Počela sa radom Agencija za restituciju

Prvi zaposleni u Agenciji je njen direktor, Strahinja Sekulić, bivši javni pravobranilac Beograda, a u narednih nekoliko dana on će izabrati svoj najuži tim.

„Agencija je preuzela Direkciju za restituciju, dvadesetak njenih zaposlenih, tehniku i budžet, pa joj za 2012. pripada nešto više od pola milijarde dinara“, kaže za Novosti Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

Osim ovoga, kako se vidi iz ovogodišnjeg budžeta, za povraćaj imovine planirano je još 741.627.104.000 dinara. U pitanju je novac za obeštećenja onima kojima država neće moći da vrati imovinu u naturi.

Ove godine planirano je donošenje prvih rešenja o povraćaju, a oni koji ne mogu da povrate dedovinu, dobiće za početak akontaciju u kešu. Ona će iznositi 10 odsto vrednosti njihovog odštetnog zahteva, odnosno maksimalno 10.000 evra.

Javni poziv građanima da upute zahtev za restituciju je 1. februar a oni će uz to morati da prilože i dokaze da im je imovina oduzeta.

U međuvremenu, Ministarstvo finansija objavilo je obrazac zahteva i pravilnik o proceduri, kao i spisak od oko 150 pošta širom Srbije, gde će biti otvoreni šalteri Agencije, na kojima će službenici primati zahteve.

Pre javnog poziva, Vlada će morati da usvoji još dva podzakonska akta. Za jedno je zaduženo Ministarstvo poljoprivrede, i odnosi se na usklađivanje propisa kod vraćanja obradivih površina, a za drugo Ministarstvo kulture, i odnosi se na vraćanje pokretnih kulturnih dobara.

Kako je zakonom predviđeno, neće se vraćati samo one oduzete umetnine koje su u međuvremenu postale sastavni deo muzejskih zbirki (za njih će građani dobiti obeštećenje). Ali zato hoće sve one slike i skulpture koje krase zidove i hodnike raznoraznih državnih institucija.

Do kraja godine je planirano da Agencija dobije 250 zaposlenih. Najveći broj biće pravnici sa prethodnim iskustvom u procenama vrednosti kapitala, ali, po rečima državnog sekretara, šansu će dobiti i mladi stručnjaci, koji će se kaliti upravo na ovakvim predmetima.

„Agencija će, na neki način, biti slična upravnom sudu, jer će se o svakom zahtevu odlučivati kao pred sudom. S jedne strane će biti država i pravobranilac, koji će štititi njene interese, a sa druge oštećeni i njegov zastupnik. Zato će stotinak zaposlenih morati da imaju toliko znanja da budu maltene u rangu upravnih sudija“, kaže Radosavljević.

Pre suđenja, stručnjaci za procenu vrednosti kapitala će, kao sudski veštaci, proceniti verodostojnost svakog zahteva.