23.08.2019 Beograd

Istraživanje: I dalje više od polovine građana Srbije za EU

Istraživanje: I dalje više od polovine građana Srbije za EU
Više od polovine građana Srbije glasalo bi na referendumu za pristupanje EU, pokazuje najnovije izstraživanje javnog mnjenja, saopštila je danas Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima.

Ukoliko bi referendum s pitanjem "Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU" bio sutra, 53 odsto građana bi glasalo "Za", 25 "Protiv", 10 odsto ne bi glasalo uopšte, a 12 odsto ne zna šta bi odgovorilo na pitanje, rezultat je najnovijeg istraživanja javnog mnjenja "Evropska orijentacija građana Srbije", koje je početkom jula sprovelo Ministarstvo za evropske integracije.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je rekla da je i ovo istraživanje pokazalo stabilnu podršku građana evropskim integracijama, budući da su i u 2018. godini, u junu i decembru (55% "Za") odgovori na to pitanje bili gotovo identični kao i u poslednjoj rundi istraživanja.

Ocenila je da su stabilnoj i većinskoj podršci građana putu Srbije ka članstvu u EU doprinela promocija i sistemski rad na reformama, politici regionalnog razvoja, održivog razvoja, te dobro planiranje i priprema za korišćenje evropskih fondova, prekogranična saradnja, navodi se u saopštenju.

Najveći procenat građana, 59 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga s Prištinom i spremnost da se na taj način dođe do održivih rešenja.

Kao i prethodnih godina vema je visoka podrška građana reformama. Od ukupnog broja ispitanika, 68 odsto smatra da bi reforme, neophodne za ulazak Srbije u EU, trebalo sprovoditi i mimo toga, radi dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.

Kao najznačajniju reformu koja ima najpozitivniji uticaj na svakodnevni žiovot, ispitanici vide borbu protiv korupcije,(20 odsto), sledi reforma zdravstvenog sistema (16 odsto) i bolja zaštita ljudskih prava (13 odsto).

U vezi s bespovratnom razvojnom pomoći Srbiji od 2000. do danas, 23 odsto ispitanika zna da je EU najveći donator, a na drugom mestu se, po percepciji građana, nalazi Kina s 22 procenta, na trećem je Rusija sa 20 procenata, a Japan je na četvrtom mestu sa devet procenata.

Po zvaničnim podacima, od 2000. do kraja 2016. EU i njene države članice su sa 4,31 milijardi evra bespovratnih sredstava bili najveći donatori, čime su značajno doprineli razvoju Srbije, navodi se u saopštenju.

Pojedinačno gledano, Evropska komisija donirala je 2,96 milijardi evra, Nemačka 368,21 miliona evra, Švedska 232,11 miliona evra i Italija 187,72 miliona evra.

Svaki treći građanin Srbije čuo je za neki projekat finansiran iz EU fondova, najčešće za projekte zaštite životne sredine (17 odsto) i zdravstva (13 odsto).

Ministarka Joksimović je podsetila da je Srbija od 2007. godine, otkada koristi IPA fondove, prednjačila u regionu po iskorišćenosti tih, uglavnom bespovratnih sredstava, što je veoma pohvalno, ali i velika obaveza za Srbiju da nastavi da bude uspešna, kako bi pre svega svojim građanima unapredila svakodnevni život, piše u saopštenju.

Joksimović je dodala je važno da se pretpristupni fondovi efikasno koriste i zbog toga da bi Srbija, kada postane članica EU, koristila na pravi način kohezione fondove koji su mnogo veći.

Većina od 51 odsto ispitanika smatra da bi članstvo u Evropskoj uniji bilo korisno za Srbiju (za 43 odsto je odgovorilo sa "korisno", a osam odsto sa "veoma korisno").

Građani pojam EU povezuju s većim mogućnostima zapošljavanja i putovanja, boljom budućnošću za mlade, volje uređenim društvom, boljim životom i višim životnim standardom u zemlji.

autor: MIM izvor: Beta
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 24.08.2019, 14:03h pal (1)

    Dobra vest i pored tolikog pritiska rusofila, građanstvo je ipak racionalno i zna da im na računima nisu rublje, nego evro.

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side