Za penzije se izdvaja 28% budžeta, a sadašnji penzioni sistem je prema opštoj oceni stručnjaka neodrživ. Već su predstavljene mere koje bi trebalo donekle da rasterete sistem, poput penala za prevremeno penzionisanje i pomeranja starosne granice za penziju. Stručnjaci, međutim, ukazuju da je za održivost sistema potrebna reforma PIO fonda, koji bi trebalo da raspolaže svojom imovinom i obezbeđuje isplatu penzija.
Član Radne grupe za restrukturiranje PIO fonda Valerijan Kadijević rekao je da je sredstvima PIO fonda tokom sedamdesetih i osamdesetih godina izgrađeno više od 30 rehabilitacionih centara u banjama Srbije u koje je uloženo više od 500 miliona evra.
Dodao je da su sredstva penzionog fonda uložena u 180 zdravstvenih ustanova, uključujući i zdravstvene centre, u 150 preduzeća za zapošljavanje invalida rada, kao i u kanalizacionu i vodovodnu mrežu u 55 opština, i u 770 preduzeća.
Nekretnine Fonda
Kadijević je naveo da Fond vodi sudske postupke i da je pravosnažnim presudama utvrđeno da Fondu pripadaju rehabilitacioni centri Žubor u Kuršumliji, Zlatar u Novoj Varoši, Novopazarska banja i Specijalna bolnica u Vrnjačkoj Banji i dodao da bi za godinu i po trebalo da budu okončani svi takvi sudski postupci.
Direktor Unije poslodavaca i član Upravnog odbora PIO fonda Dragoljub Rajić rekao je da bi na banje mogao da bude primenjen model partnerstva sa Itihadom i da za to postoji interesovanje međunarodnih investitora.
“Tržišna vrednost tih nepokretnosti bila bi udeo Fonda dok bi strateški partner srazmerno ulaganjima u revitalizaciju dobio drugu polovinu i pravo na upravljanje”, rekao je Rajić.
Dodao je da je iskustvo Slovenije, Slovačke i Poljske pokazalo da je to najbolji model i da je u nekim od tih država prihod od ugostiteljstva povećan 40 puta i da su zaposlene desetine hiljada radnika.
Kapitalizacija bez alternative
Šef Radne grupe za restrukturiranje PIO fonda i predstavnik Unije poslodavaca Slavenko Grgurević rekao je da je kapitalizacija PIO fonda projekat bez alternative i da bi restrukturiranje Fonda trebalo da bude zasnovano na svojini, odnosno da se imovina koju je Fond ulagao njemu i vrati.
“Za to je potrebna promena menadžmenta u Fondu i imovina PIO fonda je jedino rešenje i ne postoji ništa drugo”, kazao je Grgurević.
Prema njegovim rečima, kapitalizacijom PIO fonda bi se za pet do 10 godina učešće budžeta u sredstvima Fonda smanjilo sa 43 na 20%.
Prema podacima Fiskalnog saveta, učešće penzija u bruto domaćem proizvodu Srbije je 13%, što je za 4,5% više od proseka u tranzicionim evropskim državama i nije održivo na duži rok.
Stav Saveta je da reforma penzionog sistema počne što pre da bi se izbegle nagle promene i da bi se omogućio adekvatan prelazni period od nekoliko godina. Kao osnovne mere za reformu ova institucija navodi destimulisanje prevremenog penzionisanje, i to potkrepljuje podatkom da se u Srbiji čak 70 odsto muškaraca i 50 odsto žena penzioniše pre regularne starosne dobi. Pored toga, predlaže se i povećanje starosne granice za odlazak žena u penziju, budući da one mogu da se penzionišu pet godina pre muškaraca.
Međutim, kada je reč o upumpavanju kapitala u PIO fond, član Saveta Nikola Altiparmakov rekao je nedavno da ne smatra da je to realno jer su su potrebna sredstva u iznosu od nekoliko desetina milijardi evra.