21.03.2018 | 15:26h ► 18:36h Beograd

Izveštaj 'Slučaj Savamala': Mediji izveštavali neujednačeno i sa opadajućim interesovanjem

Izveštaj 'Slučaj Savamala': Mediji izveštavali neujednačeno i sa opadajućim interesovanjem Foto: Beta / Teodora Ćirić
O slučaju Savamala šest dnevnih listova u Srbiji izveštavalo je prilično neujednačeno i sa očigledno opadajućim interesovanjem, iako počinioci rušenja objekata u Herecegovačkoj ulici nisu otkriveni, a odgovornost nije utvrđena, ključni je nalaz izveštaja organizacije Civil rajt difendersa (Civil Rights Defenders). U periodu do 25. aprila 2016. do 25. aprila 2017. godine analizirana su izveštavanja listova - Blic, Večernje novosti, Danas, Informer, Kurir i Politika o slučaju Savamala.

Prema nalazu izveštaja, događaji koji su sastavni deo tog slučaja bili su tema ukupno 706 priloga u svih šest novina, a u još 527 tekstova slučaj je samo uzgred pomenut.

Predstavljajući nalaze izveštaja u Medija centru, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Snježana Milivojević kazala je da su najtiražnije novine najmanje izveštavale o slučaju Savamala.

"Ako novine sa najvećim tiražom minimalizuju slučaj onda on nije prisutan u javnosti", kazala je ona.

Dodala je da su Danas i Politika objavile 70 odsto ukupnog broja tekstova o slučaju Savamala, da su polutabloidi Blic i Večernje novosti izveštavali sa mnogo manje (oko 20 odsto), a tabloidi Kurir i Informer najmanje (10 odsto).

Navela je da je tema svakog trećeg priloga poziv na odgovornost, da se još trećina priloga bavi rušenjem u Hercegovačkoj i radom javne vlasti tim povodom, dok su aktivnosti inicijative Ne da(vi)mo Beograd i nezavisnih institucija tema približno četvrtine priloga.

Ona je kazala da su ključni akteri u tekstovima Aleksandar Vučić i aktivisti inicijative Ne da(vi)mo Beograd.

Rekla je da je dominantan pristup temi bio iz ugla urušavanja pravne države (83,4 odsto), a da su Kurir, Večernje novosti i Politika u približno 10 odsto priloga razmatrale temu iz ugla "rušenja vlasti".

Informer je o Savamali izveštavo uglavnom kao o napadu na premijera i rušenju vlasti (80 odsto), a samo povremeno iz ugla korupcije i kriminala (10 odsto), ili kao o rušenju pravne države (10 odsto), navodi se u izveštaju.

"Poslednjih godina desila se temeljna dekompozicija medija, što preti da pervertira funkcije medija i da javnost ostane bez javnog interesa", kazala je Snježana Milivojević i dodala da su se dnevne novine većinski koncentrisale oko podrške vlasti, a taj solidni provladin blok postao je medijski dominantan.

Glavni i odgovorni urednik agencije Beta Dragan Janjić kazao je da je slučaj Savamala paradigma rušenja pravne države i vladavine prava.

"U društvu je napravljena takva struktura da su se mediji sa najvećim tiražom najmanje bavili tom temom", rekao je Janjić i dodao da bez slobode javne reči nema suštinog napretka države, kao i da se otvara prostor za urušavanje sistema vrednosti i morala.

Navodeći da mediji treba da skreću pažnju na to gde je urušen javni interes, on je istakao da je znatan broj medija išao za javnim interesom uprkos tome što su "bedni i nemaju novac" što kako je rekao "nije uzaludno".

"Savamala je eklatantan primer. Ovaj slučaj pokazuje da je osnovni problem gašenje kapaciteta pravne države i da se mora brinuti o tome. Država se isključila na jednu noć, a ne znamo po nalogu kojeg centra moći", kazao je Janjić.

Novinarka Mreže za istraživanje kriminala i korupcije Bojana Jovanović kazala je da je istraživanje jasno pokazalo da štampani mediji nisu prenosili ništa od KRIK-ovih istraživanja o slučaju Savamala.

Podsetila je na intervju sa Marijom Mali, bivšom ženom gradonačelnika Siniše Malog, koja je govorila o njegovoj ulozi u rušenju, kao i na snimke rušenja objekata u Hercegovačkoj, koje osim televizija N1 i B92 nije prenela nijedna druga televizija.

"Deluje mi da građani nisu zainteresovani za tu temu", kazala je ona i ukazala da je "klasično spinovanje predstavnika vlasti uticalo na čitaoce tradicionalnih medija", koji su verovatno zaboravili šta je suština priče jer su nosioci funkcija govorili o "nelegalno sagrađenim udžericama".

Navodeći da se zaboravilo da su građani te noćj lišavani slobode, da su pozivali policiju koja nije reagovala, ona je dodala da izveštaj policije o rušenju u Hercegovačkoj izgleda kao pres kliping i da u njemu ne piše ništa više od onoga što se moglo pročitati u medijima.

Zamenik ambasadora Švedske u Beogradu Joahim Vaern (Joaćim Waern) kazao je da je apsolutni prioritet za Srbiju, koja hoće da postane članica EU, da unapredi stanje u oblasti vladavine prava.

"Spremni smo da podržimo Srbiju da postane deo EU, ali mora da učini ono što se od nje očekuje u poštovanju zakona", kazao je Vaern.

U noći nakon parlamentarnih izbora u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine nekoliko osoba masikranih fantomkama porušilo je više objekata u Hercegovačkoj ulici. Oni su građanima oduzimali telefone i maltretirali ih. Građani su pozivali policiju, ali niko nije reagovao. Prema izveštaju zaštitnika građana nereagovanje policije naređeno je iz vrha MUP. Predsednik Srbije Alekandar Vučić je nedugo nakon tog događaja kazao da je za to odgovoran vrh gradske vlasti, ali do sada niko nije procesuiran.

autor: VV izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
Belex2018
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side