Procenjuje se da u Srbiji oko 300.000 parova ima problem sa sterilitetom, a banka polnih ćelija za neke od njih jedini je spas. Sada je jedini izbor inostranstvo, najčešće Češka, a parovi za donaciju polnih ćelija plaćaju i po nekoliko hiljada evra.
U našoj zemlji postojaće samo jedna banka, koja će raditi za čitavu Srbiju, kaže za Novosti dr Slobodan Bijelotomić, pomoćnik direktora Uprave za biomedicinu.
Klinika za ginekologiju i akušerstvo već se sprema za to. Odredili su prostor, stručni kadar imaju, još treba da nabave opremu. Nešto imaju, ali im dosta toga nedostaje. Iz budžeta je planirano da se izdvoji novac sledeće godine, jer bi bilo dobro da se banka otvori što pre. Predviđene pare biće dovoljne za početak rada banke.
U pojedinim zemljama donori mogu da se biraju po visini, težini, boji očiju, kose ili tena. Uz to, neke države plaćaju davaocima sperme i jajnih ćelija.
Naši donori neće imati nikakvu novčanu naknadu, već jedino povlastice koje imaju i dobrovoljni davaoci krvi, kaže Bijelotomić. Mogu im se eventualno isplatiti putni troškovi ili ako izostanu tog dana sa posla.
U banci sperme i jajnih ćelija biće ispitivani genetski poremećaji, infektivne bolesti i psiho-fizičko zdravstveno stanje davalaca. Detaljni podaci o donatorima i primaocima najstrože će biti čuvani, a od istog davaoca moći će da se rode najviše dve bebe, ali kod jednog bračnog para.
Mislim da se u javnosti previše očekuje od te banke, jer je to vrlo specifična oblast, objašnjava dr Bijelotomić.
Nije lako doći do reproduktivnih ćelija. To je pravni i psihološki problem, jer su to nečija biološka deca, koja imaju biološke roditelje, i ne može da se očekuje puno davalaca. Najviše će biti onih parova koji i sami učestvuju u tome, i koji će ostaviti svoj višak. Žene bez partnera neće moći da učestvuju u programu.
Prema rečima prof. dr Caneta Tulića, direktora Klinike za urologiju KCS, banka polnih ćelija bitna je za ginekologe, ali će deo urologa sigurno biti uključen u odabiru donora.
Mi smo spremni i samo čekamo da počnemo sa radom, kaže prof. dr Aleksandar Ljubić, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS. U ovoj ustanovi vantelesna oplodnja najduže se radi i logično je što će banka biti kod nas.
Kada se bude otvorila banka, čitav postupak oplodnje biće finansiran iz državne kase. Inače, u poslednjih pet godina o trošku osiguranja od steriliteta lečeno je 3.500 parova, a rođeno više od 1.000 beba.