20.08.2019 Beograd

Položaj mladih: Poniženi i uvređeni

Položaj mladih: Poniženi i uvređeni Ilustracija / Foto: Novi magazin / VV
Budućnost Srbije, kako političari nazivaju mlade, degradirana je, nasilna, diskriminisana i zapostavljena. Većina mladih ne veruje u sopstveno obrazovanje, smatrajući da su za posao najvažnije političke veze.

Njih 70 odsto bilo je od početka godine izloženo nasilju, a čak trećina smatra da je nasilje opravdano jer se u društvu svakodnevno promoviše upravo nasilje. Hoće li našoj budućnosti biti dovoljno da za pet godina ima kanalizaciju i upotrebljive vozove i hoće li umesto karte za ulazak u vagon biti potrebno pesničenje?

 

Piše: Jelena Aleksić

 


“Ostajte ovde. Za pet godina zasijaće novo lice Srbije i svi ćete imati kanalizaciju”.

“Ostajte ovde. Vi ste najvredniji resurs ove zemlje i mi smo to pokazali tako što smo za omladinu izdvojili iz celog budžeta 0,09 odsto, a biće još i više”.

“Ostajte ovde. Imajte poverenja u institucije i vere da će nekad biti imenovan neko zadužen samo za problem mladih”.

“Ostajte ovde. Živite s roditeljima kao i dosad jer, ne zaboravite, porodica je najvažnija ćelija društva”.

“Ostajte ovde. Dolazite redovno na mitinge, glasajte po instrukcijama i nećete biti gladni. Sendviči su, bez obzira na antiaging trend, bili i ostali uspomena na one lepe, srećne dane sa ekskurzije”.

“Ostajte ovde. Država radi za vas. Jeste da joj treba po šest meseci da organizuje konkurse za podršku mladima i tačno je da nekad nema ni strategiju, ali biti iskren, to je preduslov svakog karaktera”.

“Ostajte ovde. Država konstantno radi na smanjenju administracije, pa vi ne morate da se prijavljujete na Nacionalnu službu za zapošljavanje da biste imali zdravstvenu knjižicu. Nemojte biti neskromni, pa odmah tražiti i posao”.

“Ostajte ovde. Mi ćemo vas zaposliti na najviše državne funkcije kad više ne budete mladi”.



UPLAŠENI I BEZ NADE: Ovo su poruke koje vlast šalje mladima u Srbiji, od kojih 65 odsto sanja da se iseli iz zemlje, a najveći broj njih tvrdi da za zaposlenje nije bitno koju si školu završio već kakve veze imaš. Iako bi se ovde mogla staviti tačka na tekst, pa isti polepiti širom Srbije kao proglas, valja na taj poučni pamflet dodati još poneku činjenicu o tome kako žive, razmišljaju i sanjaju mladi u Srbiji. Naročito u predvečerje izbora, ovo bi zaista mogla biti obavezna literatura vlastima, ali i opoziciji koja pretenduje na državne funkcije.

U pitanju su podaci dobijeni istraživanjem koje sprovodi Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), a koji pokazuju da su mladi u Srbiji u načelu uplašeni, demotivisani, frustrirani, a bogami i besni, rezignirani, sve agresivniji, pesimistični i bez nade. Mladi ljudi koji žele jakog lidera, ali ne veruju političarima, ne veruju Evropskoj uniji, ne veruju sistemu obrazovanja niti jednakim šansama na tržištu rada. Skoro 70 odsto anketiranih omladinaca smatra da uopšte nema uticaja na političke procese i odluke, a skoro isti procenat, kako je rečeno, želi da se iseli iz zemlje.

Zašto? Šta je ono što najviše zameraju donosiocima odluka?

“Mladi uopšte nisu uključeni u politički život Srbije. U Skupštini je tek četiri poslanika mlađe od 30 godina i svega dva gradonačelnika u celoj Srbiji. Oni ne vide da im se političari obraćaju niti da su oni bitni u društvu. I to je jedan od ključnih razloga što žele da odu iz zemlje. Nije u pitanju samo plata. Pitanje je mnogo kompleksnije. Nedostaje sadržaja koji bi interesovali mlade, od kulture do obrazovanja koje nije garant zaposlenja. Pogledajte samo resorno ministarstvo kakvu im poruku šalje. Ono se dominantno bavi sportom, a omladina se samo usput pominje. Navodno se odluke donose u njihovo ime i za njihovo dobro, a niko ih ne konsultuje. Sve su to indikatori da su mladi ovde zapostavljeni, a njihovi potencijali neiskorišćeni. Moglo bi se zaključiti da ih sistem i ne želi”, analizira za Novi magazin rezultate istraživanja Stefan Đorđević, generalni sekretar KOMS-a. Podaci dalje pokazuju da čak 80 odsto ispitanih ne veruje nijednom političaru, a ocene koje su od jedan do pet dobili predstavnici najviših državnih funkcija najbolje su ogledalo odnosa vlasti prema onima koje nazivaju svojim najvećim resursom i budućnošću.

“Nijedna institucija nema ocenu iznad tri, najviša ocena je 10, što govori da su mladi nepoverljivi i da se osećaju zapostavljeno. S najmanjim poverenjem ističu se političke partije, mediji i institucije (predsednik Srbije, predsednica Vlade, predsednica Narodne Skupštine...).

“Ovako nizak stepen poverenja, odnosno izraženo nepoverenje prema političarima i institucijama mora da bude alarm za sve institucije da su otuđene od mladih”, jedan je od zaključaka Krovne organizacije mladih Srbije iznet u izveštaju.

Pokažimo ovu stvar na primeru. Na konferenciji na kojoj je izveštaj predstavljan, predstavnik Ministarstva omladine i sporta uopšte se nije pojavio. I to na Međunarodni dan mladih.

“Zvanično nam je rečeno da niko nije u prilici da dođe zbog drugih obaveza, ali je indikativno da se ovo ponavlja. Na naših prethodnih nekoliko konferencija niko nije došao, a sve zbog toga što mi govorimo istinu i ne skrivamo niti ulepšavamo podatke do kojih dolazimo. Tražimo da se o mladima ne priča u stereotipima već na osnovu činjenica, a to znači da vidimo šta su stvarni problemi i kako se mogu rešavati. Neko iz Ministarstva zaista bi morao da se pojavi i kaže stav ove institucije, da čuje primedbe, napravi neki plan na osnovu realnog stanja i počne da dela. Dakle, ono što nama treba jeste da Ministarstvo odgovori na pozitivnu kritiku, a toga nema, i to nije prvi put”, otkriva nam Đorđević.


DRŽAVA I NASILJE: O odnosu institucija prema mladima može se pročitati i mnogo toga u izveštaju. Naime, taksativno nabrojani raspisani konkursi svedoče o tome da je za okončanje postupka pomoći mladima, odnosno organizacijama koje se bave ovom tematikom, potrebno u proseku po nekoliko meseci. Dalje, već osam meseci Vlada ne imenuje pomoćnika ministra za omladinu. Ni to nije sve. U Ministarstvu omladine i sporta svega je devetoro zaposlenih, a Vlada je u više navrata kasnila sa usvajanjem Nacionalne strategije za mlade. Tako se postavlja pitanje kako je uopšte realizovan Akcioni plan Nacionalne strategije za mlade za 2018, kada je njegovo usvajanje kasnilo skoro godinu dana?

Istovremeno, u velikom broju jedinica lokalne samouprave nema nijednog zaposlenog koji se bavi mladima, a ukupan budžet “budućnosti Srbije” je 0,09 odsto državnog budžeta Srbije.

“Preovlađujuća je retorika da je u Srbiji odlično, sve bolje svakim danom, pa se u takvoj atmosferi ispostavlja da sa mladima nešto nije u redu. A činjenice su sasvim drugačije. I o tome najbolje svedoče podaci o nasilju. Zastrašujuće je to što skoro trećina mladih misli da je nasilje opravdano, a to je skok od čak 10 odsto u odnosu na prošlu godinu. Zašto? Pa zato što se ovde nasilje promoviše kao prihvatljivo i zato što ga je sve više, a to su podaci koji bi trebalo da budu glasan alarm”, zaključuje Đorđević.

I zaista. Broj mladih koji trpe i svedoče nasilju iz godine u godinu je sve veći. I to dramatično. U odnosu na 2017. čak 20 odsto više mladih bilo je žrtva fizičkog ili verbalnog nasilja, a čak 85 odsto njih bilo je svedok nasilja. Čak 60 odsto njih bilo je žrtva diskriminacije.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
AMSS secondary
Najvesti
Vesti.rs
Zlatiborac
medijska pismenost
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side