30.06.2017 Beograd

Obrazovanje produbljuje nejednakosti u Srbiji

Obrazovanje produbljuje nejednakosti u Srbiji
Deca i mladi iz nižih društvenih slojeva u Srbiji nemaju podjednake šanse da se uspešno obrazuju, ostvare svoje potencijale i daju pun doprinos društvu, rečeno je na današnjoj panel diskusiji posvećenoj nejednakostima u obrazovanju.

Diskusija je organizovana povodom predstavljanja novog broja i teme na internet platformi za monitoring socijalne situacije u Srbiji MONS (www.mons.rs).

Prema rečima Danila Vukovića iz SeConS grupe za razvojnu inicijativu, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, srpski obrazovni sistem se na nekoliko ključnih tačaka zatvara za decu iz nižih društvenih slojeva.

„Ona ređe pohađaju predškolsko vaspitanje i obrazovanje i ne dobijaju podršku od države koju njihove porodice ne mogu da im obezbede, ređe upisuju srednje škole koje vode na fakultete, ređe upisuju i završavaju fakultet“ objasnio je Vuković. I sam proces obrazovanja produbljuje nejednakosti, jer je došlo do izmeštanja procesa učenja iz škole u porodični dom. Vuković je istakao da deca sve više idu na privatne časove, dok ona nižeg socio-ekonomskog statusa manje koriste dodatnu i privatnu nastavu, ređe vannastavno uče strane jezike, idu u muzičku  školu ili se bave sportom.

Kao posledica, deca iz nižih društvenih slojeva imaju veće šanse da završe na slabo plaćenim poslovima, u siromaštvu i socijalnoj isključenosti. Kako su istakli učesnici diskusije, u ne tako dalekoj prošlosti, naš obrazovni sistem igrao je upravo suprotnu ulogu: otvarao je kanale društvene pokretljivosti za decu radnika i seljaka, dok danas za to ne postoje adekvatni mehanizmi. Tako na primer, mlada osoba u Srbiji čiji roditelji imaju osnovno obrazovanje danas ima čak 79 puta manju šansu da završi višu školu ili fakultet u odnosu na osobu čiji roditelji imaju visoko obrazovanje.

Lara Lebedinski istraživačica Fondacije za razvoj ekonomske nauke FREN istakla je da je ulaganje u rani dečiji razvoj veoma važno zbog toga što investiranje u predškolsko obrazovanje ima najveću stopu povraćaja kroz rast bruto društvenog proizvoda i ekonomski razvoj. Srbija izdvaja 0.43% BDP-a na predškolsko, a prosek u 19 najrazvijenijih zemalja EU iznosi 0.5%. Takođe, obuhvat dece uzrasta do 5 godina predškolskim obrazovanjem u Srbiji iznosi 66%, a taj procenat u EU dostiže čak 85%. Lebedinski je istakla da je najveći problem u tome što u našoj zemlji predškolskim obrazovanjem nisu pokrivena najsiromašnija deca, kojima bi ono najviše pomoglo u ublažavanju nejednakosti koje proističu iz njihovog društveno ekonomskog položaja.

O značaju obrazovanja za smanjenje siromaštva u Srbiji govorio je Vitomir Jovanović,istraživač Centra za obrazovne politike (COP), ističući da završetak srednje škole gotovo duplo umanjuje rizik od siromaštva. Pored toga, po rečima Jovanovića, socio-ekonomski status dece je u direktnoj korelaciji sa uspehom na međunarodnim proverama znanja poput PISA testiranja, uspehom na završnim ispitima i nastavkom školovanja.Deca nižeg socio-ekonomskog statusa imaju manje prilike da razviju svoje inmtelektualne kapacitete i zato je važno razvijati mehanizme podrške za njihovo dalje školovanje, od predškolskog do univerzitetskog.

Kako su autori MONS-a pokazali još u prvom broju, visoka nejednakost je loša za ekonomski rasti njegovu održivost,a jedan od uzroka veoma visoke nejednakosti u raspodeli dohotka u Srbiji, su i nejednake šanse i mogućnosti za obrazovanje.

FREN i SeConS su novu internet platformu za Monitoring socijalne situacije u Srbiji MONS pokrenuli kako bi omogućili donosiocima odluka, akademskoj zajednici, organizacijama civilnog društva i medijima da na jednom mestu prate najznačajnija društveno-ekonomska pitanja u zemlji, kako ona u žiži javnosti, tako i teme koje su trenutno zanemarene. MONS kvartalnopredstavljapojednu socio-ekonomskutemu, kojuekspertiiz date oblastisveobuhvatnoanaliziraju, koristećirelevantneipouzdaneizvorepodataka.Pokretanje platforme podržao je “PERFORM”, projekat Švajcarske agencija za razvoj i saradnju, koji sprovodi organizacija HELVETAS Swiss Intercooperation u partnerstvu sa Univerzitetom u Friburgu.

Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side