07.12.2017 Beograd

VideoIntervju Vladimir Vukčević: Tužilac mora da odoli pritiscima

Intervju Vladimir Vukčević: Tužilac mora da odoli pritiscima Foto: Novi magazin / Ivan Šepić
Praljkovo samoubistvo u sudnici bacilo je loše svetlo na Tribunal, ali to je greška sekretarijata, ne suda i tužilaštva. Toga je i ranije bilo, Milan Babić se obesio o kvaku. Kako? Dokmanović se ubio. Kako je moguće da se tako nešto desi, priča između ostalog Vladimir Vukčević u razgovoru sa Jelkom Jovanović

Niko nema prava da ukine poternicu sem organa koji ju je izdao, što znači da ni Interpol ne može ukinuti poternicu Srbije za kosovskim premijerom Ramušem Haradinajem, ali može je staviti sa strane, zamagliti, da se po njoj ne postupa, kaže za Novi magazin bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. Na pitanje šta Srbija konkretno može da učini, odgovara kratko: “Država Srbija može da protestuje i ništa više, ne može da ih natera da postupe po optužnici. Pretpostavljam da je to učinjeno zbog toga da bi Haradinaj kao premijer mogao da putuje. S poternicom to je uvek rizik, već je dva puta privođen.”

Sekvenca sa kosovskim premijerom samo je jedan od povoda za razgovor sa nesumnjivo najboljim poznavaocem sudske prakse kada je reč o suđenjima za ratne zločine počinjenim devedesetih na području bivše SFRJ. “Slučaj” Interpol je, zapravo, za trenutak skrenuo pažnju javnosti sa ključnog događaja sa poslednjeg sudećeg dana u Tribunalu, samoubistva hrvatskog generala Slobodana Praljka u sudnici, neposredno posle izricanja pravosnažne presude kojom se Tribunal našao na meti Hrvatske kao politički sud.

“Praljkovo samoubistvo u sudnici bacilo je loše svetlo na Tribunal, ali ja pre svega zameram sekretarijatu Tribunala. Tribunal čine tužilaštvo, sud i sekretarijat, i to samoubistvo je zaista nedopustivo, ali toga je i ranije bilo, Milan Babić se obesio o kvaku. Kako? Dokmanović se ubio. Kako je moguće da se tako nešto desi, ali sve je to na račun sekretarijata, ne tužilaštva i suda”, objašnjava Vukčević.

 

*Vi ste se u karijeri susretali sa mnogim zločincima, ne samo ratnim. Kako ste doživeli samoubistvo i izjavu Praljka: “Slobodan Praljak nije ratni zločinac…”?

To ne može da kaže on, može samo sud, a sud je utvrdio da jeste zločinac i on to nije mogao da podnese. Ne znam njegov mentalni sklop, ali čuo sam da je završio tri fakulteta, elektrotehniku, filozofiju i akademiju, ali mnogo je agresivno delovao i na kraju je bio agresivan i prema sebi. Ne mislim da je to herojski čin, samoubistvo uopšte nije herojski čin, sem ako je jedna vrsta eutanazije, što prihvatam. Jeste li primetili kako mu se tresla ruka dok je prinosio bočicu, to nimalo nije junački?

To je, svakako, upečatljiv događaj koji je bacio ljagu na Tribunal, ali ponavljam isključivo na sekretarijat. Možete misliti kakav javašluk tamo vlada kada je Praljak uspeo u sudnicu da unese bočicu sa otrovom. Slušam sad u nekim emisijama, navodni eksperti kažu da se kontroliše samo unos metala; to nije tačno, ispituje se kao pri ulasku u avion i prisustvo tečnosti.

 

*A sama presuda Prliću, Praljku i ostalima, kojom je i hrvatski državni vrh označen kao učesnik u etničkom čišćenju tzv. Herceg Bosne?

Hrvatskoj je teško pala presuda u kojoj je utvrđeno da je njihov tadašnji politički i vojni vrh bio umešan u udruženi zločinački poduhvat. Obelodanila se njihova ambicija stvaranja velike Hrvatske na račun Bosne, dogovor Tuđmana i Miloševića o podeli Bosne, čemu idu u prilog one mape iz Karađorđeva. To sve pokazuje da smo svi žrtve, narodi u regionu su bili žrtve političkih elita, mašinerija koje su nas dovele tu gde su nas dovele, ali sami smo krivi jer smo ih birali i trpeli.

 

*Srbija u dosadašnjim presudama Tribunala nije označena kao deo UZP, može li se to dogoditi na ponovljenom suđenju Stanišiću i Simatoviću? U optužnici piše da su bili na vrhu piramide udruženog zločinačkog poduhvata. Pri vrhu piramide. Nadam se da to toga neće doći, ali postoji potencijalna opasnost da se to dogodi.

U vreme kada je otkriven snimak sa ubistvom šestorice muslimanskih mladića u Trnovu na mene je vršen pritisak da stavimo da su pripadnici grupe koja ih je likvidirala, Škorpioni, bili deo MUP-a Srbije; Karla del Ponte je to tražila, ali odoleli smo pritisku, nijedna veza za tako nešto nije nađena. Bilo je još pritisaka, ali nisam poklekao.

 

*Tribunal od nastanka prati sumnja da je politički sud, a posle Praljkovog samoubistva u sudnici to dostiže kulminaciju.

Nije to novost, posle svake presude kojom nisu bili zadovoljni u Srbiji ili u Hrvatskoj Tribunal je označavan kao antisrpski ili antihrvatski, politički sud; ovo jeste velika fleka, ljaga, ali moramo pogledati i ono što se zove nasleđe, dobro koje je ostavio. U vreme kada je nastao 1993, kad su ratne mašinerije hvatale zalet i zahuktavale se, Haški tribunal je jedini koji je poglavicama – a tu mislim na Miloševića, Tuđmana i Izetbegovića – mogao da skrene pažnju da će jednog dana odgovarati. Drugo je dobro to što je Tribunal ohrabrio nas u regionu da počnemo da se bavimo ratnim zločinima i omogućio nam pristup bazi podataka, obilju dokaznog materijala koji su prikupili. Prvo nama, ja sam prvi potpisao sporazum o saradnji. I to je nama mnogo značilo, oficiri za vezu u Hagu mogli su u konkretnim predmetima da zatraže podatke iz arhive, banke podataka.

Na kraju, Haški tribunal je mnogo uticao na razvoj regionalne saradnje, koja je doprinela efikasnosti našeg postupanja.

 

*A zamerke, sigurno i njih imate?

Najveću zamerku kao tužilac imam na sudije. Prema mojoj oceni, u Tribunalu je bilo mnogo nekompetentnih sudija. To su verovatno bili renomirani, dokazani pravnici, ali ne i sudije, što se vidi kroz pitanja koja su postavljali optuženima u sudnici i u načinu komunikacije nekih od naših optuženika, a kad kažem naših, mislim na srpske državljane koji su tamo odgovarali, sa njima; prosto su se poigravali s pojedinim sudijama. Ne sa svima, bilo je odličnih sudija.

I zameram Haškom tribunalu, a imam i određenu sumnju, na primer oko “Oluje”, neshvatljivo mi je da u prvostepenom postupku Gotovinu i Markača osude, a onda budu oslobođeni.

 

*Jeste li se čuli sa glavnim tužiocem Bramercom, koji je nedavno rekao da je “Oluja”…

Ratni zločin? Nisam se čuo s njim, ali s tim se nesumnjivo slažem, zločin je izvršen, preko 200.000 ljudi je proterano. Tu je došlo do volšebne izmene standarda oko legitimnosti vojnih ciljeva. I zamerka mi je, a imam i određenu sumnju, vezana za Topličke dnevnike. Kad bismo kolega Mladen Bajić i ja dolazili u Hag, mene su uvek prvo pitali Karla del Ponte, kasnije Bramerc: “Where is Mladić”, a njega: Toplički dnevnici?” Mi smo svoju obavezu ispunili, a optuženici neka pred sudom dokazuju nevinost, gde bi nego pre sudom, tako je svuda u civilizovanom svetu. Međutim, Toplički dnevnici nikada nisu dostavljeni i Haško tužilaštvo je odustalo od traženja i tako je (Ante) Gotovina oslobođen.

 

*A legitimni vojni ciljevi preimenovani?

Legitimnost ciljeva – Toplički dnevnici su artiljerijski izveštaji o dejstvu, odabiru ciljeva i dejstvu. Ima tu spekulacija vezanih, čini mi se, za Perišića, da je napravljen dil, balans… U oba slučaja glavni sudija je bio Meron, sudija Pokar, koji je izvanredan sudija, izdvojio je mišljenje.

 

*U slučaju Prlić stari most u Mostaru je proglašen legitimnim vojnim ciljem, što je izazvalo zaprepašćenje mnogih.

Ako su postavljene oružane snage, jeste legitimni vojni cilj. Ako vi u minaret postavite mitraljesko gnezdo, to je legitiman vojni cilj i za mene su veći zločinci oni koji to urade nego oni koji gađaju. Isto kao kada kasarnu prebace u školu. Čitao sam da je Praljak posle ranjavanja vojnika na mostu izjavio da je njemu važnija desna ruka njegovog vojnika nego most, mada je kasnije demantovao da je naredio rušenje.

 

*Čini se da je najveća zamerka Tribunalu što je doveo do pomirenja na prostoru bivše SFRJ. Kako jedan tužilac gleda na takvu ulogu suda?

U osnivačkom dokumentu Haškog tribunala postojala je i neka takva odredba, uočio sam je i procenio kao glupost; sud sudi, tužilac tuži, nešto tvrdi, a sud presudom daje odgovor; optužnica je pitanje da li je to tako, a presuda meritorna. Da li će to da doprinese regionalnom pomirenju stvar je političara i načina kako će da iskoriste presude, ali sud uopšte ne može da vodi računa o pomirenju. Sud vodi računa o dokazima, i tu je tačka; dokaz je svetinja i tužiocu kad podiže optužnicu i sudiji kad sudi.

 

*Kažete da je Tribunal osnažio domaća pravosuđa za suđenja za ratne zločine, a da li su ona spremna da nastave tu misiju i sude za najteže ratne zločine?

Ja se nadam da su spremna, ali ne znam. Aktivnost našeg tužilaštva mi se ne sviđa, stala je, rade se predmeti još iz mog vremena, Srebrenica i Štrpci, i to vrlo traljavo ide. Rad Tužilaštva je odmognut i promašajima republičke javne tužiteljke koja nije postavila vršioca dužnosti, pa je dovela u pitanje rad tužilaštva koje je godinu i po dana bilo bez tužioca, a onda je dovedena nekompetentna osoba…

 

*Zar tužiteljka za ratne zločine nije bila vaša zamenica?

Nikada nije bila moja zamenica, ona je bila zamenica u osnovnom tužilaštvu, a ne u Tužilaštvu za ratne zločine. To je bilo lažno predstavljanje. Dovođenjem nekompetentnih osoba urušava se institucija. Ja imam običaj da kažem – ko nije prošao sudnicu 3 u Palati pravde, taj nije ni sudija ni tužilac…

 

*Sudnicu za “običan” kriminal?

Da, da tako kažemo, za taj najviši “običan” kriminal. Ratni zločini se razlikuje od svih ostalih, nije ni čudo što ne zastarevaju, to su obimni predmeti, traže mnogo znanja i rada, ali i autoritet tužilaca i sudija.

 

*Da se odupru pritiscima? Pominjali ste pritisak Karle del Ponte, a da li je ovde bilo pritisaka?

Pritisaka uvek ima, nije to direktan uticaj, ali ako vam ne odobri novac kada počne tužilačka istraga to je pritisak ili vam ne odobre kapacitete da radite. Mi, recimo, nismo imali dovoljno kapaciteta i nismo ni dotakli Srpsku dobrovoljačku gardu, govor mržnje nismo mogli da završimo, s tim što smo imali, tako da kažem, peh zbog smrti profesora Vojina Dimitrijevića, a imali smo plan kako da dokažemo kad nastupa posledica tog krivičnog dela. Nažalost, on je umro, mi nismo imali dovoljno kapaciteta, i to je ostalo u zapećku.

Bilo je i direktnih pritisaka izvršne vlasti, govorio sam već o tome; recimo, za vreme Koštunice, kad je stigla zapečaćena optužnica protiv generala Ojdanića, Lazarevića, Pavkovića i Lukića, tadašnji javni tužilac je sa zamenikom dolazio i to tražio. Nisam pristao, usprotivio sam se jer smo prihvatili nadležnost Haškog tribunala. Ali, tada je Koštunica promenio Ustav i vraćen sam, zajedno sa tužiocem za organizovani kriminal, pod hijerarhiju republičkog javnog tužilaštva.

 

*Pratite li šta se dešava u pravosuđu, i tužioci i sudije su vrlo nezadovoljni najavljenim promenama.

Pratim iz štampe i mislim da su u pravu – izvršna vlast ne sme da se meša u rad pravosuđa nigde, videli ste kako su u Americi sudija i tužilac neprikosnoveni, ni Tramp im ne može ništa, nisu mogli ni Klinton ni Nikson, i tako mora biti i ovde. Naravno, ljudi su različiti, ali treba znati odolevati pritiscima.

 

*Za tužilaštvo se vezuje samostalnost, za sudstvo nezavisnost, šta je preduslov da bi se imao taj dignitet?

Mislim da to nije problem, dovoljno je da se predstavnici izvršne vlasti ne mešaju u rad pravosuđa, a oni to rade i preko medija. Pa, molim vas, šta znači kad premijer kaže “ne dam onoga, ne dam onoga”, ne može niko da abolira ljude koji su osumnjičeni za krivična dela. Ali, tu je i kompetencija tužioca koji mora da reaguje, ne može slučaj “Savamala” dve godine da bude bez epiloga ili da tužilac kaže – policija ne postupa po zahtevu. Meni se nikad nije desilo, ni u sudskoj istrazi, ni u pretkrivičnom postupku, ni u tužilačkoj, da policija nije postupila po zahtevu, a imam 40 godina staža. A ako zaista ne postupa, načelnik policije vrši zloupotrebu i protiv njega se pokreće postupak za ometanje istrage, tužilac ima velika ovlašćenja, ali mora da ima i lični autoritet, da ne možeš da ga uplašiš, uceniš, podmitiš.

 

Pogledajte intervju --->>>

Play

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
T6 bazeni, spa
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw