22.11.2017 | 12:17h ► 14:00h Hag

Tribunal generala Mladića osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i zločina u BiH

Tribunal generala Mladića osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i zločina u BiH Foto: Beta, AP / Peter Dejong
Haški tribunal danas je nepravosnažno osudio bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske (VRS) generala Ratka Mladića na doživotnu zatvorsku kaznu zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH.

General Mladić (75) proglašen je krivim za genocid nad "nekoliko hiljada" Muslimana iz Srebrenice progon Muslimana i Hrvata širom BiH terorisanje stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.

Tribunal je Mladića oslobodio krivice po prvoj tački optužnice koja ga je teretila za genocid u šest drugih opština u BiH.

Po preostalih 10 tačaka optužnice Mladić je proglašen krivim. Osuđen je za genocid u Srebrenici, kao i za zločine protiv čovečnosti u 15 bosanskih opština: progon, istrebljenje, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje. Tribunal je utvrdio Mladićevu krivicu i po četiri tačke optužnice za kršenje zakona i običaja rata: ubistva, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.

Ti zločini, po presudi čiji je sažetak pročitao predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie), počinjeni su u okviru sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo "nasilno i trajno uklanjanje bosanskih Muslimana i Hrvata sa teritorije BiH na koje su Srbi polagali pravo".

Kao protagonisti tog zločinačkog udruženja, presudom su, pored Mladića, označeni i Radovan Karadžić, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Nikola Koljević i drugi.

Tribunal je presudom utvrdio da je general Mladić "delio i sprovodio" tu "zločinačku nameru". Kao komandant VRS, Mladić je dao "značajan doprinos" ostvarenju zločinačkog poduhvata, koji je obuhvatao i uže zločinačke poduhvate u Sarajevu, Srebrenici i u vezi talaca Unprofora.


Foto: Beta, AP

"Radnje optuženog u toj meri su doprinele zločinima da oni bez njih ne bi bili počinjeni na taj način", rekao je sudija Ori.

Na prvostepenu presudu, general Mladić ima pravo da uloži žalbu.

Mladić nije u sudnici dočekao izricanje kazne, pošto ga je raspravno veće, sredinom zasedanja, udaljilo zato što se nije povinovao nalogu sudije Orija da sedne i ne govori glasno.

Iako je mikrofon bio isključen, iz sudnice su se čule Mladićeve reči: "laž" i "uzbuđen".

Prethodno je bila neophodna polučasovna pauza zbog toga što je Mladić imao povišen krvni pritisak.

Proglašavajući generala Mladića krivim za genocid u Srebrenici, Tribunal je presudom utvrdio da je Mladić imao "genocidnu nameru" da "uništi bosanske Muslimane u Srebrenici kao značajan deo zaštićene grupe".


Foto: Beta, AP / Peter Dejong

Snage VRS i MUP RS, pod Mladićevom komandom, počinile su, po presudi, genocid u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo "eliminisanje Muslimana iz Srebrenice ubijanjem vojno sposobnih muškaraca i prisilnim premeštanjem žena dece i staraca".

Dokaz za Mladićevu "genocidnu nameru", po presudi, bila je njegova poruka srebreničkim Muslimanima, dan posle pada enklave 11. jula 1995, da "mogu opstati ili nestati".

Kako je rekao sudija Ori, Mladić je više puta izjavljivao da je "došlo vreme za osvetu Turcima", kao i da bi "Turaka davno nestalo" da ih ne čuva međunarodna zajednica.

Mladić je, pored toga, napadom na Srebrenicu rukovodio na terenu, lažno obećavajući zarobljenim Muslimanima da će ići u razmenu, neposredno pre nego što su bili upućeni na stratišta.

Prema presudi, srpske snage su od 12. do 17. jula 1995. "sistematski pobile nekoliko hiljada muslimanskih muškaraca i dečaka" na "raznim mestima pogubljenja u opštinama Srebrenica, Zvornik i Bratunac".

Kao primere masovnih streljanja zarobljenih Muslimana, sudija Ori je naveo da je, 13. jula 1995, oko 1.000 zarobljenika pogubljeno u selu Kravica kod Bratunca.


Foto: Beta, AP / Peter Dejong

Tri dana kasnije, na vojnoj farmi Branjevo, VRS je ubila "između 1.000 i 1.200" Muslimana. Istog dana, 16. jula 1995, oko 500 zarobljenih je ubijeno u Domu kulture u obližnjem selu Pilica.

Posle zauzimanja Srebrenice, 11. jula 1995, VRS je iz enklave prisilno premestila oko 25.000 civila, većinom žena, dece i staraca, utvrđeno je presudom.

Kao dokaz zločinačke namere u Srebrenici, Tribunal je naveo da je Mladić sproveo Direktivu 7 kojom je predsednik RS Radovan Karadžić naložio da VRS u Srebrenici "stvori nepodnošljive uslove potpune nesigurnosti, bez nade u dalji opstanak i život stanovništva".

Presudom je utvrđeno i da su snage bosanskih Srba, predvođene VRS pod Mladićevom komandom, sprovele kampanju progona nesrpskog stanovništva iz 15 bosanskih opština, koja je uključivala ubistva, istrebljenje, deportacije i prisilno premeštanje.


Foto: Beta, AP / Peter Dejong

Ta "nemilosrdna sila" je, s proleća 1992, napadala Muslimane i Hrvate u naseljima širom BiH, počinivši, pritom, i "masovna pogubljenja". Neke žrtve umrle su od batina.

Snage napadača "pokazale su, pritom, malo ili nimalo poštovanja za ljudsko dostojanstvo", rekao je sudija Ori.

Od maja 1992. do 1995., general Mladić je, po presudi, rukovodio VRS i MUP RS, "izdavao neposredna naređenja" i "učestvovao u operacijama". Uspostavio je i "centralizovan sistem širenja propagande" protiv nesrba, a davao je i "obmanjujuće izjave o zločinima".

Kao primer zločina, sudija Ori naveo je ubistvo najmanje 24 Muslimana u selu Vrhpolje, 31. maja 1992.

Opisao je i kako su se 24 zarobljena muslimanska muškarca ugušila u kamionu kojim su ih srpski vojnici iz Sanskog Mosta, krajem jula 1992, prebacivali u logor Manjača kod Banjaluke. Ostali zarobljenici "pili su sopstveni urin" da bi preživeli, utvrđeno je presudom.

Sudija Ori citirao je reči komandanta logora Božidara Popovića o umrlim zarobljenicima: "Vratite govna natrag, nama mrtvi ne trebaju".

U logoru Keraterm kod Prijedora, po presudi, srpski stražari i vojnici ubili su ođednom, u leto 1992, "između 190 i 220 zatočenika".


Foto: Beta, AP / Peter Dejong

U tom i drugim logorima vladali su neljudski uslovi, nije bilo dovoljno hrane, zarobljenici su bili prebijani, "primoravani da jedan drugog siluju" i podvrgavani seksualnom nasilju.

Muslimanske žene, od kojih je jedna imala 12 godina, srpski vojnici su višestruko silovali u "Karamanovoj kući" u Foči. Jedna od njih posvedočila je da je, jednom prilikom, srela generala Mladića koji ju je pitao: "Da li ti je bolje ovde nego u Alijinoj državi".

Te reči sudije Orija, general Mladić je u sudnici propratio odrečnim klimanjem glave.

Osvrćući se na tačku optužnice po kojoj je progon u šest opština imao razmere genocida nad nesrpskim stanovništvom, sudija Ori je rekao da je raspravno veće – većinom glasova, uz njegovo protivljenje – utvrdilo da su srpske snage imale "genocidnu nameru" da Muslimane i Hrvate unište kao etničku grupu.

Iako je "veliki broj Muslimana i Hrvata ubijen ili su im nanete teške povrede", veće je, međutim, zaključilo da oni nisu činili "značajan deo" tih etničkih grupa u opštinama, te da, stoga, nije ispunjen taj uslov za krivično delo genocida.

General Mladić stoga je oslobođen optužbe za genocid u šest opština.

Presudom je utvrđeno da je VRS "namerno gađala civilno stanovništvo" u Sarajevu artiljerijom i snajperima, 1992-95. pri čemu su "stotine građana ubijene, a hiljade ranjene" dok su obavljale svakodnevne poslove, kazao je sudija Ori.

I tom zločinačkom udruženju, čiji je cilj bilo "širenje terora" među civilima u Sarajevu, general Mladić dao je "značajan doprinos", zajedno sa drugim članovima predvođenim Karadžićem.


Foto: Beta, AP / Alexander Zemlianichenko

 

Mladić je, po presudi, "lično rukovodio granatiranjem Sarajeva, 28. maja 1992, birajući ciljeve i preusmeravajući vatru na područja sa malo Srba".

Taj nalaz odnosi se na presretnuto naređenje kojim je general Mladić naložio otvaranje vatre na Sarajevo uz komentar:"Da im pamet razvučemo njihovu, da ne mogu da spavaju"

Po presudi, komandant VRS je direktno naredio i bombardovanje Sarajeva u proleće 1995, a naređivao je i obustavu isporuka vode i struje gradu.

Kao primer počinjenih zločina, sudija Ori naveo je da je VRS, 18. novembra 1994, jednim snajperskim metkom ranila Dženanu Sokolović i usmrtila njenog sedmogodišnjeg sina Nermina Divovića. Metak koji je pogodio dečaka u glavu prethodno je, kako je opisao sudija Ori, "prošao kroz stomak" njegove majke.

Po presudi, VRS je ispalila minobacačku granatu koja je, 5. februara 1994, na sarajevskoj pijaci Markale ubila 68 ljudi, a ranila više od 140 građana. "Skoro svi su bili civili, a mnogi žene, deca i starci", rekao je sudija Ori.

Vojska pod komandom generala Mladića je za napade na Sarajevo koristila i "izuzetno neprecizne" modifikovane avio-bombe, što je dokaz za "neselektivne napade na civile".

"Namera počinilaca iz VRS bila je da gađaju civile i neselektivno granatiraju grad", konstatovao je sudija Ori.

Tribunal je generala Mladića proglasio krivim i za uzimanje oko 200 pripadnika Unprofora za taoce, u leto 1995.

"Plavim šlemovima" su pripadnici VRS pretili, a neke su vezali u blizini strateških objekata u nameri da zaustave vazdušne napade NATO.


Foto: Beta, AP

 

Po presudi, počinioci su znali da vojnici Unprofora nisu učestvovali u borbama i da su uživali zaštitu. I to što su svi "plavi šlemovi" oslobođeni naređenjem generala Mladića, Tribunal je uzeo kao dokaz njegovog značajnog doprinosa tom udruženom zločinačkom poduhvatu.

General Mladić je prvi deo sažetka presude u sudnici saslušao mirno, u crnom odelu, beloj košulji i crvenoj kravati, okrenut licem od sudskog veća ka galeriji s publikom.

Na otprilike polovini zasedanja, Mladić je, preko branilaca, zatražio da bude pušten u toalet, a pauza koju je dao sudija Ori potrajala je pola sata.

Kada je zasedanje nastavljeno, branilac Dragan Ivetić upozorio je da je Mladiću u pauzi tri puta izmeren visok krvni pritisak i zatražio da izricanje presude bude prekinuto ili da kazna bude izrečena odmah, bez daljeg obrazloženja.

Sudija Ori taj je zahtev odbio, rekavši da, kako su veće obavestili lekari, nema zdravstvenih razloga za to.

General Mladić je, potom, ustao u nameri da se konsultuje sa braniocima, ali je počeo glasno da govori i gestikulira.

Veće je, potom, odlučilo da ga udalji iz sudnice. Optuženi je izricanje presude, po rečima sudije Orija, mogao da prati preko ekrana iz susedne prostorije.

Mladić je u pritvoru tribunala od 2011.

Suđenje generalu Mladiću trajalo je od 16. maja 2012. do 15. decembra 2016. Tokom 530 radnih dana, saslušano je 169 svedoka optužbe i 208 svedoka odbrane. U spis su uvedene i pisane izjave još 214 svedoka. Prihvaćeno je 9.914 dokaznih predmeta.


Foto: Beta, AP / Enric Marti

Haški tribunal je generala Mladića prvi put optužio 25. jula 1995, a optužnica je više puta menjana i dopunjavana do 2011.

Mladića su vlasti Srbije uhapsile 26. maja 2011. u selu Lazarevo kod Zrenjanina. U Hag je prebačen 31. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, Mladić je odbio da se izjasni o krivici, a sudija je, u skladu s pravilima, u spis uneo da se optuženi ne oseća krivim.

Prvostepenu presudu generalu Mladiću izreklo je raspravno veće u kojem su, pored predsedavajućeg Orija, bili još sudije Bakone Moloto iz Južne Afrike i Kristof Flige (Ćristoph Flugge) iz Nemačke.

autor: AP, VV izvor: Beta / Radoša Milutinović
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side