12.10.2017 Beograd

VideoIntervju Zoran Pašalić: Ići ćemo građanima na noge

Intervju Zoran Pašalić: Ići ćemo građanima na noge Foto: Novi magazin / Ivan Šepić
Evropski parlamentarci su mi više puta rekli da je ombudsman tigar bez zuba, kaže zaštitnik građana Zoran Pašalić i u razgovoru sa Jelkom Jovanović i Nadeždom Gaće objašnjava kako će ojačati instituciju koju vodi nešto više od dva meseca

Odmah po stupanju na dužnost zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je izmene i dopune Zakona o ombudsmanu i rad na podizanju vidljivosti institucije. Pre konkretnih objašnjenja zašto i kako, pitanje koliko se posao u Apelacionom sudu, koji je dosad radio, razlikuje od posla zaštitnika? “Posao se ne razlikuje mnogo od prethodnog jer mi je zadatak da organizujem sve što institucija obavlja za potrebe građana radi zaštite njihovih prava. Mislim da se nisam loše pokazao kao predsednik Apelacionog suda, pa ću to pokušati i ovde”, kaže Pašalić za Novi magazin.

 

*Kao prioritet ste najavili promene Zakona o zaštitniku građana. To je govorio i vaš prethodnik. Zašto i u kom smeru će promene ići?

To je i obaveza po Poglavlju 23, a treba ojačati i kadrovsku strukturu da bi se efikasnije radilo jer je pritužbi iz mnogo oblasti, najaviše se odnose na rad sudova, rad administracije, oblast građevine i fiskalnog sistema. Inače, u izmene i dopune Zakona krenulo je ozbiljno 2104. i radimo na tome da zaista donesu novine i veći autoritet zaštitniku građana, možda u pogledu većih ovlašćenja i uvođenja sankcija za nepostupanje po nalozima zaštitnika građana.

Svakako da se tu posmatraju prvo problemi koji su se javljali u ovom desetogodišnjem periodu, rešenja u zakonima zemalja u okruženju i evropskih zemalja, a često i van Evrope, gde postoji ova institucija. Ingerencije zaštitnika u nekim uređenjima su mnogo šire, rešenja su različita, sve do ovlašćenja sličnih našim, ali najvažnije je pojačati mogućnost delovanja. Građani se u velikom broju obraćaju zaštitniku, najčešće kada su problemi zaista takvi da im druge institucije ne mogu pomoći.

 

*Vi ste u sistemu praktično poslednja institucija kojoj se građani mogu obratiti za zaštitu prava.

Postavlja se pitanje jesmo li poslednja ili se to tako shvata. Možda bi bilo dobro u nekom budućem periodu – još razmišljam, tek sam 2,5 meseca na ovoj funkciji – da koristeći medije građani budu upoznati s pravima i da zahvaljujući tome problem pred zaštitnika iznesu dok ga je moguće rešiti koristeći se autoritetom ove institucije.

 

*U proteklom periodu primili ste 120 građana. Pomenuli ste oblasti na koje se žale, šta su konkretni problemi koji su ih doveli do vas?

Različiti, građani se najčešće pritužuju na oblast pravosuđa, zatim na rad određenih institucija, često u lokalu, koje su se oglušile o određeno pravo. Uglavnom, svi oni koji su došli ne mogu drugačije da reše problem; neke od tih problema zaštitnik građana može da reši, neke ne, pa je važno građanima to jasno reći, ne dovoditi ih u iluziju da zaštitnik građana može da reši sve njihove probleme.

 

*Da Ii vam je, dok ste bili u pravosuđu, izgledalo da je ono najveći problem građana?

Ne kažem ni sad da je najveći, ali izvesno je da sam i tada primao građane kao stranke, ne samo iz oblasti prekršaja već i po mnogim drugim zahtevima. I jasno se vidi da je pravosuđe problem. Nije me ni sada to iznenadilo, jedino što ovde gledam iz drugačijeg rakursa. Kao predsednik suda mogao sam da pomognem da se nešto ubrza, a ovde se očekuju razne vrste pomoći.

 

*Sem pravosuđa, šta ih još muči?

To je ono što se zove – dobra uprava; neki put je građanima dovoljno da neko sasluša njihov problem jer su više puta apelovali na mnoge institucije koje nisu našle za shodno čak ni da ih saslušaju.

 

*Primate li samo građane koji su podneli pritužbu ili sve?

Svako može da dođe. Očekivali smo da će biti dovoljan jedan termin mesečno, za 30-35 građana, ali ispostavilo se da smo morali da damo nove termine, sada imamo dva, razmišljamo o trećem. Svaki put je sve više onih koji žele da se vide lično sa zaštitnikom.

 

Pogledajte prvi deo intervjua ---->>>

Play

 

*Ima li konkretnih rezultata od tih susreta?

Da, tamo gde je zaista moguće pomoći. Konkretno, u kontroli rada sudova nemamo ingerencije, u presuđenoj stvari zaštitnik građana ne može da pomogne. Najteže pada to kad vidite da ljudi zaista imaju težak životni problem, a vi niste u situaciji da im pomognete.

 

*Ako to povežemo sa izmenama zakona, hoće li tu biti novina?

Ima više modela u svetu, počev od toga da ombudsman kontroliše rad sudova, čak i u meritumu, konkretno u postupku, pa do kontrole sudske administracije. Kod nas se ističe problem suđenja u razumnom roku. Pomenuli smo i zakon koji još nije donet o besplatnoj pravnoj pomoći; saradnici mi kažu da bi tim institutom mnogi problemi bili rešeni jer bi tako građani mogli da se obrate nekom ko zaista može da im pruži pravnu pomoć. To su ljudi koji nemaju novca da se obraćaju profesionalnim advokatima, a zaštitnik građana niti može, niti sme, niti ima pravo da uzima taj posao. Niti bih to tražio u izmenama zakona, ali išli bismo u tom pravcu da i mi možemo da damo građanima neku vrstu pravnih uputstava i saveta.

Treba znati, to su mi i evropski parlamentarci više puta rekli, zaštitnik građana je tigar bez zuba. Nema mnogo ingerencija, nema mogućnost da deluje više od preporuke. Postoji samo mogućnost razrešenja funkcionera, a za deset godina postojanja zaštitnika građana samo su tri razrešenja tražena. Tražena, naglašavam, tako da je mogućnost uvođenja neke sankcije – ne kazne nego sankcije – možda put jačanja autoriteta zaštitnika građana.

 

*Koliko je bitno jačanje mreže ombudsmana. Vojvodina, Beograd i još nekoliko gradova imaju tu instituciju, ne sve opštine, a ima i nekoliko vaših kancelarija.

Postoji zakon o lokalnim ombudsmanima, oni postupaju po propisima lokalnog karaktera, pokrajinski po pokrajinskim propisima; jedini ko ima prava da postupa po republičkim zakonima je republički zaštitnik, odnosno ja u ovom slučaju. Pre mesec dana sastao sam se sa svim lokalnim ombudsmanima, zamolio sam ih da daju svoje predloge i da ih eventualno uvedemo u izmene i dopune Zakona. Obratili smo se i vodećim nevladinim organizacijama u ovoj oblasti, da i civilni sektor da primedbe, mišljenje i predloge. Nećemo juriti sa izmenama jer novi zakon treba da traje duže.

 

*Pomenuli smo na samom početku vašu nameru da instituciju učinite vidljivijom. Šta podrazumevate pod tim i kako ćete to učiniti?

Informacije o instituciji uglavnom se vezuju personalno za zaštitnika, što je i logično jer je to inokosni organ, ali svakako treba videti i ostale ljude. Pokušali smo to na prvom prijemu građana tako što smo pozvali sve medije da snime instituciju, prostorije u kojima rade zaposleni. Ne zaboravimo da je nalaženje adekvatne zgrade obaveza i po Poglavlju 23, ali još je važnije da postoje odgovarajući uslovi za rad. Pozvali smo medije i da prate postupak od pritužbe do odgovora.

To je jedan način postizanja vidljivosti, drugi je odlazak zaštitnika u druge gradove i opštine jer ja nisam zaštitnik samo građana Beograda. Konkretno, 12. oktobra krećemo u obilazak područja u koja treba otići, prvo je jug Srbije, a onda ćemo dalje, obići ćemo celu Srbiju.

 

*Da li su ljudi s kojima ste razgovarali samo iz Beograda?

Hvala za ovo pitanje; oni dolaze i iz unutrašnjosti i nama je najteže kada dođu ljudi kojima ne možemo da pomognemo, pri tome put košta, a oni su slabijeg materijalnog stanja. To je jedan od razloga što ćemo im ići na noge, da ih saslušamo u mestima u kojima žive….

 

*I gde problem nastaje?

Baš tako, jedno je videti na fotografiji problem na koji ukazuju, a drugo uživo. Imate slučaj, recimo, da neko podigne zgradu i zatvori ulaz u neku preduzetničku radnju, onemogući čoveku da živi i radi. To se na fotografiji ne vidi jasno. Razgovaraćemo sa čelnicima lokalnih samouprava da li i kako problem može da se reši, a često može i bez potezanja mera koje bi bile nepopularne. To nije vaninstitucionalno delovanje već mogućnost da se pomogne ljudima u skladu sa zakonom.

 

*Hoćete li bežati od predloga za razrešenje, posebno kad se na licu mesta utvrdi odgovornost?

Ako postoji zakonski osnov i grubo kršenje zakona, svakako niko neće bežati od predloga za razrešenje, ja najmanje, samo vrlo je značajno pravilno utvrditi činjenice. Mi radimo na osnovu Ustava i zakona, članom 10a nije dozvoljena politizacija ovog posla, zaštitniku i njegovim zamenicima nije dozvoljeno davanje političkih izjava i najvažnije je naći balans da se predlog ne shvati politički već stručno, utemeljeno na Ustavu i zakonu.

 

*Jeste li se zapitali u razgovoru s ljudima koji su dolazili “da li je ovo moguće”?

Nažalost, nisam jer sam se i u prethodnom poslu koji sam radio, advokata i prekršajnog sudije, često sretao s tim što se zove margina društva. Mada, kod nas dolaze ljudi koji su priterani uz zid, često su svesni da je nemoguće rešiti problem, ali znači im i da ih neko sasluša; dešava se da na drugim mestima ne budu primljeni na način koji podrazumeva dostojanstvo građanina. I da dopunim, nisu to samo građani koji su podneli pritužbe, često dođu mimo toga i na licu mesta formiramo predmet.

 

*Imate li aktuelnih slučajeva za koje javnost treba da zna, a na margini su interesovanja?

Ima, ali to bi značilo da govorim imena, a to ne smem i neću. Reći ću samo da ima ljudi koji nisu zaslužili tretman kakav imaju, mnogo su učinili za kulturu i umetnost ove države, a žive u bedi. Ili, neko ko je po drugom osnovu proveo radni vek časno – jedva preživljava.

 

*Koliko ljudi uopšte znaju prava?

Mahom ne znaju i izmenama Zakona bi trebalo omogućiti zaštitniku da građanima signalizira šta su njihova prava i kako da ih zaštite pre nego što iscrpu sve pravne mogućnosti.

 

 

*Ombudsman ima prava na predlaganje zakona iz svoje nadležnosti; imate li plan u zakonodavnoj aktivnosti i jeste li stigli da proverite šta je bilo sa pređašnjim predlozima u toj sferi?

Na zakone iz svoje nadležnosti, a ona je široka; naša obaveza je i da dajemo mišljenje o novim zakonima, a novina koju sam uveo je da se locira eventualni problem koji bi mogao nastati primenom nekog propisa.

 

*Na primer?

Ima tu mnogo zakona; o dualnom obrazovanju, o policiji, o katastru, porezima… Primetio sam da postoji velika doza saradnje predlagača i ponosni smo što su mnoge naše primedbe prihvaćene i unete u te zakone. I radićemo na jačanju tog normativnog dela posla, sad se radi, ali može više i treba dovesti ljude koji su najbolji u tom normativnom poslu.

 

*Sve što kažete traži znatno veći budžet.

Ne mora da znači, bitno je ne raditi proizvoljno već tačno utvrditi gde su potrebna pojačanja. Recimo, i pored velikog truda, mnogi iz ovog tima ne poznaju dovoljno katastar, fiskalni sistem, elektroprivredu, a tu je mnogo predmeta.

 

*Pohvalili ste predlagače zakona, a parlament? Već treću godinu ne razmatraju izveštaje zaštitnika, poverenika i poverenice. Jeste li razgovarali na tu temu, očekujete li da se razmatra vaš izveštaj?

Očekujem, vrlo je značajno da skupština razmatra izveštaje i razgovara o njima, to im je i obaveza. No, javnost ne zna da je institucija ombudsmana u mnogim zemljama u defanzivi, u Hrvatskoj parlament takođe ne razmatra izveštaj, ne znam zbog čega je tako…

 

*Možda su previše prilježni u poslu?

Moguće.

 

*Za kraj vruć krompir – Savamala.

Nije Savamala vruć krompir, bar ne jedini: još 19. februara taj je slučaj sa pozicije zaštitnika arhiviran, iscrpljena su sva sredstva koja su nam bila na raspolaganju osim tog javnog zahteva za razrešenje koji se može tumačiti na više načina. U ovom trenutku Savamala je u rukama policije, tužilaštva i suda, a mi očekujemo da nas policija izvesti po primedbama koje su upućene.

 

*Kad policija završi posao, a već se zna da u njihovom izveštaju nema naznaka odgovornih, onda za vas nastupa nova faza – po pojedinačnim pritužbama oštećenih, zar ne?

Apsolutno, predmet je arhiviran u smislu dosadašnjih procedura, ali to je globalni slučaj koji će izroditi mnogo pojedinačnih i svakako da će zaštitnik građana postupati po pritužbama svih koji se budu javili.

 

Učiniti nasilje vidljivijim

*Obnovili ste inicijativu “Učiniti nasilje vidljivijim”. Zašto?

Velika je eskalacija nasilja u porodici, često s tragičnim posledicama, smrću, ubijene su neke osobe, ubijene su žene na najsuroviji način. Mi moramo da se uključimo i da preveniramo. Kako? Kroz projekat o kojem govorim: žrtve moraju da znaju gde će se uputiti kad do nasilja i povreda dođe, to je institut za sudsku medicinu koji daje vezu između radnje i posledice, odnosno konkretizuje da je neko lice učinilo to što je učinilo nekoj žrtvi. Šta se time dobija? Žrtva se ohrabruje da prijavi nasilje jer bi dokazi na sudu bili ojačani relevantnom ekspertizom i sprečila bi se sekundarna viktimizacija žrtve, saslušanje, iskaz na okolnosti kojih se ona nerado seća ili on, ako je muškarac žrtva. Istovremeno, time nasilnika treba odvratiti on nasilja jer će u jednom trenutku videti da je epilog takav da se neće, kolokvijalno rečeno, provući. Pilot-projekat počinjemo u Beogradu, a cilj je cela Srbija

 

*To znači da se nanete povrede učine vidljivim u sistemu koji može da zaštiti žrtvu i kazni nasilnika?

Tako je.

 

*Za to je neophodna saradnja sa svima u sistemu, a posebno s poverenicom za zaštitu ravnopravnosti

Da, najvažnije je ubrzanje sudskih postupaka, a to je moguće samo ako sarađuju svi u lancu. U pravu ste, u ovom delu se ingerencije zaštitnika i poverenice poklapaju, ali to je razlog više za saradnju. Ohrabruje to što se u mnogim resorima već sprovodi obuka zaposlenih za postupanje u slučaju nasilja.

 

 

Pogledajte drugi deo intervjua ---->>>

Play

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
T6 bazeni, spa
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw