17.09.2019 | 12:52h ► 14:52h Beograd

Mihajlović: Dobri zakoni protiv diskriminacije, ali okolnosti nekad ne idu na ruku

Mihajlović: Dobri zakoni protiv diskriminacije, ali okolnosti nekad ne idu na ruku Foto: Beta / Milan Obradović
Potpredsednica vlade Srbije Zorana Mihajlović rekla je danas u Beogradu da Srbija ima dobre zakone protiv diskriminacije, kao i druge prateće akte, ali da su primena i realizacija strategija i akcionih planova često problem zbog "realnih okolnosti".

"U realnom životu postoje mnogi problemi. Bez obzira na trud instistucija desi se nešto porazno, dese se situacije s pojavom ozbiljne diskriminacije nad Romima, osobama s invaliditetom, starim osobama (...) Mene brine pojava netolerancije kod najmlađih, vršnjačkog nasilja, odnosa u školama, i na to treba posebno obratiti pažnju", rekla je Mihajlović na otvaranju konferencije "Borba protiv netolerancije i promovisanje ravnopravnosti" u palati "Srbija", organizovane povodom 70. godišnjice Saveta Evrope i 25. godišnjice Evropske komisije za borbu protiv rasizma i netolerancije (ECRI).

Prema njenim rečima, situacija se može učiniti dovoljno dobrom samo saradnjom svih zainteresovanih strana, države, medija, civilnog društva, Saveta Evrope i EU.

"Moja poruka je da samo tim pobeđuje i da samo ako smo zajedno i ako pokazujemo svima šta znači boriti se protiv diskriminacije možemo postići rezultate", rekla je Mihajlović.

Šef kancelarije Saveta Evrope u Srbiji Tobijas Flesenkemper izjavio je da netolerancija izazvana nacionalizmom i etnocentrizmom "podriva osnove evropske konstrukcije".

"Ubeđen sam da je diverzitet kulture jedno od najvećih evropskih bogatstava. Ubeđen sam da treba da stvorimo jos više pluralističko društvo uz poštovanje dostojanstva ljudi", rekao je on.

Prema njegovim rečima, razvoj digitalne sfere je doveo do toga da se i u njoj pojavljuju izazovi vezani za diskriminaciju i mržnju i da treba biti solidaran sa svim žrtvama diskriminacije.

"Budućnost Evrope zavisi i od toga da li smo spremni da zajedno radimo i da zajedno damo doprinos", rekao je Flesenkemper.

Da su netolerancija i diskriminacija stvarnost uprkos idejama EU smatra i šef delegacije Eu u Srbiji Sem Fabrici.

"Za EU je zaštita ljudskih prava naš DNK ali i srž oko koje se izrađuju naši zakoni i to su dokumenti u kojima su sadržane naše vrednosti. Netolerancija, rasizam, ksenofobija, napadi na ljude s drugačijom seksualnom orijentacijom su naša nesrećna stvarnost i to nije samo štetno za pojedince vec pogađa celo društvo i zato društvo kao celina mora da se bori protiv toga", naveo je Fabrici.

I on se složio da se treba baviti društvenim mrežama jer one omogućavaju platformu onima koji šire mržnju, ali je naveo da se govor mržnje može čuti i u tradicionalnim medijima.

"Borba protiv netolerancije je obaveza društva i to se mora raditi na svim nivoima, i zakonima i izgradnjom kapaciteta", rekao je ambasador EU i pohvalio srpske vlasti na donetim propisima u oblasti borbe protiv diskriminacije.

Fabrici je ipak skrenuo pažnju na to da je česta situacija da regulatorna tela ne reaguju na govor mržnje i diskriminaciju u medijima.

Novopostavljeni francuski ambasador u Srbiji Žan-Luj Falkoni se založio za širenje evropskog sistema zaštite ljudskih prava.

"Evropski sistem ljudskih prava treba proširiti i putem Evropske konvencije o ljudskim pravima ali i Evropskog suda za ljudska prava", rekao je Falkoni.

On je naveo da se Savet Evrope mora prilagoditi novim vremenima i da digitalizacija i veštačka inteligencija mogu biti prednost ali i predstavljati pretnju.

Potpredsednica ECRI Marija Danijela Maruda je navela da je cilj te organizacije moguće ostvariti kroz dijalog sa članicama i efikasne preporuke vladama ali iznela i neke, kako je navela, zabrinjavajuće činjenice.

"Prvo su pretnje demokratskim institucijama. ;Sve su popularniji programi i mere za inkluziju, ali oni imaju sve manje budžete i to je zabrinjavajući trend koji ostavlja mnoge grupe marginalizovanim. Druga stvar je ravnopravnost u Evropi, postoje zakoni, postoje mere, postoje tela za borbu protiv diskriminacije ali sve manje ljudi i grupa od toga ima koristi, jer uglavnom za to ne znaju. I treće, prema statistikama sa samita G7 u Bijaricu, siromašnom detetu u SAD danas treba 150 godina da bi došlo do prosečne plate. Mladi ne mogu da se izbore s ovakvom stvarnošću, za njih ne postoji nada", rekla je Maruda.

Prema njenim rečima, "veruje se da je neravnopravnost nešto prirodno, a nije".

Ona se založila da se usvoji najšira moguća definicija govora mržnje, ali da se u tim slučajevima ne ide odmah na krivične sankcije već na postepeni pristup koji bi se bavio uslovima koji pogoduju govoru mržnje.

Maruda je navela da je u prethodnom izveštaju ECRI Srbija pohvaljena zbog inicijativa u skladu s evropskim standardima ali da samo usvajanje zakona nije dovoljno. Ona je takođe pozitivno ocenila i rad poverenika za ravnopravnost i preporučila da se nadležnosti poverenika prošire.

autor: AP izvor: Beta
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
Belex eng
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side