Odbrana Paraćina: Crnica pod kontrolom
31.01.2020 Beograd

Odbrana Paraćina: Crnica pod kontrolom

Odbrana Paraćina: Crnica pod kontrolom
Posle katastrofalne poplave 2014. Paraćin je osmislio sistem zaštite. Kompletni radovi obuhvataju po bezmalo 11 kilometara toka Crnice, obaloutvrde različitih tipova sa obe strane reke – bezmalo 23 kilometra, kao i sklanjanje postojećih i podizanje novih sedam mostova, četiri pešačka i tri kolska, koji su u vreme naleta Crnice bili glavna prepreka protoku vode i njenih poplavnih nanosa

Priredila: Jelka Jovanović

Foto: Vuk Bjelić i Opština Paraćin

 

Bez kulisa i dodatne scenografije Paraćin je sredinom maja 2014. bio odlično mesto za snimanje filmova o apokalipsi. Vodenoj. Crnica, koju u redovnim vremenima može bez problema da pregazi malo dete, tog 14. maja za samo nekoliko sati bukvalno je preplavila Paraćin. Crvenom vodom nadošle Crnice i njene glavne pritoke Grze i niza njihovih pritokica koje su se sjurile sa okolnih brda u njive i grad. Klasična bujična voda koja nosi sve pred sobom.

Paraćinci, posebno oni koje je voda prekrila, pamte da je za dva sata Crnica, “prepuna bujičnih voda svojih i Grzinih pritoka, oštetila oko 5.000 kuća, 1.200 potpuno uništila i poplavila hiljade hektara plodnog zemljišta.

“Poplavni talas Dunavom plovio je sedam dana, mi smo imali samo nekoliko sati da se zaštitimo”, kaže vođa projekta zaštite Paraćina od poplava Miloš Tomić.

Materijalna šteta procenjena je na više miliona evra, ali mnogo veća šteta učinjena je gradu koji se i do tada brinuo za nailazak tzv. stogodišnjih voda – mnogi, posebno mladi, koji su izgubili sve, otišli su iz Paraćina. Kako ovde kažu, ako već moraju da počinju od nule i bez uspomena, odlučili su da je bolje to uraditi negde gde je život sigurniji. U Švajcarskoj, na primer.

 

NOVI SISTEM: Stručnjaci kažu da bi tog 14. maja Paraćin izbegao katastrofu da priroda nije uzvratila udarac ljudima koji je neprestano izazivaju i umesto za odbranu ranije predviđenih 160 kubika vode, nanela čitavih 240. Brzo i surovo.

Tih 240 kubika u sekundi postali su nova mera stogodišnjih voda i u narednom periodu sistem zaštite i odbrane od poplava mora da računa na toliki poplavni talas. Koji za tri sata stiže do grada. Plastično rečeno, obale Crnice moraju da se brane metar višim barikadama nego što je dotadašnji sistem imao.

I 2017. Paraćin je počeo gradnju novog sistema, po projektu Javnog preduzeća Srbijavode i Instituta “Jaroslav Černi”. Kompletni radovi obuhvataju po bezmalo 11 kilometara toka Crnice, obaloutvrde različitih tipova sa obe strane reke – skoro 23 kilometra, kao i sklanjanje postojećih i podizanje novih sedam mostova, četiri pešačka i tri kolska, koji su u vreme naleta Crnice bili glavna prepreka protoku vode i njenih poplavnih nanosa.

Prvobitno su stručnjaci “Srbijavoda” predvideli potporni zid visine dva metra, ali od tog se plana odustalo upravo zbog pomenutih gradskih specifičnosti. Prevagnulo je rešenje koje podrazumeva izgradnju betonskih odbrambenih zidova visine 80 centimetara do metra u dužini od četiri kilometra obale, postavljanje sistema mobilne opreme u dužini oko 400 metara u centralnoj gradskoj zoni, proširenje korita u zoni mostova, uz retenzije za prihvat viška vode iz korita, kao i nabavku mobilnih pumpi većih kapaciteta.

Uz zahteve odbrane od poplava moralo se voditi računa o urbanističkim rešenjima, funkcionisanju grada kako u vanrednim situacijama tako i u redovom vremenu, ali i o estetskom efektu posle značajnih intervencija. Zbog ovog potonjeg zahteva zidovi su izliveni u specijalnom betonu koji može da izdrži veliki pritisak, a ograda je izrađena od specijalne plastike izlivene tako da deluje kao kamen, čime se obezbeđuje očuvanje ambijentalne celine.


 

Mobilna oprema, koja je nabavljena u Nemačkoj, brzo se montira u slučaju opasnosti. Prema projektu, prvo su urađeni zemljani radovi na svim deonicama, a potom betonski na izradi odbrambenih zidova od dvorišta bivše Štofare do mosta u Nemanjinoj ulici.

Osim Crnice, i Grza se stavlja pod kontrolu, a za Suvaru je napravljeno novo korito, pa je Gornja Mutnica zaštićena od plavljenja. Za punu bezbednost Davidovca na nekim delovima toka Grze potrebno je sagraditi nove nasipe i pregrade, kao i više malih akumulacija koje bi usporile bujice, kao što to čine male retenzije nadomak grada.

 

BRZA DOJAVA: Brzina kojom poplavni talas dolazi i prolazi zahteva i poseban sistem brze dojave i podjednako važno efikasnog obaveštavanja građana za pravilno postupanje u vreme opasnosti.

Od posebnog je značaja sistem za odvodnjavanje, a Paraćin može da se pohvali kolektorom za preradu otpadnih voda. U “iščekivanju” poplavnog talasa grad mora redovno uklanjati kabasto smeće – jer je posebno na bujičnim tokovima ovo jedna od najvećih opasnosti koje dovode do zagušenja.

Paraćin su u međuvremenu posetili Šef operacija u Delegaciji EU u Srbiji Sakelaris Hurdas i šef Kancelarije za javne radove Marko Blagojević. Prema Blagojevićevim rečima, pri jednoj od pokaznih vežbi koju je posle poplava 2014. otvorio na niz lokacija širom zemlje realizovani su projekti vredni 100 miliona evra, uglavnom iz donacija, pre svega Evropske unije, koja nam je kao prvu pomoć dala ogromna sredstva i nastavila da prati Srbiju u realizaciji planova da se opštine i gradovi, kao i okolina učine bezbednijim od velikih voda.

Nije zgoreg reći da se odbranom Paraćina brani i čitav region jer ako Crnica “napuni Veliku Moravu, u opasnosti su sva naselja duže nje.

 

Sedam mostova

Sredstvima Vlade Švajcarske biće rekonstruisana četiri pešačka i tri drumska mosta na toku Crnice kroz Paraćin, od bazena Prestiž do velikog mosta u Ulici Đurđa Brankovića.

Cilj te rekonstrukcije je da se poveća propusna moć vode jer sada sprečavaju brži protok. Najveći problem 2014. bio je most u centru grada, koji je pokazao vrlo malu propusnu moć, samo 130 kubika vode u sekundi.

Najveći izazov su pešački most kod Hotela “Petrus” i centralni Gradski most u Ulici kralja Petra.

 

 

Finansiranje i partneri

Za planirane radove u Paraćinu obezbeđeno je 3.900.000 evra iz EU fondova.

Realizacija projekta poverena je Austrijskoj agenciji za razvoj (ADA) u okviru ADA flood projekt: IPA 2014 – “Projekat hitnih radova zaštite Paraćina od velikih voda reke Crnice, od ušća u Veliku Moravu do Paraćina, kroz Paraćin do auto-puta E-75 i uzvodno kroz selo Glavicu (od km 0+000 do km 10+870)”.

Trasa radova podeljena je na deonice: (1) od ušća u Veliku Moravu do Železničkog mosta, (2.1) od Železničkog mosta do mosta u Ulici Nemanjinoj, (2.2) od mosta u Nemanjinoj do auto-puta, (3) od auto-puta do MZ Glavice i (4) kroz MZ Glavica.

Zamena mostova finansira se novcem Švajcarske razvojne agencije sa oko dva miliona evra, odnosno 2,5 miliona švajcarskih franaka.

Važno je naglasiti da su donatori budno nadgledali i odobrili svaku fazu od izrade projekta do radova jer, kako kaže Tomić, neće uzalud da bacaju novac.

Javna nabavka je raspisana u Beču, kontrola je stalna. I, naravno, važan je udeo države Srbije preko JP Srbijavode.

Pun naziv dokumenta kojim se sprovodi projekat je Sporazum o zajedničkom finansiranju projekta “Rekonstrukcija infrastrukture za zaštitu od poplava na teritoriji opština Valjevo, Paraćin i Svilajnac”. Za radove na Crnici, kao vodotoku prvog reda, investitor je Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode, a potpisnici ugovora su Republika Srbija i opština Paraćin, kao i opštine Valjevo i Svilajnac za regulaciju voda na njihovim teritorijama.

 

Pruga kao posebna opasnost

Osim rušenja starih mostova i podizanja novih, najveći posao koji Paraćinu predstoji da zaokruži novi sistem odbrane jeste obezbeđivanje protoka velikih voda ispod pruge, čime se prevashodno štiti okolina grada.

“Propusti ispod pruge zatvoreni su sedamdesetih godina, kada je umesto uskotračnog koloseka za ‘Ćiru’ napravljena široka železnička pruga. Ispusti za vodu, koji su postojali za uski kolosek, zabetonirani su da bi se povećala nosivost pruge, a to je dovelo do toga da se i te 2014. voda duže zadržavala i plavila okolinu, posebno njive. Jedino rešenje je probijanje novih ispusta, ali to ne možemo da radimo mi – to je posao Železnica Srbije – kaže za Novi magazin predsednik opštine Paraćin Saša Paunović.

 

Crnica, brza reka

Crnica je duga 30 kilometara, izvire u izletištu Sisevac, a uliva se u Veliku Moravu nedaleko od Paraćina. Iako na toku kroz Paraćin teče ravnicom, opasna je zbog pritoka, pre svih Grze, koja se u nju uliva kod sela Davidovac, ali i niza drugih manjih planinskih tokova koji u vreme obilnih padavina nabujaju i nose sve pred sobom.

 

Zaštita poljoprivrednog zemljišta

Za razliku od zaštite naseljenih mesta, poljoprivredno zemljište se štiti od tzv. pedesetogodišnjih voda i dozvoljeno je plavljenje njima, ali moraju se zaštititi ljudi, stoka i objekti. Naprosto, voda se mora izlivati planski na određenim mestima, pa se za to prave posebni ispusti i retenzije.

 

 

*Prilog je deo projekta “Odbrana od poplava, ulaganje u život i imovinu građana Paraćina”, koji se sufinansira sredstvima Opštine Paraćin. Stavovi izneti u medijskom sadržaju ne održavanju nužno stavove organa koji sufinansira projekat

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side