavku, treba u narednih nedelju-dve da se potpiše ugovor o brojanju saobraćaja, da vidimo gde su opterećenja, gde nedostaje neki bg-voz ili neka druga sredstva javnog prevoza. To sve stavljamo u SMART, saobraćajni master plan Beograda. Do oktobra ili novembra očekujemo da se optimizacija javnog prevoza, zajedno sa brojanjem saobraćaja, nađe u SMART-u i definisaćemo ideju za prvu liniju metroa koja mora da uzme u obzir Prokop i novu autobusku stanicu, Beograd na vodi, tendencije naseljavanja, života i rada. Metro mora da bude deo integrisanog sistema prevoza; tu se oslanjam na stručnjake, ali ne može metro da ide istom trasom Kralja Aleksandra kao autobusi ili tramvaji, mora da se uklopi u ostali saobraćaj, da pokupi što više putnika i ubrza prevoz.

Moramo naći i način finansiranja, kredit, javno-privatno partnerstvo ili nešto između, komuniciramo sa Vladom Francuske i Ministarstvom finansija. To je strateški cilj, zasnivamo ga na pravim informacijama jer će se na njemu bazirati prevoz narednih 20-30 godina.

 

*Koja će biti uloga javnih preduzeća ako se sva ta privatno-javna partnerstva ostvare?

Nesumnjivo se javna preduzeća moraju restrukturirati, o javašluku koji smo našli mogu da napišem knjigu. Kada sam došao u Privremeni organ tražio sam finansijske izveštaje, pitao sekretare sekretarijata kao posluju preduzeća i rekli su mi da nemaju pojma jer to kontrolišu nadzorni odbori: nadzorni odbori su rekli da se nalaze jednom u dva-tri meseca, a da preduzeća rade svoje. Nije bilo kontrole, sada je ima, mnogo je jasniji rad nadzornih odbora, a u kabinetu gradonačelnika jedan pomoćnik se bavi samo javnim preduzećima. Naravno, interna revizija i budžetska inspekcija sistemski kontrolišu rad tih preduzeća.

Posebno hoću da naglasim plan centralizovanih javnih nabavki koji smo usvojili prošle godine, 11 vrsta dobara centralizovano se dobavlja; vidim da su neki opet probali da sami nabavljaju kompjutere, hranu, ali ne može. Mi smo proglašeni za najbolju i najefikasniju lokalnu samoupravu, jer samo samo u prvom polugodištu prošle godine na javnim nabavkama uštedeli 1,3 milijarde dinara. Da budemo objektivni, javne nabavke su bile nameštene, sada više preduzeća mogu da učestvuju kao ponuđači, veća je konkurencija, niže cene. Očekujemo da uštedimo više nego prošle godine.

Neke usluge smo ukinuli, advokatske su bile 33 miliona dinara godišnje, a imamo javno pravobranilaštvo. Trećinu voznog parka smo prodali, rashodovali, 110 miliona dinara godišnje štedimo na gorivu, registraciji, zameni guma, održavanju. Ukinuli smo PR, marketing i štedimo nekih 108 miliona dinara godišnje.

Neophodno je, dakle, restrukturirati javna preduzeća, ali zadržati nivo usluga prema građanima. Javno-privatno partnerstvo nije privatizacija komunalnih preduzeća, već imate pojedine aspekte njihovog poslovanja. Evo, hoćete da rešite upravljanje otpadom, ko to može da radi? Ja vam kažem – niko. Ne želim da prejudiciram rešenje, ali Gradska čistoća će, recimo, napraviti ćerku firmu koju će privatni partner dokapitalizovati i baviće se samo time, a Čistoća će se i dalje baviti poslom zbog kojeg je osnovana. Ili, metro. Da imamo milijardu evra na računu i hoćemo da gradimo metro, dajem smo primer, ko će da vodi posao, definiše sistem, softver? Logično je da treba partner i za Deponiju. Osim što nemamo sredstava, želimo da dovedemo nekoga s novcem, ali nekoga ko zna time da se bavi, da iskoristimo znanje, a naša preduzeća da budu bolja.

*Vruća tema je komunalna policija zbog ponašanja prema građanima. Kažete da ih treba još hiljadu. Kako ćete to obrazložiti ljudima i šta će oni da rade?

Pitanje je kompleksno, ali drago mi je što ste ga postavili, vrlo je značajno. Sada imamo 350, 360 komunalnih policajaca, što za grad od dva miliona ljudi nije dovoljno i kao Grad inicirali smo izmene Zakona o komunalnoj policiji koje lokalnoj samoupravi ostavljaju mogućnost da sama odredi broj komunalnih policajaca. Valjda mi najbolje znamo šta je za grad dobro. Analizom koju je Komunalna policija uradila utvrđeno je da nam treba još oko hiljadu komunalnih policajaca, da je 1.500 optimalan broj da se pokrije grad u raznim aspektima, od nelegalne gradnje, preko aerodroma i divljih taksista, GSP-a, komunalni red...

Postoje dve slike problema, ja sam prvi osudio ponašanje komunalnih policajaca kad se desilo ono što se desilo u autobusu, ali takođe sam vrlo javno rekao građanima da moramo da poštujemo službena lica. Ta devojka nije htela da pokaže lična dokumenta, a ako nećete da pokažete lična dokumenta oni su po zakonu obavezni da vas odvedu do najbliže policijske stanice da vas tamo legitimišu. Zamolio sam građane, ukoliko se već švercuju i neko ih uhvati, da se legitimišu i plate kaznu...

 

*Koleginica je pre neki dan pokazala i novinarsku legitimaciju, pa je to nije spasilo privođenja!

Ne znam tačno, ali na ovome se radi stalno. Imali smo nekoliko disciplinskih postupaka, svake godine se radi analiza njihovog rada, utvrđuje ko je zadovoljio. Ko nije zadovoljio ide u niži rang. Ali, opet kažem, slika Beograda mora da bude drugačija, komunalni policajac mora da se ponaša dostojanstveno, na način koji dolikuje službenom licu i reprezentuje Beograd.

Apelujem i na građane da poštuju zakon, svi oni koji su uhvaćeni u gradskom prevozu švercovali su se, a najviše je takvih slučajeva, budimo iskreni. Mi vodimo računa o većini građana koji plaćaju prevoz. Nažalost, desilo se šta se desilo, ali to su izolovani incidenti. Mislim da je rešenje da bude više komunalnih policajaca, građani će biti bezbedniji, a oni će moći da obavljaju posao tako što neće biti rastrzani na milion strana u isto vreme. I, da budem iskren, radujem se izmenama i dopunama Zakona.

 

*Građani se baš i ne raduju.

Pogledajte koliko ima automobila parkiranih na zelenim površinama…

 

*Ne govorimo o tome, nego o bahatom ponašanju.

Zato nam je potrebna nova krv, mladi policajci koji će biti svesni svoje uloge, a nekim starim možda da se zahvalimo. Sada ovaj mali broj ne možemo dodatno da smanjujemo, a nove ne možemo da zapošljavamo zbog zabrane pre nego što se zakon promeni. Nemojte misliti da na bilo koji način podržavamo to ponašanje, ali moramo da nađemo sistemsko rešenje, a ono je veći broj policajaca, uz kodeks ponašanja prema građanima i gostima Beograda.

 

*Ima još mnogo pitanja, ali za kraj: najavili ste promene Statuta Grada.

To je izuzetno važan dokument i napravili smo radnu grupu sastavljenu od predstavnika svih odborničkih grupa, to treba da bude zajednički stav kako će funkcionisati grad i 17 opština. Načelno, idemo ka jasnijem definisanju prava i obaveza gradskih opština u odnosu na Grad, i obrnuto. Sada ima mnogo tih sivih zona i želimo da izađemo iz tog začaranog kruga da se zna ko je za šta odgovoran i da bismo sprovodili potrebne stvari. I opet načelo – idemo ka većoj decentralizaciji, opštine najbolje znaju lokalne probleme. Očekujemo da će to biti do kraja godine.

 

*Hoće li Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, ostati prigradske opštine ili će postati posebne lokalne samouprave?

Čuo sam za takve ideje, ali u ovom trenutku ne razmišljamo o tome, imamo deset gradskih i sedam prigradskih opština.

 

 

Ambicije

*Kažu da je mesto gradonačelnika treće po snazi. Jeste li ga zavoleli, pošto ranije niste bili previše oduševljeni.

Nisam nikada razmišljao o ovoj poziciji, niti video sebe u ulozi u kojoj sam trenutno. Moje mesto u Privremenom organu bila je odluka Vlade, ovo je odluka Skupštine Grada i odbornika. Navikao sam se brzo, privikao se, velika je čast i odgovornost da vodite prestonicu i tako pokušavam da nosim ovu poziciju; da svima izađemo u susret, primamo građane, rešavamo njihove probleme, s jedne strane, a sa druge da pokažemo novo lice Beograda, ulepšamo grad, da u međunarodnim krugovima na pravi način predstavimo grad. Tu želim da podržim politiku Vlade Srbije, Srbija zaslužuje da bude politički i ekonomski centar regiona. Beograd je skoro 40 odsto BDP-a Srbije i, ukoliko ga pokrenemo, ide napred i cela Srbija.

Želeo bih da to bude zaostavština mog mandata.
 

*Ima li odluke koju biste promenili?

Retko razmišljam o tome. Jednostavno, kad veliki broj odluka donosite svakog dana, možda nekad pogrešite, bitno je da većinu donesete na dobar način, da bi se neke stvari pokrenule. Ne postoji nešto što bih zamerio sebi da nisam uradio ili da sam pogrešno uradio. Voleo bih da su neke stvari brže urađene, što ne zavisi samo od mene, već od sistema, ali mislim da smo na dobrom putu, da smo tanker koji se zove Beograd polako okrenuli ka pučini, pa malo mirnije putuje, a ja ću uraditi stvari koje sam sebi zacrtao kao cilj.

 

*Previše ste ambiciozni.

To su mi govorili gde god da sam radio, ali interesantno, uvek definišem neke ciljeve. I ostvarivao sam ih do sada, znam da ću to uraditi i za Beograd, za moj grad.

 

Play

autor: N. Gaće / J. Jovanović izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (3) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 26.03.2015, 14:09h Saša (1)

    Da, ponovo svađa sa imaginarnim neprijateljom - "Ko je protiv radni mesta i uređenja grada neka kaže!". Pa, niko nije protiv toga. Pa onda izjava da je sve javno. Ako je sve javno gde je ugovor sa Arapima o donaciji za restauraciju zgrade geozavoda? Zašto je "izložbeni salon" kafana? Gde je bio konkurs za "izložbeni salon"? Zašto se investitor boji da izađe na konkurs za ceo projekat uređenja savskog priobalja? Ko je odlučio da je gomila solitera najbolje rešenje za savsko priobalje?

  • 26.03.2015, 10:56h Dragutin (3)

    Shvatate li da vam nece pomoci kada sidjete sa vlasti lex specijalis? Shvatate li da cete biti procesuirani prema pozitivnim zakonima ove zemlje i da ce se klupko odmotati? I za koliko ste zaduzili ovu zemlju da bi isterali zelju jednog coveka (AV) i napunili dzepove Bin Z. protivzakonito? Budite pametni pa raspisite referendum ili raspravu a ne na silu. Terazije zakona uvek sacekaju sve pametnjakovice koji misle da im vlast traje doveka.

  • 26.03.2015, 10:12h Samo tetki lek da odnesem... (1)

    Neverovatno! Čovek ni na jedno pitanje nije odgovorio direktno i smisleno. Sve odgovore je izbegao i pri tome je napadao nevidljive neprijatelje. SRAMOTA! Novinarkama svaka čast.

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Belex eng
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side