14.05.2019 Paraćin

Neopasan otpad opasan po zdravlje?

Neopasan otpad opasan po zdravlje? Foto: pixabay
Vlada Srbije nedavno je predložila izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom čime bi se stvorili zakonski preduslovi za uvoz neopasnog otpada i njegovo korišćenje kao goriva u industrijskim postrojenjima, pre svega u industriji cementa.

Predlog za hitne izmene Zakona o upravljanju otpadom pokrenuo je različite reakcije javnosti, privrede i donosilaca odluka. 

Organizacije civilnog društva ukazuju na postojanje opravdanih sumnji da spaljivanje otpada u cementnoj industriji ima štetne posledice po zdravlje i životnu sredinu, dok su ove izmene zakona u ekonomskom interesu cementne industrije.

U obrazloženju uz predlog zakona navodi se da bi nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice u pogledu ostvarivanja strateškog opredeljenja Republike Srbije u procesu pregovora i pristupanja Evropskoj uniji (EU) i kontinuirane primene propisa u oblasti upravljanja otpadom. 

Opšta zabrana uvoza otpada u energetske svrhe, uvedena 2009. godine kada je donet Zakon o upravljanju otpadom, motivisana je namerom da se domaća industrija podstakne na upotrebu otpada generisanog u Srbiji i tako pomogne u rešavanju njegovog zbrinjavanja. 

Direktorka Cementne industrije Srbije (CIS) Dejana Milinković je rekla za agenciju Beta da je cementna industrija u proteklom periodu učinila sve što je u njenoj moći da iskoristi raspoložive količine otpada u Srbiji, međutim, sistem upravljanja otpadom, razvija se sporije nego što se očekivalo i znatno sporije od razvoja u ovoj oblasti u EU. 

"Upotreba otpada u fabrikama cementa u Srbiji danas je dvostruko manja od proseka u zemljama EU, iako je ova industrija uložila značajna sredstva i napor da obezbedi sve tehničke uslove za njegovo značajnije uključivanje u proizvodni proces. Osnovno ograničenje predstavlja nedovoljna količina otpada podobnog za upotrebu u industrijskim pećima", rekla je Dejana Milinković.

Zadržavanje postojeće zabrane uvoza neopasnog otpada za ponovno energetsko iskorišćenje bi bitno ugrozilo tržišni položaj domaće industrije u odnosu na konkurente iz okruženja koji imaju mogućnost uvoza. Istovremeno, to bi onemogućilo i ostvarivanje ekonomskih i ekoloških koristi proisteklih iz punog iskorišćenja tehničkih mogućnosti cementne industrije.

"Smatramo da će liberalizacija prekograničnog kretanja neopasnog otpada i njegova ponovna energetska upotreba u postrojenjima u Srbiji predstavljati isključivo podsticaj domaćoj privredi, lokalnoj zajednici i samom regulatoru, da svoje poslovanje, u što kraćem vremenskom periodu, uredi na način i po meri propisa koji važe u EU", kazala je Milinković.

Ona smatra da će se novom regulativom stimulisati razvoj novih preduzeća i generisati na hiljade radnih mesta u oblasti primarne selekcije otpada, špedicije, transporta i izvoza. 

Jedna od organizacija civilnog društva koja se protivi ovim izmenama zakona je Ekološko udruženje UNEKOP iz Paraćina. Predsednik udruženja Vladimir Janković prošle godine je u Paraćinu organizovao okrugli sto na temu "Zajedno protiv uvoza otpada" koji je okupio dvadesetak predstavnika civilnog sektora iz Paraćina, Vrbasa, Kosjerića, Beočina i drugih gradova, uglavnom onih u kojima se nalaze cementare. Jedna od cementara nalazi se i u Popovcu kod Paraćina.

Razgovaralo se o neophodnosti obustavljanja svih aktivnosti od strane Ministarstva zaštite životne sredine na izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom kojima bi se omogućio uvoz otpada za potrebe ko-spaljivanja. Dogovoreno je da se još jednom od ministra Gorana Trivana zatraži odgovor da li Ministarstvo na čijem je čelu podržava legalizaciju uvoza otpada. To se sve dešavalo polovinom prošle godine, a za sada zakon još nije ušao u skupštinsku procedure.

"Predlog izmene zakona je još u Republičkom sekretarijatu za javne politike i još nije ušao u skupštinsku procedure ali nije ni povučen iz Sekretarijata. Do prošle jeseni je trebalo da uđe u skupštinske procedure ali se nakon oglašavanja nevladinih organizacija i organizovanja tribina na tu temu, stalo sa tim", rekao je Vladimir Janković za agenciju Beta. 

Janković navodi da je Sekretarijat trebalo da organuzuje javne rasprave što nije učinjeno već se pokušalo hitnim postupkom izmeniti zakon.
,,Mi hoćemo da sprečimo izmene postojećeg zakona i zato nam je važno da sekretarijatu ponudimo argumente kako ne bi dao pozitivno mišljenje i izmene ušle u procedure, objasnio je Janković.

Janković navodi da u obrazloženju za izmenu Zakona o upravljanju otpadom nisu razmatrani mogući negativni uticaj na zdravlje i životnu sredinu, uprkos postojanju dostupnih činjenica koje govore o negativnim uticajima spaljivanja otpada kao energenta i povećanju rizika za oboljenje od kancera u gradovima koji se nalaze u blizini postrojenja za spaljivanje otpada i postrojenja koja otpad koriste kao zamensko gorivo. 

,,Spaljivanje otpada u cementarama izaziva brojne negativne reakcije nevladinih organizacija, stručne javnosti i građana u zemljama članicama EU, upravo zbog sumnji na štetne uticaje na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Otpad koji se koristi kao gorivo sadrži usitnjenu gumu, plastiku, i druge vrste otpada koji nije recikliran. Priprema otpada za spaljivanje ne utiče na promenu njegovog morfološkog i hemijskog sastava, a zbog izrazito promenljivog energetskog svojstva otpada po jedinici mase, procese njegovog spaljivanja je teže optimizovati, što za posledicu ima dodatno povećanje zagađujućih materija u vazduhu, objasnio je Janković. 

Janković je kazao da spaljivanje otpada neizbežno dovodi do emisije toksičnih materija, kao što su dioksini, furani i teški metali poput žive ili kadmijuma. 

,,Globalna koalicija organizacija civilnog društva ; prošle godine je javno iskazala protest zbog spaljivanja otpada u cementnoj industriji i pozvala na poštovanje hijerarhije otpada, gde ponovna upotreba i reciklaža otpada imaju prednost u odnosu na odlaganje na deponijama i spaljivanje, rekao je Janković. 

Spaljivanje otpada u cementarama izavalo je proteste građana Kaštela u Hrvatskoj i Zasavja u Sloveniji. Protiv skladištenja komunalnog otpada u cementari Titan, glas su podigla udruženja za zaštitu životne sredine u Kosjeriću i medicinski radnici iz ove opštine, zbog sumnji na štetne uticaje spaljivanja otpada na zdravlje i životnu sredinu. 

Cementara u Kosjeriću je naglasila da se u proizvodnom procesu poštuju standardi zaštite životne sredine i da ne postoji razlog za brigu građana, ali reakcija građana i civilnog društva u EU i u Srbiji ukazuje na potrebu ozbiljne javne rasprave o uvozu i spaljivanju otpada u cementnoj industriji. 

,,Na taj način javnosti i donosiocima odluka bi bilo omogućeno da prikupe činjenice i saslušaju različite stavove o ovom problemu, pre nego što donesu konačnu odluku. Posebno je važno da kroz javnu raspravu javnost bude tačno informisana o mogućim rizicima ili uticajima spaljivanja otpada u cementarama na životnu sredinu i zdravlje ljudi, što je, pre svega, ustavno pravo građana Srbije, zaključio je Vladimir Janković.

autor: MIM izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side