Medijska udruženja: Neravnopravan tretman na tržištu, porast pretnji...

Foto: Beta/Miloš Miškov

Predstavnik Nezavsnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Dragan Janjić rekao je da je žalosna situacija u medijima posledica dugotrajnog trenda koji se ne može promeniti "šminkanjem" pred izbore već su potrebne ozbiljne promene.

"Poruka političkim akterima u demokrtaskom društvu je da obezebede najširem sloju stanovništva ravnopravan pristup informacijama", rekao je Janjić.

Podsetivši da je član Radne grupe za zaštitu novinara on je naveo da je prema evidenciji NUNS-a porast pretnji prema novinarima i ukazao da se napadi na novinare različito komentarišu u različitim medijima i da događaji nemaju isti tretman naročito od političara na vlasti.

On je ukazao na slučaj paljenja kuće novinaru portala Žig info Milanu Jovanoviću, za koji je optužen doskorašnji predsednik opštine Grocka Dragan Simonović kao nalogodovac, a međutim, posle toga jedna ulica u Grockoj dobila naziv po Simonovićima, što vlast nije komentarisala.

Janjić je naglasio da se ne može govoriti o položaju medija samo uoči izbora.

Stevan Ristić iz Asocijacije medija posebno je ukazao na neravnopravne uslove za finansiranje medija i na tržištu, ali i nepoštovanje postojećih propisa.

Govoreći o slučaju nedeljnika "Vreme" on je naglasio da su 2012. godine za samo tri meseca raskinuti ugovori o oglašavanju javnih preduzeća.

"Anomalija je da najprodavaniji nedeljnici nemaju pristup oglašivačima", rekao je Ristić.

Pominjići tabloide i veliki novac koji dobijaja iz budžeta, on je podsetio da je premijerki Ani Brnabić ranije upućen predlog da se prestane sa davanjem podrške medijima koji krše zakon i novinarski Kodeks.

On je naglasio da država mora da postuje i postojeće zakone ilustrujući to primerom Tanjuga za koje je rekao da bi bilo u skladu sa zakonom da se ta novinska agencija koja je ugašena briše iz registra medija.

Takođe bi naveo je trebalo završiti i privatizaciju dnevnog lista "Politika".

Govoreći u ime Lokal presa Stojan Marković je naglasio da mediji na lokalu trpe enormni ekonomski i politički pritisak. Prema njegovim rečima, to se pogotovo povećava kroz raznorazne tužbe uoči izbora.

On je posebno naglasio da se mediji na lokalu kupuju kako bi u njima preovlađivao partijski sadržaj i naročito postoji zlouotreba projektnog finansiranja.

Izvršni direktor Fondacije za otvoprebno društvo Milan Antonijević tokom završteka dela okruglog stola koji je otvoren za javnost, zatražio od političkih stranaka da se brzo, u roku od nekoliko dana, izjasne o preporukama koje su iznela medijska udrženja i civilni sektor.

NVO: Omogućiti ravnopravan tretman u medijima

Predstavnici nevladinih organizacija danas su na okruglom stolu na Fakultetu političkih nauka istakli neophodnost ravnopravanog tretmana i vlasti i opozicije u medijima.

Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar predstavio je deset mera u oblasti medija koje bi mogle da se primene do predstojećih izbora na jesen od kojih šest može da se sprovede bez promene zakona.

Između ostalog, on je preporučio formiranje Nadzornog odbora Skupštine Srbije koji bi se bavio pitanjem izbora a koji bi mogao da se bavi i "koherentnim i celovitim" monitoringom medija.

Klačar je naglasio nužnost da se pokrene procedura za izbor novih članova saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), da se definišu kratki rokovi u radu tog tela i nužnost informisanja javnosti o načinu na koji su postupaju po prijavama.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić skrenuo je pažnju na, kako je kazao, 22 problema koji se nalaze u četiri tematske celine i naglasio da na najviše problema nailazi u pitanju ravnopravnog predstavljanja u medijima.

Nenadić je predložio da se uvede obaveza da politički akteri moraju da pripreme jasan politički program sa kojim će izaći pred birače i dodao da se ravnopravnost predstavljanja u medijima vrši loše i saglasio se sa Klačarem da bi bilo dobro da se Nadzorni odbor Skupštine bavi tim pitanjem.

On se osvrnuo da na pitanje plaćenog i neplaćenog promovisanja političkih aktera koje je, kako je naveo, pogrešno tumačeno od strane REM-a, kao i da cenovnici o oglašavanju i plaćanju nisu potpuno dostupni i da je nužno da se dogovori o oglašavanju u medijima ne vrše preko posrednika.

Programski direktor CRTA Raša Nedeljkov istakao je da je potrebno unaprediti rad nezavisnih tela tokom izbornog procesa i da je bitno da se razmotri broj dozvoljenih oglasnih poruka po jednom političkom kandidatu kako bi se ostvarila ravnopravnost bez obzira na finansijske mogućnosti aktera.

Kao i Klačar, Nedeljkov kao veliki vidi problem izbora novih članova Saveta REM-a i istakao je da je potrebno da se vodi diskusija o proceduri odabira članova tog saveta, kao i da to nezavisno telo omogući glas svojoj stručnoj službi.

On je ocenio da je potrebno da REM javnost obaveštava tokom izborne kampanje koliko je svaki kandidat imao prilike da komunicira sa svojim biračima preko televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Kako je naveo, prema monitoringu prethodnih beogradskih izbora koji je radila CRTA, jasno je bio vidljiv disblans prikazivanja kandidata u odnosu četiri prema jedan za kandidate vlasti.