15.09.2012 Beograd

Najviše Jugoslovena u Srbiji

Najviše Jugoslovena u Srbiji
Posle dve decenije od raspada Jugoslavije, onih koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni najviše ima u Srbiji.

Nisu samo Srbi Jugosloveni, ali ih je u Srbiji najviše. I ne samo sada, nego je tako skoro uvek od 1929. godine kada je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca zvanično preimenovana u Kraljevinu Jugoslaviju, pišu Večernje novosti.

Samo je Bosna i Hercegovina u godinama pred veliki građanski rat i raspad velike države imala procentualno nešto više Jugoslovena, ali ih je Srbija brzo "pretekla“.

Đorđe Balašević ponovo je, na izmaku ovog leta, uzburkao javnost "širom SFR Jugoslavije“. Na koncertu u Podgorici vojvođanski umetnik poručio je Crnogorcima da je "jugoslovenski kantautor“.

U sveukupnom gubitku identiteta zbog surovih ratova, mešovitih brakova i ideoloških lutanja i preplitanja, jedna zakonitost ipak ostaje: najviše Srba još gaji jako osećanje prema bivšoj državi Jugoslaviji.

Podaci potvrđuju ovu tezu lako: u zlatno doba SFRJ osamdesetih godina, u celoj velikoj državi od 23 miliona stanovnika, oko milion i 200 hiljada izjašnjavalo se na popisima kao Jugosloveni. Od njih, nešto manje od pola miliona bilo je iz Srbije.

Prema zvaničnim popisima i procenama o broju stanovnika u protekloj deceniji, Srbija je dobacivala i do 80.000 Jugoslovena, dok, primera radi, Hrvatska i Slovenija nisu dobacile ni do 1.000. Na popisima se Jugosloveni kao nacija registruju tek od 1961. godine, a nikad nisu bili većina jer je nacionalna pripadnost uvek bila dominantna.

U samoj Srbiji ubedljivo najviše Jugoslovena je u Vojvodini. Iz severne pokrajine stiže i jedini viđeniji političar, dojučerašnji ministar, koji se izjašnjava kao pripadnik te "nacionalne manjine“. Subotičanin Oliver Dulić otvoreno za sebe kaže da je Jugosloven:

- Potičem iz Subotice gde je i bio i danas je veliki broj mešovitih brakova. Pa čak i oni koji nisu u takvoj porodici neretko se izjašnjavaju kao Jugosloveni. I dalje imam osećaj da je to bila najlepša zemlja, koju ću uvek voleti i sećati je se sa setom, jer su svi bivši JU narodi deo iste kulture i identiteta - priča Dulić.

Beogradski pozorišni i filmski reditelj Gorčin Stojanović takođe se deklariše kao Jugosloven, iako to nije činio kada je ta ideologija bila dominantna:

- Ideja jugoslovenstva nije politička, već pre svega kulturna. Bazirana je na povezivanju naroda koji imaju kulturne i jezičke srodnosti. Nema veze sa titoizmom i nije suprotna ni srpstvu, ni hrvatstvu. U pitanju je ideja koja je opstala kroz decenije, jer ne umiru ideje, već države, rekao je Stojanović.

autor: IJ izvor: Večernje novosti/Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side