29.03.2012 Beograd

Ko je zaturio plutonijum u Vinči?

Ko je zaturio plutonijum u Vinči?
Pre mesec dana popucale su cevi radijatora u Institutu za nuklearne nauke Vinča, voda iz njih je sprala radioaktivni americijum i raširila se po hodniku, podzemne vode su poplavile uranijumski 'žuti kolač', a tokom prikupljanja vode neko je pronašao zatureni plutonijum

Nuklearni reaktor u Institutu za nuklearne nauke Vinča je ugašen, nuklearno gorivo je transportovano u Rusiju, ali rizik od kontaminacije nuklearnim materijalom još visi nad glavama stanovnika Beograda i okolnih mesta. Rizik je uglavnom skopčan sa nemarom države i nedostatkom novca za skladištenje radioaktivnog materijala, ali i sa javašlukom i animozitetom između pojedinih odseka u samom institutu.

Pre samo mesec dana, krajem februara, posle poplave podruma u jednom od delova instituta gde je bio uskladišten uranijumski “žuti kolač” zabeleženo je povećano zračenje. Javnost je to saznala iz medija, ali uporedo sa ovim događajem, prema saznanjima Novog magazina, desilo se nešto još zanimljivije. Zaposleni u institutu pronašli su davno izgubljeni – plutonijum.

POPUCALE CEVI

Sve je počelo u vreme velikih hladnoća i velikih snežnih padavina kada institut nije radio, prostorije nisu grejane i grejne instalacije su popucale. Voda iz cevi je sprala mašinu u zgradi Laboratorije za materijale, na kojoj su razvlačene trakice radioaktivnog americijuma za protivpožarne kutije.

“Soba u kojoj se nalazila mašina je u keramičkom odeljenju i bila je godinama zapečaćena. U nju niko nije ulazio jer je bila kontaminirana americijumom. Nije bilo novca da se ona očisti i dekontaminira i ljudi su je zaobilazili. Voda iz te sobe počela je da se širi i u jedan krak zgrade i kada su ljudi išli da je pokupe našli su u jednoj rupi za lift kontejner sa 7,5 grama plutonijuma”, kaže za Novi magazin izvor iz instituta.

U Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju iz Beča znaju za svaki gram plutonijuma, pa su i Vinču dužili za količinu od 7,5 grama, ali rukovodstvo godinama nije znalo gde se kontejner zaturio.

Urađen je bris podova koji su bili nakvašeni kontaminiranom vodom i pronađeno je povećano alfa-zračenje koje je opasno jedino ako se proguta. Majstori su odbili da ulaze u kontaminiranu prostoriju, zaposlenima nije bilo svejedno da budu u blizini.

“Nije baš prijatno da budete u prostoriji u kojoj možete da se kontaminirate. Ako se sve to drži pod kontrolom, ne mora da bude opasno, ali ništa se nije preduzimalo da se ta prostorija sanira. Rukovodstvo je onda reklo mlađim kolegama da su plašljivi i onda je deo njih rešio da izađe u javnost”, tvrdi naš izvor.

Tek 13. marta, tri nedelje posle nemilog događaja, zasedao je Upravni odbor instituta i naložio generalnom direktoru da u roku od dva meseca ispuni sve predložene mere zaštite i pripremi plan za uklanjanje izvora jonizujućeg zračenja, nuklearnog materijala i radioaktivnog otpada. I da najkasnije za 48 sati izvesti nadležne u kakvom je stanju zgrada 14, u kojoj je nuklearni materijal bio smešten.

Što se tiče “žutog kolača” koji je stajao u podrumu zgrade Laboratorije materijala, ali ne u istom kraku gde se nalazi soba kontaminirana americijumom, njega su poplavile podzemne vode, a prema rečima naših sagovornika, to se praktično dešava svake godine. Voda iz podzemnog skladišta je ispitana, ali u izveštaju “Nuklearnih objekata Srbije” (NOS) nije zabeleženo zračenje, a u saopštenju Laboratorije za zaštitu od zračenja piše da je 1.000 puta veće od onog u vodi za piće.

“Izmerena radioaktivnost vode iznosila je oko 50 bekerela po litru, što ne predstavlja ozbiljniji radiološki hazard. Takođe, specijalizovane službe instituta izvršile su dozimetrijska merenja čitave zgrade i utvrdile da prostorije koje koriste saradnici instituta nisu kontaminirane plavljenjem”, naveo je direktor instituta dr Jovan Nedeljković u odgovoru “Politici”.

Direktor je naveo i da je o svemu odmah obaveštena Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja. U toj agenciji kažu da se događaj ne može nazvati akcidentom.  

“Pukla je cev, poplavljena je prostorija u kojoj je čuvan nuklearni materijal koji je prijavljen Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju i od prvog dana je pod kontrolom. Ništa od svega toga nije ispušteno u životnu sredinu. Ni jedno ni drugo merenje nije alarmantno”, kaže za Novi magazin Mirjana Radenković, direktorka Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja.

Međutim, u dopisu koji je Novom magazinu poslala međunarodna agencija iz Beča stoji da je do ovog događaja došlo 20. februara, ali i datum objavljivanja vesti 27. mart, iz čega se može izvući zaključak da je međunarodna agencija obaveštena tek pošto se priča pojavila u medijima.

U dopisu te agencije stoji da je zbog niskih temperatura došlo do pucanja cevi u sobi sa nuklearnim materijalom koji je bio pod kontrolom.

“Svi nuklearni materijali su sigurni na istom mestu. Voda je pokupljena sa poda, uzorkovana i analizirana. Tokom ovog događaja niko od radnika nije bio izložen. Nije bilo uticaja na životnu sredinu”, stoji u dopisu.

“Ko može da garantuje da nije bilo kontaminacije jer se ne zna šta rade podzemne vode. Da li je nešto sa njima otišlo u zemlju ili stiglo do Dunava”, pita se jedan od naših izvora.

 

LOŠI ODNOSI: Neki naši izvori navode da bi odmah ugasili Agenciju za zaštitu od jonizujućeg zračenja, drugi da u NOS-u radi 90 odsto diletanata. Navodno između NOS-a i Laboratorije za zaštitu, koja se oseća ugroženom, traje mali rat. Kada je 2009. formiran, NOS je preuzeo deo poslova od Laboratorije za zaštitu te tu postoji animozitet među ustanovama. Institut Vinča prezire NOS jer su njihovim formiranjem ostali bez dela sredstava. U NOS-u su kivni na Agenciju za zaštitu od jonizujućeg zračenja koja im još ne izdaje licencu za novi hangar za skladištenje nuklearnog otpada. Tvrde da im agencija ne daje licencu jer su u nju prešli neki ljudi iz zaštite i tako štite svoje poslove.

“Sada je napravljen novi savremeni hangar. Kada NOS dokaže da će u tom hangaru na siguran i bezbedan način da skladišti materijale, onda će da dobije licencu, ali taj postupak je u toku. Ovaj hangar mora da zadovolji sve uslove da ne bi bilo sličnih slučajeva”, objašnjava Radenkovićeva.

Izgleda da u ovim dešavanjima svi imaju deo krivice - inspektor, Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja, Institut Vinča i NOS. Dok se priča o haosu u Vinči i dok se zaposleni prepucavaju, institut je u veoma teškom položaju – ne plaća vodu, struju, penziono osiguranje, osiguranje opreme i imovine, grejanje…

(Opširnije u štampanom izdanju)

autor: ĐO/RF/MP izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (3) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 29.03.2012, 13:44h olga (1)

    Pa to su postavljeni verovatno pratijski polupismeni kadrovi jer oni dele državne firme kao očevinu.Dvanajest godina uništavaju ovu državu,a posebno zadnje 4 godine.To što ovi stožeri iz DS rade nije radio ni Milošević. Ne bi me čudilo da su nameračuli ilegalnu prodaju plutonijuma koji je zaostao od njih može bukvalno sve da se očekuje.Neka građani obavezno daju glas Tadiću biće brže proglašen bankrot ove uništene države.

  • 29.03.2012, 11:58h BoKi

    Od svacega moze da se napravi vest pa i od 50 Bekerela... Ne znam da li novinar zna da u njegovom telu u svakom trenutku "otkucava" 1000 Bekerela prirodnih izotopa? ... a da je 50 Bekerela po litru nivo opasnosti koje imaju i obicne vode u kanalizaciji?

  • 28.03.2012, 23:49h Sekula (3)

    Koji debili. Nista nisu u stanju da urade... Jbm ti drzavu. Da nedaj boze imamo nuklearni arsenal digli bi i Kosovo i Srbiju u vazduh... akcidentalno.

Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Belex eng
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side