21.07.2019 Beograd

VideoIntervju Tanja Maksić: Kontrola medija u Srbiji je velika

Intervju Tanja Maksić: Kontrola medija u Srbiji je velika Foto: Novi magazin / Đurađ Šimić
Prošle sedmice BIRN je u Beogradu predstavio novi Monitoring medijskog vlasništva u Srbiji urađen u saradnji s nemačkim ogrankom Reportera bez granica, sa bazom podataka koja, uprkos svemu, iznenađuje i poznavaoce medijskih ne/prilika.

U bazi je moguće naći odgovore na pitanja ko su vlasnici medija u Srbiji, u kojim sve sektorima posluju i na koji način su povezani sa vlašću. I zaključak se nameće sam – kontrola medija u Srbiji je velika.

“Po metodologiji Reportera, vlasništvo koje imaju četiri vlasnika u sektoru TV-a, radija, štampe i online medija, ako je njihov udeo u gledanosti, slušanosti ili čitanosti veći od 50 odsto, smatra se velikom koncentracijom i nekom vrstom rizika za medijski pluralizam. Dodatno, ukoliko postoje kompanije koje rade u sva četiri medijska sektora, prelaze prag od 70 odsto udela u publici, takođe je velika koncentracija”, kaže voditeljka projekta Tanja Maksić za Novi magazin i naglašava da je za oba indikatora utvrđena vrednost – visoka”: “Zanimljivo je da je država, kroz medijski javni servis RTS i štampanim izdanjima Politika i Novosti, jedini medijski vlasnik aktivan u sva četiri sektora.”


*Osim ovih indikatora, i politička kontrola medija ima visoku vrednost. Šta utiče na tako visoku koncentraciju?

Ako saberemo Pink, Hepi, O2, Prvu i RTS, njihov udeo u gledanosti prelazi 60 odsto, a kad na taj podatak dodamo činjenicu da postoje jasne političke veze između vlasnika tih medija i garnitura na vlasti, jasno je zašto je rizik za koncentraciju veliki i zašto smo ove indikatore stavili u “crveno”. Ti podaci reflektuju stanje na našoj medijskoj sceni.

 

*Što će reći da te televizije oblikuju javno mnjenje?

Ako one dopiru do više od 60 odsto publike jasno vam je koliki je njihov uticaj na oblikovanje javnog mnjenja, kulturu političke komunikacije, otvaranje debate o određenim pitanjima, na prezentaciju određenih političkih ili bilo kojih drugih društvenih grupa. Jasno je da ovako velika koncentracija presudno utiče na kvalitet programa, odnosno na kvalitet informacija koje dolaze do većine ljudi koji se oslanjaju na TV kao osnovni izvor informacija.

 

*Imate i indikator bez podataka – o koncentraciji medijskog tržišta. Šta to, zapravo, znači?

Nažalost, ovaj indikator nismo mogli da izračunamo; metodologija je tražila udeo svakog od medija koji smo pratili na medijskom tržištu, a pošto kod nas mediji nisu pravna lica već njihovi izdavači, takav podatak ne postoji, ne skuplja se.

 

*U odnosu na prethodni monitoring, tržište oglašivača se nešto povećalo i vredi 198 miliona evra. Da li je to dovoljno?

Svakako da nije, ali dobra je vest da tržište oglašavanja raste posle pet godina stagnacije, kada se držalo na nivou 175 miliona evra. Sada se prvi put približavamo broju od 200 miliona evra, kolika je bila vrednost tog tržišta pre krize, ali moramo biti svesni da je zvanično u APR registrovano više od 2.000 medija i jasno je toliki broj medija ne može da izdrži ni mnogo bogatije tržište od našeg, tako da tržište oglašivača nije pokretačka sila medija već država i neki drugi načini finansiranja koji idu mimo tržišta.

 

*Na koji način se raspoređuje prihod sa tržišta oglašivača, ko raste? I ima li procena koliko kome ide?

Tržište televizijskog oglašavanja je stabilno, raste onlajn, to je globalni trend, štampa gubi u ovoj trci. Radijsko tržište je stabilno, ali prilično malo. Preciznih podataka o raspodeli nema, ali grube sume pokazuju da 70 odsto ode na televizijsko oglašavanje i pretpostavljam da veći deo ode nacionalnim emiterima, mali deo se salje regionalnim i lokalnim emiterima.

 

*Četiri milijarde dinara iz budžeta ide javnim servisima, a 2,5 milijardi na projektno sufinansiranje medija. Kako se raspoređuje taj novac?

To je podatak koji vidimo iz budžeta; veći deo ide javnim servisima, 2,5 milijardi dinara na konkurse i jedan manji deo na javne nabavke. Jasno je, međutim, da su konkursi potpuno zloupotrebljeni kao mehanizam državne pomoći medijima; relevantna udruženja koja sistematski prate taj proces kažu da je novac podeljen mimo procedure, da u komisijama sede ljudi za koje ne znamo ko su i kakve su garancije da su radili u javnom interesu i, treće, većina novca ode lojalnim medijima. Zapravo, to je samo jedan mehanizam finansiranja medija koji su na liniji s vladajućom strukturom.

 

*I dovode do onog indikatora o političkoj kontroli?

Zanimljiv indikator političke kontrole jeste kako se raspodeljuje novac iz budžeta za državno oglašavanje. Označili smo ga crvenim, kao indikator visokog rizika. Poslednje istraživanje o tome radio je 2015. Savet za borbu protiv korupcije.

 

*Govorimo o javnim preduzećima i ustanovama?

Tako je, novac koji se daje mimo konkursa i javnih nabavki, po ugovorima o poslovno-tehničkoj saradnji u kojima može da piše svašta ili da ništa ne piše. Mi od 2015. ne znamo koliko novca ide, kuda ide, za koje usluge se daje, građani nemaju povratnu informaciju iako pune budžet.

 

*To nije obuhvaćeno za ovih 198 miliona oglašivačkog tržišta i dvadeset miliona po konkursima?

Ne, nemamo podatak koliko državne institucije i javna preduzeća tako potroše novca, a nećemo ni znati ukoliko od Telekoma, Koridora, EPS-a, Srbijagasa dobijamo odgovor da posluju na tržištu i da su te informacije poslovna tajna.

 

*Država još nije izašla iz vlasništva u nekim medijima, u mnogima ima neupitan uticaj. Mora li to da se promeni, kako kaže i Evropska komisija?

Od prethodne medijske strategije zagovaramo tezu da država treba da se povuče iz direktnog vlasništva u medijima i da se ne zloupotrebljava taj mehanizam državne pomoći kroz konkurse. Nešto je zapisano u novoj medijskoj strategiji, videćemo šta će biti usvojeno i kakvi zakoni doneti, ali mi ćemo nastaviti to da zagovaramo jer se iz istraživanja poput ovoga vidi koliko je štetan uticaj i po pluralizam medijskog sadržaja i na medijsko tržište.

 

*Najavljen je dolazak Juronjuza u Srbiju. Hoće li to nešto promeniti u odnosu snaga i političkoj kontroli?

Da sačekamo; za mene je interesantniji fenomen da je kablovski operater SBB uveo novu televiziju na tržište, kao što sada Telekom uvodi Juronjuz. Ne sumnjam da će Juronjuz biti pandan, konkurencija N1, a suštinski će sve zavisiti od sadržaja koji ponude, da li će imati diversifikovanu agendu da možemo kroz taj kanal da razgovaramo o važnim pitanjima za društvo.
 

 

Pogledajte intervju:

autor: JJ izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 21.07.2019, 14:58h Данко Б. Марин

    YES&ДА али најстрашније у свему је ГЛАСНО ћутање НВО: зар их је режим све поткупио?

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side