11.10.2011 Beograd

Malo visokoobrazovanih

Malo visokoobrazovanih
Broj visokoobrazovanih u Srbiji daleko je ispod nivoa koji preporučuje Evropska unija. Po broju studenata Srbija je blizu evropskog proseka, ali je problem što polovina upisanih ne diplomira.

Prema dosadašnjim podacima, sa 6,5 odsto visokoobrazovanih, Srbija je na evropskom začelju. Računajući i visoke škole, taj broj je oko 10 odsto. Istovremeno je među liderima u svetu po odlivu mozgova.

"Ne verujem ni da će ovaj popis dati bolje rezultate. Pretpostavljam da ćemo ostati na deset odsto visokoobrazovanih, ako računamo i građane sa završenim visokim školama", kaže za Novosti prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.

Sa tim smo i dalje daleko od cilja koji je Evropa postavila svim svojim članicama - petina visokoobrazovanog stanovništva do 2020. godine. A, iz ove perspektive tek deluje nedostižan cilj da do 2040. godine imamo 40 odsto stanovništva sa fakultetskom diplomom.

Pre dve godine obelodanjen je podatak da smo jedina zemlja u Evropi u kojoj broj visokoobrazovanih opada. Otvaranje velikog broja privatnih fakulteta statistički je popravilo sliku o broju diplomiranih, ali ne i strukturu kadrova.
Ostaju menadžeri i slični kadrovi, a nedostaje nam stručnjaka, upozorava prof. dr Branko Kovačević.

EU u celini ima oko 25 odsto visokoobrazovanih. U skandinavskim zemljama je gotovo svaki treći odrasli građanin stekao fakultetsku diplomu. Lošiji smo i od regiona, jer je Slovenija, po pojedinim statistikama, već dostigla evropskih 20, a Hrvatska nam je na poslednjem popisu ”bežala” za oko dva odsto.

U nekim procentima, prema rečima prof. Kovačevića, možemo da pariramo Evropi. Ali, to najčešće nisu slavne brojke. Recimo, na milion stanovnika EU ima 39.000 studenata, a Srbija 35.000. Ali, Srbija ima tek 60 doktoranata na milion stanovnika, a Evropa ih broji hiljadu.

Imamo veliki broj studenata, ali nisu dovoljno uspešni - naglašava rektor.

Dok je u Evropi prolaznost na studijama 80 odsto, kod nas je 20 do 30. Više od polovine upisanih nikada ne diplomira.

A, da bismo postizali bolje rezultate, moramo prvo da dobijemo strategiju visokog obrazovanja, jer ovakav dokument nemamo već godinama. Tek sa tim dokumentom, na koji se već dugo čeka, znaćemo kakvi su strateški ciljevi države.

autor: ZM izvor: Novosti
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
medijska pismenost
Najvesti
Nedstor
Medija centar Tanjug
Android NM